Predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista Milo Đukanović najverovatnije će se u januaru povući sa čela DPS-a.
To znači da odustaje i od nove kandidature na predsedničkim izborima 2023. godine.
Kako stvari sada stoje, najverovatniji naslednik Đukanovića na čelnoj poziciji partije koja je 30 godina vladala Crnom Gorom, biće Ivan Vuković, aktuelni gradonačelnik Podgorice. Manje je verovatno da to bude neko od starijih kadrova DPS-a – bivši premijer Duško Marković ili Brano Gvozdenović.
– Ideja je da se sačuva „zdravo tkivo“ DPS-a i zato je veća šansa da na čelo partije dođe Vuković. To je manevar kojim bi podmlađena i pročišćena partija, bez Đukanovića, mogla ponovo da bude ključni partner u vlasti – kaže izvor upoznat sa prilikama u Crnoj Gori i dodaje:
– Takva DPS imala bi veći koalicioni potencijal, jer sa aktuelnim predsednikom Đukanovićem niko ne želi da sarađuje.
Milo Đukanović je pre dva dana izjavio da će DPS novo rukovodstvo izabrati 2022. godine, a iako je dodao da mu nikada niko iz inostranstva nije rekao da mora da se skloni, jasno je da više nema podršku Zapada kakvu je nekada imao i da gotovo ne postoje šanse da nastavi da vodi partiju.
Promena na čelu DPS-a bacila bi i sasvim drugo svetlo na priče o rekonstrukciji aktuelne Vlade Zdravka Krivokapića ili izboru nove vlade bez izbora, formiranjem drugačije parlamentarne većine ili podrškom nekoj manjinskoj vladi.
Lider Pokreta URA Dritan Abazović više puta je poslednjih dana izjavio da „sa ovakvim DPS-om nema saradnje“, a iako nije precizirao sa kakvim ima, kako saznajemo, naziru se obrisi buduće vladajuće koalicije.
– Buduću koaliciju mogli bi da čine URA, Demokrate, DPS, SNP, a možda i SDP i manjinske stranke. Postoji i mogućnost, i ona je najverovatnija da DPS podrži manjinsku vladu, čliji bi nosioci bili Socijalistička narodna partija i Građanski pokret URA – navodi sagovornik.
URA i Demokrate Alekse Bečića su u poslednje vreme u lošim odnosima, ali bi zarad „višeg cilja“ nesporazumi mogli da se ispeglaju. Ni u Memorandumu o saradnji koji su nedavno potpisali URA, SNP i manjinske partije ne piše da nema saradnje sa DPS-om, zbog čega iz vladajuće većine, pre svega predvođene Demokratskim frontom, stižu optužbe da je „memorandum izdaja“ vladajuće koalicije.
U ovom trenutku najveće šanse da bude novi premijer ima predsednik SNP-a Vladimir Joković, mada takav dogovor definitivno nije postignut i moguća su i drugačija rešenja.
Jokovićeva Socijalistička narodna partija danas ima pet poslanika u republičkom parlamentu i u Skupštinu je ušla kao deo koalicije predvođene Demokratskim frontom. Parlament Crne Gore ima 81 mesto, a aktuelna vladajuća većina ima najmanju moguću podršku, pošto je svoj glas vladi Zdravka Krivokapića dao 41 poslanik. Vladajuću koaliciju trenutno čine koalicija predvođena DF-om, koja ima 27 poslanika, Demokrate Alekse Bečića sa 10 mandata i URA Dritana Abazovića koja je osvojila četiri mandata.
Interesantno je da je lider Albanske alternative Niko Đeljošaj predložio pre oko dva meseca da se izglasa nova vlada koju bi činili građanski pokret URA Abazovića, deo građanskih stranaka i stranke nacionalnih manjine, a sve uz manjinsku podršku DPS-a, koji ne bi ulazio u vladu.
Komentarišući taj predlog, aktuelni premijer Zdravko Krivokapić tada je rekao da bi formiranje manjinske vlade, uz podršku DPS-a bilo rizično.
– To bi bio visokorizični potez i ne znam gde bi odveo Crnu Goru. Ne bi bilo dobro da neko ne usvoji budžet, a ko će ga sprovoditi je najmanje važno – rekao je pre oko mesec dana Krivokapić.
Đeljošaj je tada predložio da novi premijer bude lider URA Dritan Abazović, a DPS Mila Đukanovića se ovim povodom tada nije oglašavao.
Joković prvi premijer iz Bulatovićeve stranke?
Socijalistička narodna partija Crne Gore nikada nije imala premijera Crne Gore, ali je imala premijera Savezne Republike Jugoslavije. Naime, 1998. godine krilo Momira Bulatovića u DPS-u se izdvojilo i formiralo novu stranku, upravo SNP.
Oni su na parlamentarnim izborima iste godine osvojili 35,62% glasova i 29 mandata, plasirajući se na drugo mesto iza Đukanovićeve koalicije Da živimo bolje.
Ali nedugo potom, Bulatovićeva stranka je na saveznom nivou ušla u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije Slobodana Miloševića, a Bulatović je 20. maja 1998. godine izabran za predsednika Vlade SRJ. Na tom mestu bio je za vreme NATO bombardovanja, a ostao je premijer sve do 4. novembra 2000. godine.
Bulatovićeva vlada SRJ se tada suočavala sa otvorenom osptrukcijom vlade Crne Gore Mila Đukanovića. Danas SNP-om pokojnog Mome Bulatovića rukovodi Vladimir Joković.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
