Crkva Svetih apostola Petra i Pavla iz doba Nemanjića porušena još u tursko doba, ponovo niče ovih dana u selu Kakmuži (Kakmuže) u opštini Pljevlja. U obnovu tog pravoslavnog hrama, krenulo se prošlog meseca, kada je episkop mileševski Atanasije osveštao zemljište, a meštani na njemu postavili veliki krst. Prošle nedelje je crkva dobila temelj koji je, kako za „Vesti“ priča jedan od inicijatora izgradnje Marinko Bajčeta, urađen za svega mesec dana, zahvaljujući ogromnoj energiji, snazi i volji meštana da ovaj posao bude završen što pre.
Pravoslavna svetinja, priča on, nije mogla da bude obnovljena na staroj lokaciji, jer je to mesto, danas, vrlo nepristupačno. Zemljište za izgradnju je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, poklonio Milovan Savičić, rodom iz ovog sela, koji živi i radi u Beogradu. Episkopu Atanasiju je krajem novembra prošle godine, svečano uručen Ugovor o poklonu zemljišta, čime su se stekli uslovi da počne izgradnja.
– Zahvaljujući Savičiću, koji je darivao pedesetak ari, crkva će se nalaziti u centru sela. Pronašli smo kamene blokove stare crkve, dovezli ih traktorima i ugradili u temelje nove kako bi nastavili tradiciju one iz doba Nemanjića – navodi Bajčeta.
Episkopa Atanasija, dodaje Bajčeta, oduševio je prizor kada je došao u selo da osvešta zemljište.
– Očekivao je manje meštana, a zatekao oko 400 ljudi, dvadesetoro dece, guslare i pesnike. Održao je episkop ushićeni govor.
Kakmužani su, prema Bajčetinim rečima, više puta pokušavali da obnove ovu bogomolju, ali u tome nikad do sada, nisu uspevali.
– Crkva je zapaljena u vreme Hercegovačkog ustanka protiv osmanske vlasti, a njeno obnavljanje 1900. godine nisu dozvoljavali Turci koji su u ovim krajevima bili sve do Prvog balkanskog rata 1912. Zatim je obnova pokušana 1991, ali je počeo rat na prostoru bivše Jugoslavije i sve je stalo. Ideja o izgradnji međutim, nikada nije prestala i evo konačno ostvarujemo viševekovne težnje meštana – priča naš sagovornik.
Svi se nadaju da će sa izgradnjom crkve stati odlazak ljudi iz sela, jer će se meštani, i fizički i duhovno, okupiti oko nje.
– Naš plan je da ovde oživimo turizam. Crkva Svetih apostola Petra i Pavla je izvorište srpske duhovnosti i trebalo bi da postane mesto hodočašća – predlaže Marinko Bajčeta.
Novinar Ljubenko Zvizdić, meštanin zadužen za kontakt sa medijima, ističe za „Vesti“ da je obnova crkve veliki događaj za čitav kraj i sve koji potiču iz ovog sela.
– Vraća nas u vreme, kada je postojala stara Crkva apostola Petra i Pavla. U pljevaljskoj dolini je pre Hercegovačkog ustanka bilo nekoliko buna protiv Turaka u kojima su se istakli meštani ovog sela. Najpoznatija od tih buna je izbila baš u ovom selu, a svedočanstvo tog događaja su stihovi iz epske pesme „Stari ljudi pričali su nama, buna poče u krš Kakmužama“ – priča Zvizdić.
Objašnjava da jedan deo sela nosi ime Nemanja što je, prema njegovim rečima, verovatno jedinstveni toponim u celom srpstvu.
– Crkvu su Turci srušili pre 150 godina i stalno su bili na oprezu kako bi sprečili ponovnu izgradnju. Kakmužani su u želji da obnove hram više puta dopremali mermerne stubove, kamen i pekli krečanu. Nikada nisu koristili kreč, čuvajući ga za obnovu svoje svetinje. Mermerne stubove su tada sakrili od Turaka, ali oni do danas nisu pronađeni – kaže Zvizdić.
Raduje ga i što mladi pomažu i učestvuju sa očevima u izgradnji.
– Duhovna obnova našeg naroda neprestano traje, kao i naše sabiranje oko krsta i za krst, zajedno sa našim sveštenstvom i arhijerejima – rekao je Zvizdić i pozvao sve koji žele da daju doprinos ovom poduhvatu, da to učine davanjem novčanog doprinosa, prema svojim mogućnostima.
Dobrodošla pomoć
Kakmužani pomoć očekuju ne samo od meštana, već i od dijaspore i svih dobrih ljudi. Odnosno, kako kažu, od onih koji žele da pomognu da ostane sećanje na Nemanjiće i srpsku državu, jer, prema nekim zapisima, oni potiču iz tog kraja. Bajčeta objašnjava da se svi koji žele da daju doprinos izgradnji, mogu da se obrate Sveti apostoli Petar i Pavle SPC – Kakmuži na imejl adresu: svpetaripavlespc@gmail.com.
Carev izvor
Marinko Bajčeta priča da je deo sela koji se zove Nemanja, jedinstven je toponim za srednjovekovnu dinastiju Nemanjića, a po njoj je i nazvan.
– Nemanjići su tu živeli, a pod najezdom Turaka odselili se se u Dubrovnik. U tom delu sela postoje ostaci rudnika, zidine manastira Svetog spasa i više od 10 toponima u krugu od dva kilometra. Odnose se na dinastiju Nemanjića, kao jedinstven primer u celom srpstvu, a neki od njih su Carev izvor, Carevo guvno – priča Bajčeta.
Ime po mužu
Ljubenko Zvizdić otkriva predanje o tome kako je selo dobilo ime.
– U davno doba na mestu gde je selo, nekada su postojali utvrđenje i rudnik, a u njemu je radila većina meštana. Rudari su vadili olovo, cink i zlato, a njihove žene su srećući jedna drugu pitale: „Kako ti je muž?“. Vremenom su se te reči spojile u jednu i nastade „kakmuže“- priča on.
Junaci očuvali ognjišta
Kakmužani su se, prema rečima Zvizdića, u borbama protiv Turaka, isticali junaštvom, odolevali svim napadima i sačuvali vekovna ognjišta.
– Turci nisu uspeli da nasele selo, bogato brojnim planinskim izvorima i vodama – kaže Zvizdić i dodaje da su Kakmuži prelepo selo poštenih ljudi i očuvane prirode.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
