Konzervativne desničarske vlade Poljske i Mađarske neko vreme su uspevale da diktiraju svoju volju kompletnoj EU, ali toj bliskoj saradnji je izgleda došao kraj. Poljska ne može da oprosti Orbanu sklonost prema Putinu, piše Dojče vele.
U proleće 2022. u mađarsku ambasadu u Varšavi stigao je paket neugodnog mirisa: u njemu je bio izmet – nije poznato da li ljudski ili životinjski. Tek nedavno je mađarski portal „Direkt36“ taj incident otkrio domaćoj publici. Taj događaj dobro odslikava nivo trenutnih odnosa Poljske i Mađarske. Pritom smrdljivi paket nije bila jedina neugodnost za mađarsku ambasadu u Varšavi u vreme neposredno nakon početka ruskog napada na Ukrajinu.
Zbog upornog negovanja dobrih odnosa Mađarske sa Kremljom, u martu je zgrada mađarske ambasade umrljana crvenom bojom. Nešto kasnije su demonstranti na ogradi oko zgrade obesili sliku Viktora Orbana i Vladimira Putina kako nazdravljaju čašama napunjenim naftom. Još uvek se na stranicama mađarske ambasade na društvenim mrežama mogu pronaći ljutiti komentari Poljaka zbog Orbanovog prijateljstva s Putinom.
I iz krugova poljske vlade su se, nakon početka rata u Ukrajini, čule poruke Mađarskoj koje su se do tada činile nezamislivim. Jaroslav Kačinjski, lider vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), prošlog proleća je izjavio da, ako Orban „ne može da vidi ruske ratne zločine u Ukrajini, onda bi morao da počne da nosi naočare“.
Ko je kriv za Drugi svetski rat?
Veze Poljske i Mađarske sežu daleko u prošlost i delovalo je da su nesalomive. Datiraju još od veza kraljevskih kuća u srednjem veku, pa sve do nacionalnog buđenja u 19. veku. A povezuje ih i zajednička sudbina u Istočnom bloku, baš kao i doba gotovo istovremenih antikomunističkih pobuna 1956. u Budimpešti i Poznanju.
Međutim, čini se da je sada nastupilo ledeno doba u odnosima između dve zemlje. I ne samo to: nema više ni prijateljstva i naklonosti i sve to ne liči na razvod u kojem se partneri ne razilaze kao prijatelji. Jer, mađarsko očijukanje s Putinom ostaće trn u poljskom oku još dugo vremena.
Kap koja je prelila čašu bile su izjave načelnika mađarskog generalštaba Gabora Berendija u jednom intervjuu početkom maja. U vezi s ratom Rusije protiv Ukrajine on je Hitlerov napad na Poljsku nazvao „nemačko-poljskim ratom koji je započeo kao lokalni sukob“. „Eskalacija“, rekao je Berendi, nije mogla biti sprečena „pravovremenim mirovnim procesom“, što je onda, naglasio je, i dovelo do izbijanja Drugog svetskog rata.
Te šokantne izjave izazvale su oštru diplomatsku reakciju Varšave. Mađarska vlada morala je da se izvinjava. No, to je bio samo najteži, ali ne i jedini diplomatski skandal između dve zemlje.
Putevi se razilaze…
„Putevi kojima koračaju Poljska i Mađarska su se razdvojili“, objavio je i poljski premijer Mateuš Moravjecki krajem jula 2022. godine. On je na taj način reagovao na izjavu Orbana koji je rekao: „Mađari vide ovaj rat kao sukob dva slovenska naroda, dok se Poljaci smatraju jednom od strana u sukobu.“ Većina formalnih i neformalnih oblika saradnje je posle toga stavljena na led.
Mađarska vlada potpisala je s Moskvom nove ugovore o isporuci gasa, dok se Poljska u potpunosti odrekla uvoza iz Rusije. Varšavu ljuti neodlučan stav Budimpešte prema odlukama EU o sankcijama protiv Rusije, a ne može ni da shvati zašto samo još Mađarska – pored Turske – nije ratifikovala odluku o priključenju Švedske NATO. Varšava nema razumevanja ni za stav mađarske vlade da ne bi postupila po nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda ako bi ruski predsednik Vladimir Putin došao u Mađarsku.
A upravo je Viktor Orban poljskoj vrhušci dugo bio uzor. Jaroslav Kačinjski i njegove kolege iz stranke sa zavišću su od 2010. pratili uspehe Orbanove stranke Fides, koja je od tada pobedila na četiri izbora s dvotrećinskom većinom. „Duboko sam uveren da ćemo jednog dana imati Budimpeštu u Varšavi“, tešio se Kačinjski 2011. posle poraza od Donalda Tuska.
Zajedno protiv Brisela
Kad su Kačinjski i njegova PiS u jesen 2015. konačno preuzeli vlast u Poljskoj, činilo se da ljubavi između Budimpešte i Varšave nema kraja. Dve vlade su se međusobno podržavale kako bi sprečile moguće kažnjavanje od strane Evropske unije. Zajednički su se uspešno opirale prihvatanju izbeglica, naročito iz islamskih zemalja, i blokirali su evropsko rešenje migrantske krize.
Međutim, u Varšavi su istovremeno morali da shvate da Orban najpre gleda sopstvene interese. Tako je poljska vladajuća garnitura 2017. po svaku cenu želela da spreči ponovni izbor sadašnjeg opozicionog lidera u zemlji Donalda Tuska za predsednika Saveta EU. Na izborima u Briselu, poljska vlada je, međutim, doživela neugodno iznenađenje: 27 članica Unije – uključujući i Orbana – glasalo je za Tuska, a samo jedan glas – naravno iz Poljske – bio je protiv.
Poljska vladajuća stranka dugo je zatvarala oči i pred sasvim jasnim Orbanovim simpatijama za Rusiju, koje su se nastavile i nakon pripajanja Krima. Početkom ruskog rata protiv Ukrajine, započeo je neizbežan prekid ljubavi Poljske i Mađarske.
Tek će se videti se koliko će biti solidarnosti između dve zemlje u slučaju da EU pokrene postupak i protiv Varšave i protiv Budimpešte zbog kršenja osnovnih načela vladavine prava. No, jedno je sigurno: odnos dve zemlje moći će ponovo da krenu u smeru prijateljstva tek kada Viktor Orban i njegov režim budu prošlost.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
