Priča o prekrajanju granica na Zapadnom Balkanu postala je poslednjih godina nešto poput kratkoročne igre bez političke cene i posebnih posledica, u kojoj se mnogi okušaju, po pravilu, kroz formu nezvaničnih dokumenata ili non-pejpera.
Na koncu ona se i završi upravo na tome – priči koja lako podigne buru u javnosti regiona osetljivoj na pominjanje promene granica i isto tako lako sagori u varnicama koja je izazvala.
Jedan takav pomenut je nedavno od strane kontroverznog bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka koji je ustvrdio da „nezvanični dokument o promeni granica prema etiničkim linijama i dalje stoji u fioci“.
Ako je suditi po nizu prethodnih non-pejpera koji su od sredine prošle godine zasuli region i među kojima su se mnogi takođe igrali sa idejom promene granica, ovaj, čije postojanje ničim drugim nije potvrđeno osim rečima samog Incka, završiće tu gde se i nalazi poslednjih godina – u fioci.
Ipak, šta je značaj ovih dokumenata, šta je njihov cilj i zašto ih je toliko, samo su neka od pitanja koja se nameću kada god jedan takav non-pejper postane deo javnih debati. Specifično ovog puta nameću se i još neka, koja se pre svega tiču samog Incka koji je odlaskom iz BiH letos za sobom ostavio nametnuti zakon o negiranju genocida, ali i slovenačkog premijera Janeza Janše koji je zapravo i bacio svetlo na ove najnovije Inckove izjave. Utoliko više, jer ovo nije prvi put da se Janšino ime pominje u vezi sa različitim nezaničnim dokumentima i prekrajanju granica na Balkanu.
Sagovornici Euronjuz Srbija su oprezni i upravo skreću pažnju na to da ovakvi dokumenti, ako uopšte postoje, nemaju suštinsku težinu, niti način da budu nametnuti. Istovremeno ukazuju da oni često donose veću štetu nego korist, stvaraju konfuziju i dodatno obeshrabruju poverenje u evropsku perspektivu regiona.
Šta je rekao Incko?
Sve je krenulo kada je bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko, koji se nije pojavljivao u medijima od napuštanja te funkcije u avgustu prošle godine, rekao u intervjuu za slovenačke medije da nezvanični dokument o promeni granica prema etiničkim linijama i dalje „stoji u fioci“.
Poznavaocima prilika nije promakla ni netipičnost oličena u tome da Incko bude taj koji će pominjati nezvanične dokumente i prekrajanje granica, jer je upravo on, usred poplave non-pejpera prošle godine, upozoravao da se ne otvara “Pandorina kutija o promeni granica”, a uoči samog odlaska iz BiH, odgovarajući na pitanje o non-pejperima koji su se u tom trenutku pojavili rekao da su oni napravili veliku političku štetu i kreirali atmosferu nestabilnosti.
Inače, Incko je na funkciji visokog predstavnika u BiH proveo dugi niz godina, imenovan je 2009. godine, dok mu je poslednji radni dan na tom mestu bio 31. jul prošle godine.
Tokom poslednjih dana na funkciji Visokog predstavnika, 23. jula, Incko je proglasio dopune Кrivičnog zakona BiH kojim se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina, zbog kojih, između ostalog traje politička kriza u toj zemlji. Zbog ove odluke, predstavnici entiteta Republike Srpske bojkotuju rad državnih institucija, ističući da će bojkot prestati kada se izmene Valentina Incka ukinu. U međuvremenu, nije se posebno oglašavao, barem ne do poslednjeg intervjua u kome se pominje prekrajanje granica.
Uloga Janeza Janše
Isečak iz tog intervjua objavio je slovenački premijer Janez Janša, koji je u svojoj objavi na Tviteru napisao „Za informaciju“, uz navode Valentina Incka da non-pejper o prekrajanju granica postoji četiri godine.
Uloga Janše je specifična upravo zato što ovo nije prvi put da ovaj slovenački političar govori o povlačenju novih granica na Balkanu.
Osim toga, reč je i o evropskom političaru, koji se, posebno tokom slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom aktivno bavio regionom i njegovom evropskom perspektivom. Više puta je istakao da bi proširenje na ovaj region trebalo da bude prioritet, te je u oktobru na samitu EU-Zapadni Balkan odžanom u Sloveniji usvojena Deklaracija kojom se potvrđuje posvećenost Unije procesu proširenja.
