David Vujić, učesnik misije Apolo 11: Um na Mesecu, srce u Srbiji

U mesecu kada se obeležava 163 godine od rođenja najvećeg srpskog naučnika, Nikole Tesle, važno je da se setimo svih onih koji su znanjem i dostignućima pokazali da su pravi ambasadori srpskog identiteta.

Uz Teslin rođendan ide i još jedan važan datum u svetu nauke, 21. jul 1969. Tog dana pre 50 godina u misiji Apolo 11 čovek je prvi put sleteo na Mesec. To je značajno kako zbog neverovatnog podviga za čovečanstvo, tako i zbog toga što su sedmorica Srba bili deo tima koji je učestvovao u realizaciji te misije, o čemu su „Vesti“ već pisale.

Jedan od njih i jedini koji je živ, David Vujić posetio je Beograd kako bi značajan jubilej proslavio upravo sa zemljacima. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu održao je predavanje na kome se tražilo mesto više. Iako rođen i odrastao u Americi, David se okupljenima obratio na srpskom jeziku.

– Kada sam bio mali, govorio sam samo srpski. Tek kasnije sam naučio engleski. Otac mi je govorio: „Ti si ovde rođen, ti jesi Amerikanac, ali nemoj nikada da zaboraviš odakle je tvoje srce“ -počeo je Vujić.

Kako kaže, veoma je radostan što je dobio priliku da baš u Srbiji proslavi 50 godina odkada je čovek sleteo na Mesec.

– Iskoristiću ovu priliku da podsetim Srbiju i svet na značajne naučnike srpskog porekla koji su imali značajnu ulogu u Apolu 11, velikom svetskom uspehu. Oni su imali velika dostignuća i o tome treba govoriti. Jedni druge smo dopunjavali. Rekli smo da ćemo poslati čoveka na Mesec, a nismo pojma imali kako ćemo to da uradimo. Ipak, držali smo se zajedno i na kraju uspeli. Ja ovde ne govorim u svoje, već u ime svih mojih kolega Srba, iako sam nažalost jedini koji je još živ. A važno je da o njima govorim jer su oni značajni činioci ovog naroda koji su učestvovali u nečemu tako velikom – rekao je Vujić.

Kako kaže, tokom života je posećivao prostor bivše Jugoslavije.

– Dolazio sam često ovamo, posećivao familiju. Imao sam priliku da tada upoznam i srpske džez muzičare i da s njima sviram, jer i sam po malo sviram. Takođe, upoznao sam tokom godina i mnoge naučnike odavde sa kojima sa ostvario divna prijateljstva i saradnju – istakao je Vujić.

Kako je ispričao, tadašnja američka vlada je uložila 25 milijardi dolara (što bi danas bilo oko 120 milijardi dolara) kako bi poslali astronaute na Mesec.

– Bio je to gigantski projekat. Ono što smo mi radili, bilo je pronalaženje odgovora na najrazličitija pitanja koja bi rešila probleme koji su iskrsavali u vezi sa idejom da pošaljemo nekoga na Mesec. Bio je to veliki izazov. Morali smo da kreiramo posebnu vrstu tehnologije za svemir. Mnogi su govorili da naš projekat neće uspeti. Mnogi su posle govorili da nikada nismo ni bili na Mesecu. Ali nažalost svih skeptika, jesmo. Bili smo tamo – ispričao je Vujić.

Kako kaže, dan kada je Nil Armstrong zakoračio na Mesec, za njega je najposebniji u životu.

– Svi smo bili okupljeni i čekali da vidimo šta će se desiti. Kada su astronauti sleteli, imali smo prekid veze neko vreme. Sedeli smo i od nervoze grickali nokte čekajući neki signal. Kada su se javili konačno, nastala je prava euforija. Ljudi su plakali od sreće. Nikada pre i nikada posle nisam osetio tako nešto, takvo ushićenje – zaključio je Vujić.

Ćelavi orlovi

Srpsku sedmorku u misiji Apolo 11 činili su: Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Pavle Duić, Petar Galović i David Vujić. U šali su se nazivali „ćelavi orlovi“. Kada su astronauti Apola 11 uspešno sleteli na Mesec, njih sedmorica su organizovali malu proslavu u Kaliforniji.

– Svi smo imali svoja zaduženja, svi smo bili tu jedni za druge. Svima nam je bilo zajedničko poreklo, ali i želja da ponosno istaknemo odakle potičemo. Svi smo slavili slavu i Svetog Savu. A ko nosi u srcu Svetog Savu, može da leti i na Mesec – istakao je Vujić.

Milisav Šurbatović bio je šef inženjerske ekipe. Kako kaže David Vujić, Srbija treba da bude ponosna na njega jer je bio veliki naučnik i veliki čovek.

– On je bio tu da reši svaki problem na koji se naiđe. Kada je došlo do problema na misiji Apolo 13 on je bio onaj koji je primio čuveni poziv „Hjuston, imamo problem!“ Sjajan čovek. On je nagrađen Medaljom slobode predsednika Amerike Ričarda Niksona, zbog toga što je znanjem i stručnošću tokom neuspele misije Apolo 13 uspešno i bezbedno vratio astronaute na Zemlju.

Zavoleli se zbog Tesle

Posebnu zahvalnost, David Vujić izrazio je supruzi Džindžer koja mu je tokom bogate karijere bila velika podrška, i koja je sa njim došla u ovu značajnu posetu Srbiji.

– Ona je inženjer, takođe. Povezali smo se pre mnogo godina. „Kupila“ me je čim mi je rekla da zna sve o Nikoli Tesli. To je meni mnogo značilo. Ona nije Srpkinja, ali priprema naš Božić, našu slavu, ona sve to radi i uživa u tome. Mene to posebno raduje. Veoma sam ponosan što je ovde sa mnom i želim da joj se mnogo zahvalim – rekao je Vujić.

Poklonio knjigu

David Vujić posetu beogradskom Mašinskom fakultetu iskoristio je i kako bi poklonio važno izdanje ovoj ustanovi.

-Želim da vam poklonim ovu knjigu, katalog u kome je opisana detaljno cela misija Apolo 11. Ovo poslednji primerak na svetu. Ostavljam vam ga kako biste mogli da vidite kompletan program Apolo 11 misije na jednom mestu originalno i kako biste mogli da ga pokazujete generacijama koje dolaze. Ovde je pravo mesto za ovako nešto – rekao je Vujić.

Slavonska i lička krv

David Vujić je rođen u Midlandu 1935. godine. Njegov otac Mitar bio je poreklom iz Okučana u Slavoniji, a majka Milka iz Like. Odrastao je sa sestrom Ljubicom. Njegov otac bio je učesnik balkanskih ratova, a u SAD se doselio pre početka Prvog svetskog rata. David je diplomirao na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.

Psovke na srpskom

Vujić je pričao i o prijateljstvu koje je nastalo između astronauta i srpskih naučnika.

– Tokom godina smo postali prijatelji i naučili smo ih nekim srpskim rečima i frazama. Oven Mejnard, jedan od šefova u NASA, koji je bio veliki prijatelj s nekim našim inženjerima, uvek je psovao na srpskom, kada stvari nisu išle u željenom smeru – rekao je Vujić kroz osmeh.