Nestao poslanik u Skoplju: Opoziciji nedostaje jedan glas da sruši Zaeva

Makedonska opozicija ostala je za glas kratka do kvoruma koji bi omogućio glasanje o poverenju vladi Zorana Zaeva, jer je tokom dana netragom nestao poslanik Bese Kastriot Redžepi.

Ukupno 60 poslanika opozicije, ili jedan manje od kvoruma, već satima čeka u makedonskom Sobranju ne bi li saznali gde se nalazi poslanik Bese, na čiji se glas računalo za „svrgavanje“ vlade Zorana Zaeva.

Lider opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski najavio je da će čekati do ponoći, ne bi li se „izgubljeni“ poslanik pojavio i optužio vladajuću koaliciju da je od sednice Sobranja napravila „cirkus“.

VMRO-DPMNE je još prošle sedmice izbrojao 61 glas za izglasavanje nepoverenja vladi Zorana Zaeva, pokušavajući da dodatno materijalizuje dobre rezultate na lokalnim izborima i ishitrenu najavu makedonskog premijera da će u slučaju poraza na biralištima podneti ostavku.

– Za dobrobit procesa i posle snažnih signala naših strateških partnera, Evropske unije i SAD, koje sam dobio od diplomatskih predstavnika, odlučio sam da ne prisustvujem sednici – napisao je Redžepi na Fejsbuku, čime je, kako se čini, na neuspeh osudio pokušaj opozicije da „sruši“ vladu Zorana Zaeva.

VMRO-DPMNE je odmah optužio socijaldemokrate da su „oteli“ Kastratija, dok njegova stranka Besa tvrdi da nema predstavu gde se ovaj poslanik trenutno nalazi.

Redžepi se, tokom večeri, još jednom javio preko Fejsbuka, navodeći da je dobro, te da će, kada prestanu pretnje, objasniti šta se dogodilo.

Ovakav ishod inicijative opozicije usledio je nakon što je čitav niz visokih zapadnih zvaničnika, uključujući Emanuela Makrona, holandskog ministra spoljnih poslova Marka Ruta, uz pominjanje Angele Merkel, pokušao da zaustavi pad vlade Zorana Zaeva.

Spasavanje Zorana Zaeva

Političku krizu, koju je najavom ostavke izazvao sam Zaev, prvi je pokušao da ublaži francuski predsednik Emanuel Makron, pismom ambasadorima Francuske u zemljama EU da „intenzivno lobiraju za početak pregovora Severne Makedonije i Albanije“.

Makron je, kako navodi Albanijan post, ambasadorima predočio dva ključna datuma – 14. decembar kada će Severna Makedonija i Bugarska navodno rešiti otvorena pitanja, te 31. decembar kada pregovori Brisela sa Skopljem i Tiranom treba da počnu.

Inicijativu francuskog predsednika, navodno, podržala je i Angela Merkel, ali za sada nema komentara iz Sofije, koja je poslednjih godina preuzela ulogu glavnog kočničara na makedonskom putu ka Evropskoj uniji.

Na Makronovu inicijativu, odmah, nadovezao se holandski ministar spoljnih poslova Mark Rute, koji je posle sastanka sa makedonskim premijerom „odškrinuo“ decembarski prozor evrointegracija.

– Proces neće biti kredibilan ukoliko Evropska komisija ne bude priznala napredak Albanije i Severne Makedonije – navodi se u saopštenju posle sastanka Zaeva i Ruta.

Kraj jedne i početak nove krize

Posle serije diplomatskih poteza i nove računice u Sobranju, obe strane imaju poverenje po 60 poslanika u makedonskom parlamentu, čime se ova država, za korak, približila vanrednim izborima.

Predsednik Bese i novi gradonačelnik Tetova Bilal Hasani rekao je da sumnja da je Kastrati „protiv svoje volje“ izjavio da podržava vladu Zorana Zaeva, ističući da niko iz te partije nije uspeo da stupi u kontakt sa „nestalim“ poslanikom već 24 časa.

– Ukoliko se potvrdi da je to njegov dobrovoljni stav, preduzećemo mere shodno statutu… Sada je najvažnije njegovo zdravlje – rekao je Hasani, navodeći da će Besa nastaviti da podržava opoziciju.

Politička kriza u Severnoj Makedoniji počela je 31. oktobra, kada je Zaev bez ikakve potrebe najavio da podnosi ostavku na mesto premijera i šefa partije.

Vladajuće socijaldemokrate „ubedile“ su Zaeva da odloži ostavku, objašnjavajući ovakav potez potrebom da se ne ugroze evropske integracije, te omogući uspešno delovanje u uslovima pandemije i energetske krize.