Grenel: Ne treba se šaliti sa albanskim bezbednosnim snagama

Da je samo to rekao, sve bi nekako bilo uobičajeno a bilo bi čak i onih koji bi rekli da je Srbija i u vojnom smislu spremna da odvraća svakoga ko bi posegnuo mimo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN za našom državnom teritorijom. Tadića bi možda neki "drugosrbijanci" napadali zbog zveckanja oružjem.
 

Ali ništa od svega toga. Predsednik Srbije jasno i glasno reče da "na teritoriji Srbije nikada neće biti tuđih vojnih baza".

Bilo bi krajnje zlobno iz toga zaključiti da poslovično dobro obavešteni Tadić nije nikada čuo za američku vojnu bazu Bondstil koja se već gotovo punu deceniju nalazi na teritoriji Kosova.

Dakle, Tadić zna za Bondstil ali priznaje i tvrdi da Kosovo nije Srbija jer "na teritoriji Srbije nikada neće biti tuđih vojnih baza".

Pored ovog zaključka koji jasno govori da Kosmet nije na teritoriji Srbije nameće se neumitno i drugi zaključak: američke i NATO vojne baze nisu nama tuđe vojne baze. Američke i NATO baze su već sada, a i biće, naše vojne baze!
 

Koja li je muka to naterala Tadića da ovo javno izgovori i prizna – da je Kosovo nezavisna država – ne možemo precizno zaključiti, ali možemo izvesno je zaključiti da je veliki deo problema nastao zbog one ruske i naše baze u Nišu za otklanjanje elementarnih nepogoda i razminiranje terena.

To je američke i NATO gazde toliko ražestilo da je sam Džo Bajden već za sledeću godinu naredio vanredno i brzopotezno otvaranje američke velike vojne baze u Rumuniji.

Pred put našeg poznatog natovca ministra odbrane Dragana Šutanovca u Vašington valjalo je odagnati svaku sumnju u NATO opredeljenost srpskog režima. Potrebno je bilo i pokazati dobru volju za negovanje "dobrosusedskih odnosa" sa "državom" Kosovo koja je američki favorit na Balkanu.

A bilo je, takođe, preko potrebno malo se osupnuti na Rusiju i staviti na pravo mesto posetu ruskog predsednika Medvedeva i moguće planove ruskog ministra za vanredne situacije Šojgua.
 

Da bi to potvrdio, Tadić reče da će se u ovoj vojnoj bazi "obučavati i pripadnici stranih vojski isključivo zajedno sa Vojskom Srbije". Dakle, izvesno je zasad da će se tu obučavati i Nacionalna garda iz Ohaja sa kojom Tadić, Šutanovac i neki oficiri Vojske Srbije već imaju odnose bratstva i jedinstva. Oni su sa njima "slatki svoji", što bi rekao naš narod.

Pomenutim funkcijama ove vojne baze priključena je i nova: ona će dati "jedan od ključnih doprinosa pripremi naše vojske za učešće u mirovnim operacijama jer je međunarodna odgovornost Srbije preduslov njenog kredibiliteta u svetu"! (B. Tadić). "Mirovne" misije su, inače, vojne misije u ratovima u Iraku i Avganistanu.

Crnogorskim trupama (oko 40 vojnika) tako će se uskoro pridružiti i srpske jedinice tako da će se iz grla tih bojdžija za strane interese oriti pesma od koje se Avganistancima već sada ledi krv u žilama: talibani, talibani došli su vam crni dani!
 

Došlo se u svečanim govorima i do novih bitnih funkcija vojne baze Jug. U njima će se "lečiti i graditi". Koliko smo razumeli, tu će se lečiti srpski vojni ranjenici iz američkih ratova širom sveta, ali će dolaziti i civili iz tog kraja, verovatno u dane "otvorenih vrata baze", po stranim uzorima.

Pošto će se odatle i tu graditi, moguće je da deo te vojne građevinske operative za izgradnju infrastrukturnih objekata bude uključen u rad na već bezbroj koridora koji se u Srbiji grade. Saznaje se da ministar Mrkonjić već traži da se ovaj deo vojnih formacija stavi pod njegovu komandu, pa je čak spreman i da se vojno aktivira u nekom oficirskom činu.
 

Kao što je poznato, evroatlantskim reformama posle 2000. vojska je napustila kontrolu granica i prepustila tu funkciju pograničnoj policiji. Policija se, pored toga, u svim zemljama demokratije bavi kriminalom i organizovanim kriminalom. To je njena osnovna funkcija. U Srbiji više nije tako.

Na otvaranju, sada već pod navodnicima, "vojne" baze Jug saznadosmo da je "vojska jedan od ključnih elemenata države u borbi protiv organizovanog kriminala …", da ona treba da "preseca krijumčarski koridor i teritoriju sa koje se širi organizovani kriminal"!
 

Lako se može zaključiti da je na otvaranju baze Jug, koja je pod vojnom komandom, njoj namenjen kao jedan od osnovnih zadataka upravo ono što u svakom demokratskom uređenju evidentno pripada policiji.

Pomenuta nacionalna garda Ohaja, kao ni bilo koja druga nacionalna grada u SAD, ne služe kao vojska u odbrani države već samo za unutrašnje konflikte, odbanu režima i vanredne prilike. Simbolično otvaranje "vojne" baze Jug predstavlja raskid sa nacionalnom srpskom vojnom tradicijom i dalje otvoreno svrstavanje u NATO alijansu.

Pored toga, Vojska Srbije na račun svoje osnovne funkcije zaštite i odbrane zemlje dobija policijske i proizvoljne režimske zadatke.