Erdoganova bitka za BiH: Turska može da reši krizu, ali ključ je u rukama jedne druge zemlje!

Ne tako davno najavio je da će krenuti u „boj za Kosovo“ i nastaviti lobiranje za Prištinu, a ovih dana predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nagovestio je još jednu „bitku“. Ovaj put obelodanio je da planira da se aktivno uključi u rešavanje krize u Bosni i Hercegovini, i to ruku pod ruku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u Istanbulu ili Beogradu.

Krizu u BiH koja se ovih dana odvija mnogi nazivaju “ najvećom posleratnom“, a tamošnji politički akteri optužuju jedni druge za to. I strance.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik uveliko je u obračunu i sa novim visokim predstavnikom u BiH, Kristijanom Šmitom. Uz referendum o samostalnosti, najavljuje povlačenje pripadnika Oružanih snaga (OS) BiH koji dolaze iz RS, preuzimanje njihovih objekata na teritoriji RS i uspostavljanje Vojske RS koju bi navodno činili pripadnici vojske koji se povuku iz Oružanih snaga BiH.

Ni Šmit ne ostaje dužan, zauzvrat optužuje Dodika i srpske članove Predsedništva da ugrožavaju „ne samo mir i stabilnost zemlje već i regiona“ i najavljuje „angažovanje dodatnih međunarodnih trupa u BiH“.

U razmatranjima situcije išlo se dotle da se spominje zveckanje oružjem pa čak i rat, a tačku na to ove nedelje, bar za sada, stavio je specijalni izaslanik Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar. On je hitno doleteo u BiH na sastanak sa tamošnjim političirima i nakon tih susreta rekao da „rata u BiH neće biti.“

Nije malo onih koji ova dešavanja ocenjuju i kao „političke igre“, a uskoro bi mogao da se priključi još jedan igrač – Erdogan.

On je početkom ove nedelje najavio da će se „videti sa Vučićem, ili da će doći u Beograd kako ne bi dozvolili da BiH bude područje obračuna“.

Podsetio je i da je tokom njegove avgustovske posete Sarajevu Milorad Dodik ponudio posredovanje u razgovorima više aktera.

– Ne želimo da se Bosna i Hercegovina pretvori u područje uticaja, obračuna. Ozbiljno smo pojačali naše diplomatske napore nakon tenzija kojom se ugrožava integritet. Kao država koja razgovara sa svim stranama u Bosni i Hercegovini, preuzeli smo inicijativu za rešavanje problema – rekao je Erdogan u razgovoru sa predstavnicima BiH dijaspore u Turskoj.

Taj Dodikov poziv usledio je posle nedavne krize, nastale nakon što je tadašnji predstavnik Valentin Incko nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje gonocida. To je bio njegov poslednji potez pred odlazak, a Dodik je odmah najavio da ide na parlament i da će tražiti samostalnost RS.

Ni sada situacija nije ništa stabilnija, ali bi konačno do susreta konačno moglo da dođe. Vučić je juče je rekao da mu nikada nije teško da dođe u Tursku ako dobije poziv.

– PredsedniK Erdogan mi je prilikom nedavne posete Istanbulu rekao da će doći u posetu Srbiji. Ali nikada mi nije teško da odem u Tursku. Ni ovog puta neću da komentarišem njegove poslednje izjave o BiH i regionu – dodao je on.

NIje ni čudo što bi u ovu igru mogla da se uključi Turska, Erdoganu veruju Bošnjaci, ali i Hrvati, sudeći po tome što je predsednik Hrvatske Zoran Milanović onaj Dodikov predlog nazvao „dobronamernim“.

Situaciju u BiH „čuva“ Dejtonski sporazum već 26 godina, ali mnogi poznavaoci političkih prilika ocenjuju da nije uspela da se uzdigne iz statusa protektorata i profunkcioniše kao država.

Tri naroda teško postižu dogovor po bilo kom pitanju, a Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da Istanbul može da odigra važnu ulogu.

– Pošto tri konstitutivna naroda u BiH očigledno ne mogu ili ne žele da sami srede stanje u zemlji, onda je nužna podrška i pomoć sa strane. Imajući u vidu ulogu i značaj Turske kao regionalne sile koja ima interese na Zapadnom Balkanu i koja može da doprinese smanjenju tenzija između Srba i Bošnjaka, njena uloga može da bude konstruktivna i stabilizirajuća – ocenjuje ona.

Ipak, Grubješić dodaje da je „ključ“ u rukama drugog aktera, koji će i narednih godina ponakviše mešati karte.

– U sređivanju stanja u BiH presudna je uloga SAD, kao najzaslužnije za Dejtonski sporazum kojim je završen krvavi rat u BiH. U tom smislu je pojačana američka diplomatska aktivnost i formiranje novog tima jasan pokazatelj ko će se najviše pitati oko budućnosti BiH – napominje ona.

Vučić i Erdogan sastali su se poslednji put sredinom septembra ove godine u Istanbulu, tema su, kako je Vučić tada najavio, bili odnosi u regionu.

Turska pokušava da ojača položaj na Zapadnom Balkanu, što se moglo videti iz nedavne najave najave da će krenuti u kampanju priznavanja Kosova.

Ipak, nije malo onih koji mu spočitavaju mešanje, a sam Erdogan je 2017. godine rekao da onima koji Tursku pitaju šta radi na Balkanu i u drugim oblastima poručuje: “A šta vi tu radite?”

– Oni tu nemaju nikakve probleme, niti ih nešto zbog tih regiona boli. Ali, nas boli. Jer, mi sa celim ovim podnebljem imamo vrlo snažne istorijske i ljudske veze. Naša je dužnost da obrišemo suzu i pomilujemo svako dete koje zaplače u ovom podneblju – kazao je Erdogan.