Ne plašim se Pinka i Udbe

Vladika Grigorije tvrdi da se ne uzbuđuje zbog mogućih novih napada i reakcija prozvanih u njegovim govorima na drugom Forumu dijaspore u Banjaluci. Episkop diseldorfski i cele Nemačke u svojim besedama, koje su „Vesti“ ekskluzivno objavile u dva nastavka, upozorio je da je dijaspora, a naročito omladina, izložena zagađenju iz matice emitovanom s Pinka, kao i s portala koje je nazvao udbaškim i kvazinacionalističkim. Vladika je, takođe, pomenuo Udbu i njene mračne kuhinje, što po nepisanom pravilu izaziva žestok odgovor i bespoštedne atake na svakog ko se usudi da govori o tajnoj službi i „nedodirljivim“ medijima od kojih većina strepi jer zna na šta su sve spremni u obračunima sa neistomišljenicima.

Srbi vredni u Nemačkoj

Šta očekujete posle govora o Pinku i Udbi u Banjaluci i reakcija iz vlasti Srbije na vaš intervju posle Sabora SPC?

– Očekujem da ljudi uđu u dijalog i iznesu argumente. Kad nešto čujem, uvek volim da kažem: „Hajde da vidimo da li je to tačno.“ Ako bismo ušli u dijalog, mogli bismo da se nadamo nekom izlazu. Ukoliko se kaže nešto što nije pouzdano i proverljivo, onda imamo veliki problem.

Da li Vi možete upasti u problem zbog oštrih kritika na račun onih koje skoro niko ne pominje?

– Ne znam šta će da preduzmu oni koje sam pominjao. Mene to uopšte ne interesuje. S Pinkom i Udbom ratujem čitav život i oni ratuju protiv mene. Samo sam izneo svoje mišljenje i mislim da to još može da se radi. A šta će oni koje sam pomenuo da rade, kao što sam rekao, ne zanima me.

Kakvu ste sliku stekli o Srbima u Nemačkoj otkad ste preuzeli eparhiju?

– Narod je dobar i vredan. Hoće da pripada nemačkom društvu, ali hoće i da bude svoj. Narod nije problematičan. Ali, mi koji vodimo narod treba da znamo kuda ga vodimo i to u saradnji s tim narodom.

U govoru na Forumu u Banjaluci pominjali ste i Srbe koji crkve koriste za roštiljanje, pravljenje ćevapa i, kako ste rekli, udaraju u zidove. Koliko je takvih, a koliko onih drugih za koje ste rekli da beže od takvih?

– Sve mora da se dovede u red. Zna se kad se seje, kad se kosi, kad se peva, a kad se moli, kao i šta se radi kada su slave, krštenja, liturgije… Sve ima svoje vreme. Ne može sve da ide obrnuto i da se radi naopako.

Bolja priprema

Kako ocenjujete Drugi forum dijaspore u Banjaluci i šta bi trebalo da se uradi da to ne bude još jedna manifestacija bez konkretnih efekata i rezultata?

– Mislim da je potrebno mnogo više pripreme za jedan ovakav forum. Priprema je jako bitna. Na primer, voditelj panela na kojem sam učestvovao nije znao kuda nas vodi. Namera organizatora je dobra, ali treba mnogo više planiranja i pripreme.

Da li je moglo da bude više učesnika i da oni, recimo, budu razvrstani po specijalnostima?

– Naravno da je i to moglo, ali smo, takođe, mogli da se držimo pravila, pa da učesnici postaljaju pitanja, a ne da drže govore. Ali, karakteristično je da svi Srbi hoće da budu najpametniji u svemu.

Ljudi ne znaju da razgovaraju

Da li je to što su se ljudi na Forumu dijaspore u Banjaluci javljali i, kako kažete, držali govore možda pokazatelj da nisu u prilici da pričaju o svojim idejama i problemima?

– Moguće je i to. Ali, mislim da je ovde posredi drugi problem. Kod nas ljudi ne znaju da razgovaraju. To je veliki problem jer mi kao pojedinci i kao narod moramo da naučimo da razgovaramo – da čujemo drugog i da mu se obraćamo s uvažavanjem i iznosimo argumente. Problematično je i kad dobijete besmisleno pitanje. Tada morate da se trudite da i sami na takvo pitanje ne odgovorite besmisleno.

Od Tvrdoša do Diseldorfa

Vladika Grigorije rođen je kao Mladen Durić 17. decembra 1967. godine u Varešu, gde je završio osnovnu i srednju školu. U Beograd je došao 1984. i prvo završio Srednju bogoslovsku školu, a potom upisao i Bogoslovski fakultet da bi 1989. otišao na odluženje vojnog roka u Zagreb. Zamonašen je u manastiru Ostrog 1992. godine, odakle sa episkopom Atanasijem Jevtićem odlazi u obnovljeni manastir Uspenja Presvete Bogorodice Tvrdoš kod Trebinja. Bogoslovski fakultet je završio 1994. godine.

Od 1995. do 1997. bio je na postdiplomskim studijama u Atini. Iguman manastira Tvrdoš postaje u proleće 1996, a godinu dana kasnije imenovan je za arhimandrita. Na Saboru SPC u maju 1999. izabran je za vikarnog episkopa humskog pri Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj, a u jesen iste godine i za episkopa nakon povlačenja Atanasija s tog mesta. Eparhijom zahumsko-hecregovačkom rukovodio je 19 godina. Prošle godine preuzeo je dužnost episkopa diseldorfskog i cele Nemačke.

Napisao je i knjigu „Preko praga“ za koju je dobio nagrade „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“.