Srbija je ponovo na svetskoj mapi najvećih evropskih zagađivača, a njena prestonica Beograd, prema podacima Er vižuala, pre nekoliko dana je u jednom momentu bila čak i neslavni svetski rekorder po količini štetnih materija u vazduhu.
Godišnje od zagađenog vazduha umre oko sedam miliona ljudi širom planete. Stanovništvo Zapadnog Balkana je najugroženije u Evropi jer je, kako je nedavno upozorila organizacija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, izloženo štetnim koncentracijama koje su među najvišim na starom kontinentu. Srbija i Bosna i Hercegovina su najveća pretnja ne samo regionu, već i čitavom starom kontinentu, pošto je je ustanovljeno da je na njihovoj teritoriji čak osam od deset najvećih zagađivača vazduha i po jedan u Bugarskoj i Poljskoj.
Koliko je region zagađen otkrila je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu na nedavnom Beogradskom bezbednosnom forumu, rekavši da je čak šest balkanskih gradova na listi 20 svetskih s najvišom stopom zagađenosti vazduha.
– Neki od najozbiljnijih zdravstvenih problema stanovništva su posledica zagađenja – upozorila je Bregu.
Kostolac B u Srbiji i Ugljevik u BiH zaslužni su za polovinu svih zagađenja sumpor-dioksidom iz fabrika uglja na Zapadnom Balkanu, ukazao je direktor Energetske zajednice Janez Kopač, a te navode potvrđuje izveštaj o hroničnom zagađenju ugljem.
Koliko su podaci alarmantni potvrđuje prva tačka analize nazvane Ugalj Zapadnog Balkana ugrožava javno zdravlje Evrope. Uzrok su veoma stare fabrike uglja i ispod standarda, a podaci koji datiraju iz 2016. pokazuju da 16 elektrana u ovom regionu emituje više sumpor-dioksida nego svih 250 fabrika uglja u Evropi.
– Država Srbija mora da zaštiti ljude, a ne industriju – poručio je predsednik Zelene stranke, poslanik Goran Čabradi koji je podneo Skupštini Srbije Predlog izmena zakona o planiranju i izgradnji i na konferenciji za novinare u parlamentu obrazložio da bi te izmene onemogućile dalje ugrožavanje ljudskih života prilikom eksploatacije ruda.
Čabradi je istakao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja dozvoljava kopanje uglja uz dvorišta kuća u kojima žive ljudi i gde se igraju deca.
– Izmene zakona predložene su da bi se zaštitili životi građana, čije zdravlje već decenijama narušava eksploatacija uglja, a dodatno im preti otvaranje novih kopova. Trenutni zakon je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji u članu 74. propisuje pravo svakog građanina Srbije na zdravu životnu sredinu – kazao je on.
Ovaj poslanik je upozorio da stanovnici delova Srbije žive u životnoj sredini koja im ugrožava život jer su njihova dvorišta proglašena za područje eksploatacije sirovina.
– Žive u gasnoj komori – rekao je Čabradi i naveo da je to stanovništvo zabrinuto i očajno jer njihovi prijatelji i rođaci umiru od raka.
Devet od 10 ljudi na otvorenom prostoru udiše vazduh zagađen više nego što se smatra prihvatljivim prema Smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije i zbog toga se zagađenje vazduha smatra ozbiljnom globalnom opasnošću po javno zdravlje.
Stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje čak do pet puta premašuju vrednosti propisane nacionalnim, kao i smernicama EU i Svetske zdravstvene organizacije.
Čovek preči od radnih mesta
– Moja obaveza kao čoveka, kao narodnog poslanika, ali i kao predsednika Zelene stranke jeste da se borim za pravo građana Medoševca, Velikih Crljena, Zeoka, Baroševca i drugih mesta. Obaveza svakog narodnog poslanika i svih funkcionera Vlade Srbije jeste da pomognu ljudima koje ugrožava eksploatacija uglja. Nijedno radno mesto ne može biti važnije od ljudskog života – rekao je Čabradi i najavio da će u u vrlo kratkom roku predložiti i izmene sadašnjeg Zakona o rudarstvu, prema kojem je ugalj proglašen strateškim značajem Srbije, a ne ljudi.
U izradi predloga zakona učestvovale su organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj i Tihi lug. Predstavnik CEKOR-a Zvezdan Kalmar je istakao da rudarstvo koje kontroliše samo sebe je rudarstvo koje ubija ljude.
– Javni interes je mnogo veći od kopanja ruda – kazao je Kalmar.
Koliko kilovata košta jedan ljudski život, zapitala je nadležne predsednica udruženja Tihi Lug Vesna Terzić.
Poslanici, probudite se!
– Skupština Srbije ima ustavnu, zakonsku i moralnu obavezu da pomogne ugroženim građanima, a najbolja mogućnost za to je izmena zakona. Bavljenje politikom mora imati viši cilj, mora se zasnivati na zaštiti ljudskih prava, a pravo na zdravu životnu sredinu znači pravo na život. Ovde su zakazali ministar, inspekcije, javnost. Zato pozivam ministra da podrži ovaj zakon, a pozivam i sve moje kolege narodne poslanike da glasaju za predlog zakona jer su u pitanju ljudski životi – poručio je Goran Čabradi.
Gore nego u Bangladešu
Beograd je po zagađenosti iza sebe ostavio gradove u Kini, Indiji, Bangladešu i Pakistanu, a neretko je i među prvih 10 na planeti kao jedini evropski grad. U opštini Stari grad je 22. oktobra oko podne u bilo crveno upozorenje na „nezdrav“ vazduh, a u četvrtak „nezdrav za osetljive grupe“ kao i u Novom Beogradu i Novom Sadu, dok je Pančevo bilo zagađenije od ova dva grada.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
