Ratnom odštetom ucenjuju Srbiju!

Premijer Hrvatske Andrej Plenković poručio je da ta zemlja ne odustaje od tužbe protiv Srbije i zahteva za ratnu odštetu i da pravni timovi rade na tom pitanju. Sagovornici „Vesti“ ocenjuju da od te tužbe nema ništa, ali da je priča o njoj ucena Srbije na putu ulaska u EU.

Plenković je u hrvatskom Saboru na prvom jesenjem zasedanju na pitanje Stipa Mlinarića iz opozicionog Domovinskog pokreta, kada će biti podignuta tužba protiv Srbije sa zahtevom za ratnu odštetu, odgovorio da je ta tema dignuta na bilateralni nivo.

„Radimo na tome, nismo to smetnuli s uma. Dijalog koji naši ministri i ja lično vodimo s udruženjima hrvatskih logoraša, iskreni su i konkretni. Mi ćemo na tome istrajati, nastojaćemo da pravda bude realizovana“, kazao je Plenković i dodao da je „najvažnije“ da „istina o Domovinskom ratu nije upitna“. „Svesni smo patnje svih onih koji su prošli logore, nismo to zaboravili“, rekao je Plenković.

Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informativnog centra Veritas kaže da je ovo jasno upozorenje Srbiji na koji način će se odvijati budući pregovori u vezi sa članstvom u Evropskoj uniji.

– Plenković odlično zna da ne postoji međunarodni sud pred kojim bi se pokrenula tužba za ratnu odštetu, a da je Hrvatska neslavno prošla pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu kada je reč o tužbi za genocid posle koje je mogao da usledi i odštetni zahtev. Plašim se da je ovo najava još jednog od uslova koje će Hrvatska nametnuti Srbiji za njeno punopravno članstvu u EU, jer ništa više od toga ne može da uradi – ističe Štrbac i dodaje da je priča o ratnoj odšteti i aktuelizovana sa tužbom za genocid.

– Hrvati su tada sračunali da Srbija treba da im isplati oko 33 milijarde dolara. Međutim, kako je i Srbija uložila kontratužbu, grubom računicom smo došli do podatka da su potraživanja Srbije, odnosno prognanih Krajišnika oko 44 milijarde evra. Sa odbacivanjem tužbe i protiv tužbe, opcija ratne odštete je otpala i zanima me pred kojim bi to međunarodnim sudom Hrvatska mogla da tuži Srbiju. Ali, da će da nas ucenjuju za članstvo u EU i na ovaj način odavno upozoravam – zaključuje Štrbac.

Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske ocenjuje da ovakve izjave ne ide u prilog uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, već vode u „podgrevanje“ novih nesporazuma i razbuktavanja strasti.

– Umesto da Srbija tuži Hrvatsku koja je prognala svoje državljane srpske nacionalnosti u građanskom ratu i oduzela im svu imovinu koja se procenjuje na više od 30 milijardi evra Hrvatska se pravda i razmišlja da tuži Srbiju. Da nije tužno – bilo bi smešno. Ukoliko bi i došlo do ove tužbe možda bi to bila prilika da se utvrdi stvarno stanje i pokaže ko je prouzrokovao ratne sukobe i ko je odgovoran za razaranje i sve drugo što se desilo srpskom narodu u tom ratu – ističe Budimir.

Da poštuju zakone

Budimir ističe da hrvatska država umesto da razmišlja o tužbama za ratnu štetu treba da vrati Krajišnicima njihovu privatnu imovinu i izvrši pravičnu nadoknadu uništene i opljačkane privatne imovine.

– Na ovo je obavezuje i Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. godine koji je ratifikovao i Hrvatski sabor i prema kome su u obavezi da se sve vrati na stanje kakvo je bilo na dan 31. decembra 1990. godine – ističe Budimir.

Granica na Dunavu

Štrbac ističe da je jedan od najvažnijih problema tačno razgraničenje Hrvatske i Srbije u jednom delu toka Dunava. Šef hrvatske diplomatije Goran Grlić Radman kaže da su pregovori o konačnom utvrđivanju hrvatsko-srpske granice u toku.

„Na poslednjoj sednici komisije u junu 2019. u Beogradu zaključeno da postojeća odstupanja katastarskih granica nisu toliko velika da se ne bi moglo barem pokušati da se to pitanje reši dogovorom.“

Hrvatska od Srbije traži 115 kilometara na levoj obali Dunava u kojoj se nalaze područja Kendije i Karapandže, Vukovarske i Šarengradske ade.