Međutim, i pre ove uloge, Janša se pomnjiao kao neko neko ko „kroji granice Zapadnog Balkana“. Slovenački mediji su u aprilu prošle godine delove non pejpera koji upravo govori o promenama granica u ovom delu Evrope, navodeći da je autor upravo slovenački premijer Janez Janša, kao i da je isti upućen na nekoliko adresa u EU.
Janša je, navodno, još u februaru, poslao ovaj dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predloživši nastanak velikih Srbije, Albanije i Hrvatske, dok bi BiH kao takva, ovakvim dokumentom, da se slučajno implementira, prestala da postoji.
Prema ovom dokumentu, predviđa se „ujedinjenje Кosova i Albanije“, dok bi Srbi na severu Кosova dobili poseban status, po ugledu na Južni Tirol, italijansku autonomnu pokrajinu na severu, u kojoj većina stanovništva govori nemački jezik. Međutim, nakon svih navoda stigli su demanti slovenačkih zvaničnika o ovom non pejperu, te je i dalje sve na nivou nagađanja i spekulacija, koje su sada podgrejane izjavom Valentina Incka.
Šta je cilj?
Analitičari ističu da je teško govoriti o takvim dokumentima, čije poreklo i postojanje nisu zvanično utvrđeni. U svemu vide i druge ciljeve, koji su više unutrašnjo-političke prirode.
– Slovenci nisu priznali da su potpisali taj dokument. Janez Janša je iz svojih političkih razloga, jer loše stoji u Sloveniji, a i kod drugih, želeo možda da pokaže neku inicijativu kako je to njegov papir – kazao je profesor Ivan Vujačić.
Кako je naveo, non pejperi mogu da izazovu veliku zabunu i polemike, bez dokaza relevantnosti.
– Non pejper bez nekog vlasnika, nekog ko podnosi taj non pejper ne postoji. O tome se može govoriti onda kada neko nekome da dokument, da se zna ko je zvanični kanal – kazao je Vujačić.
Priča o prekrajanju granica, ipak, nije jedini skori istup Janše koji je uzburkao javnost. On je naime krajem godine preneo navodnu izjavu jednog od lidera EU, ne želeći da otkrije o kome se radi, a koja sugeriše da je pitanje proširenja na dužem štapu nego što se do sada smatralo.
– Neću mu reći ime, čak je u raspravi rekao: „Zašto bismo ih uveli u Evropsku uniju, kad su nam ovako jeftiniji kao radna snaga? – preneo je Janša, navodeći kako i u nekim starim članicama EU preovladava uskogrudost ili „nacionalistički interesi“ koji preovladavaju nad vizijom slobodne, mirne i ujedinjene Evrope.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike tada je rekao da se ovakvim izjavama stvara dodatna konfuzija.
– Janši je bilo bolje da se nije izleteo sa tom izjavom, jer ona ne pruža nikakvo objašnjenje, samo stvara konfuziju. Sve to zbunjuje ljude, obeshrabuje u uverenju da će do članstva doći i kada se ispune svi uslovi, odnosno nosi poruku da nije sve u poglavljima i da postoji nešto šire – naveo je Subotić.
Non-pejperi izlazili kao na traci
Proletos se o non-pejperima i promenama granica intenzivno govorilo upravo zbog pojavljivanja nekoliko različitih dokumenata u kojima se razmatralo rasparčkavanje Bosne i Hercegovine, kao i prekrajanje granica gotovo svih bivših jugoslovenskih republika.
Povodom objava non-pejpera, profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope Florijan Biber rekao je ranije da su non-pejperi dobra stvar za „igranje sa idejama“, ali da nemaju nikakvu političku cenu.
– Ne mora da znači da će države zaista i ispuniti ono što piše u nezvaničnom dokumentu, već više žele da vide kako će ljudi reagovati na nešto što će možda da se desi, a možda i neće – objašnjava Biber.
Pitanje prekrajanja granica dospelo je i u žižu dešavanja na sastanku lidera Zapadnog Balkana u okviru „Procesa Brdo-Brioni“, koji je održan u maju, a samo mesec dana uoči ovog susreta, u javnost je procurelo nekoliko nezvaničnih dokumenata.
Najpre takozvani slovenački koji je objavio tamošnji portal „Necenzurisano“, potom navodni nemačko-francuski dokument koji je objavila prištinska „Кoha“, treći, čiji su ključni delovi objavljeni u nemačkom magazinu „Cuerst“, a potom i neka vrsta „hibrida“, odnosno dokumenta koji sadrži delove navodnog nemačkog-francuskog non-pejpera i nezvaničnog dokumenta koji je objavio nemački magazin.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
