Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da sada ima više pozitivnih signala na evropski predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine, nego što je bilo kada je predat i dodao da se ide ka de fakto priznanju.
Plenković je, u video diskusiji u organizaciji Atlantskog saveta, upitan za francusko-nemački predlog, zašto je on drugačiji i da li ima potencijal da reši pitanje Kosova, ukazao da ne postoje samo napori Francuske, Nemačke, već i drugih zemalja Kvinte, kao i izaslanika EU Miroslava Lajčaka da se postigne napredak i smanje tenzije, koje su često izbijale, posebno na severu Kosova.
On je objasnio da je ono ka čemu se ide, i što će biti pre ili kasnije na stolu, de fakto priznanje.
Plenković je podsetio da je sutra petnaest godina od kada je hrvatska vlada donela odluku o priznanju Kosova, i da to nije učinilo pet zemalja članice EU.
– Verujem da mi kao EU želimo stabilnost u regionu Zapadnom Balkana. Dosta nam je destabilizacije, i moramo biti obazrivi u vezi stabilnosti u regionu, jer je poslednja stvar koja treba Zapadu sukob na Zapadnom Balkanu. Međutim, moj utisak je, na osnovu direktnih kontakata koje sam imao, da sada ima više pozitivnih signala na evropski predlog, nego što je bilo na početku – dodao je on.
„Odnosi Srbije i Hrvtske opterećeni prošlošću“
Plenković je kazao da Hrvatska podržava sve što budu dogovorile dve strane, posebno sve što doprinosi stabilnosti i otvaranja puta ka EU.
Na pitanje vezano za odnos sa Srbijom, kao i strepnjo da bi Hrvatska mogla da blokira put Srbije u EU, Plenković je rekao da postoji signal dobre volje Srbije.
– U novoj vladi Srbije je na ministarskom mestu politički predstavnik Hrvata. To je novi element koji nismo imali ranije. To je signal dobre volje Srbije – naglasio je on.
Plenković je rekao da su odnosi opterećeni prošlošću i da je on privržen normalizaciji odnosa.
– Moja politika od 2016. bila je da uključimo manjinske zajednice u vlast, i tako smo imali od osam tri predstavnika Srba u parlamentarnoj većini, a u mom drugom mandatu je potpredsednik Vlade predstavnica srpske zajednice. Ta saradnja sa manjinama mi je bila oduvek važna, jer sam želeo da svi građani budu integrisani, nebitno od etničke pripadnosti, i da se osećaju dobro u hrvatskom društvu – objasnio je on.
Ukazao je da se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Davosu, i da žele da uspostave listu pitanja oko kojih je moguća saradnja, podrška jedni drugima.
– Potrebno je da radimo na nizu pitanja. Ali ono što ste mogli da vidite do sada u pristupnom procesu je da Hrvatska nije koristila mogućnost blokiranja. Mi smo bili blokirani, ali mi tome ne pribegavamo. Smatram da je bolje rešiti otvorena pitanja na diplomatski način. Postoje mnoga pitanja koja treba da rešimo, a to je moguće rešiti pored procesa evropske integracije – poručio je on.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
