Srbi žive za slobodu

U ekskluzivnom intervjuu za „Vesti“ episkop zvorničko-tuzlanski Fotije ocenjuje da je nedavna, prva poseta patrijarha Porfirija Republici Srpskoj veličanstven i istorijski događaj. U razgovoru koji je vođen u Vladičanskom dvoru u Bijeljini, episkop Fotije, koji je i član Svetog arhijerejskog Sinoda, komentarišući izmene krivičnog zakona koje je nametnuo bivši odlazeći visoki predstavnik, istakao je da su Srbi slobodarski narod koji ne može da prihvati bilo kakve koncepte porobljavanja.

Patrijarh srpski je prošle nedelje prvi put posetio Republiku Srpsku. Koji je značaj ove posete?

– Verujem da će vreme još bolje pokazati, ali i sada je sasvim sigurno da je reč o veličanstvenom događaju i za našu Crkvu, našu eparhiju, ali i za Republiku Srpsku i celu BiH. Patrijarh je došao s porukom mira, blagoslova i jedinstva za naš srpski narod, a istovremeno, za narode koji ovde žive, Bošnjake i Hrvate, s porukom zajedništva, saradnje, međusobnog razumevanja i mogućnosti opstanka na ovim prostorima. Ništa manje značajno jeste i to što je patrijarh svojim dolaskom uspeo da skupi i predstavnike vlasti i opozicije u Republici Srpskoj. U večernjim satima, na njegovu inicijativu i blagoslov, zajedno su sedeli predstavnici svih relevantnih političkih partija u RS, i vlasti i opozicije što, priznaćete, nije baš uobičajeno. Ali, svetosavska misija Crkve je mirenje braće, mirenje ljudi koji ne mogu da budu neodgovorni u odnosu na našu istoriju i naš narod, a u krajnjem slučaju i na našu Crkvu.

Da li su lideri Srpske upoznali patrijarha o poslednjim dešavanjima, izmenama krivičnog zakona koje je nametnuo tada odlazeći visoki predstavnik, ali i nametanju novog predstavnika za BiH?

– Razgovarano je o celokupnoj situaciji i naravno da se dotaklo i tih činjenica. Neshvatljivo je da jedna osoba sebi uzela za pravo da eks katedra nameće zakone ne pitajući bilo koga, a posebno ne demokratski izabrane institucije kojima je zaduženje da donose zakone.

Vi ste to nazvali „eksperimentom nad Srbima“?

– Taj čovek, bivši visoki predstavnik za BiH, verovatno nije ni svestan šta je uradio. Srbi su slobodarski narod koji ne može da prihvati bilo kakve koncepte porobljavanja: umnog, fizičkog ili bilo kakvog drugog. Želimo da budemo slobodni i želimo da znamo da živimo na ovom prostoru jer smo ovde živeli vekovima. Ali, takođe hoćemo da živimo zajedno sa drugim narodima koji ovde žive i da bez uplitanja spoljnog faktora, odnosno pojavljivanja nekakvih „supervizora“ ili „superznalaca“ – nađemo zajednički jezik i dogovorimo se o svemu. Nekoliko puta je i patrijarh istakao da bi narodi ovog prostora BiH trebalo da razmišljaju svojom glavom i da odlučuju sami o svojoj sudbini bez tutorstva nekog posrednika ili nekoga ko je nametnut.

Srpska se protivi izboru novog visokog predstavnika u čemu su je podržali Rusija i Kina. Koliko je to značajno?

– Veliki je plus što su se Rusija i Kina stavile na stranu Republike Srpske po ovom pitanju. To u faktičkom smislu znači i da više od pola sveta ne prihvata tog novog predstavnika i to je vredna činjenica. Za nas je to pozitivan znak jer već dugo Republika Srpska ističe da ljudi na prostoru BiH znaju da žive zajedno zato što su živeli zajedno i da su sposobni da se dogovore, ali samo onda kada nema spoljnog tutorstva, pogotovo kad nema nametanja rešenja.

I bez ovih problema, situacija u BiH nije sjajna. Posebno kad je reč o položaju Srba u Federaciji. Nedavno ste služili u Požarnici, mestu koje je nekada brojalo 1.000, a sada svega 65 domaćinstava?

– Služba u Dalmaciji me je nekako pripremila za taj problem Srba u Federaciji. Srbi tamo žive u sličnim okolnostima kao ovde, a reč je o trećini Eparhije zvorničko-tuzlanske koja je teritorijalno u Federalnom delu BiH. Na tom prostoru imamo vrlo malo Srba. Mučeničko i stradalno mesto Požarnica je imalo oko 1.000 stanovnika, Srba. Tokom rata je crkva minirana, a danas ih je tek stotinak u 65 domova povratnika, i to mahom starijih ljudi. To je slika prostora gde se desila ratna tragedija. Nažalost, slično je i u Tuzli gde je oko 2.000 Srba, a pre rata ih je bilo najmanje deset puta više. Istovremeno, na tom prostoru je veliki broj svetinja, crkava i manastira koje moramo da čuvamo, pa je dodatni problem kako obezbediti da sveštenstvo i monaštvo tamo živi i opstane.

Pojavljuje se i novi problem. Srbi lako mogu ostati bez svoje zemlje u Federaciji?

– Uz problem povratka, na nesreću imamo i problem da se očuva zemlja. Ozbiljna je opasnost da Srbi izgube vlasništvo nad svojom zemljom, a da ona potom pripadne onima koji su je uzurpirali. Reč je o zakonu koji se primenjuje i u Evropskoj uniji i preko svojih sveštenika i monaha, naša Eparhija čini sve da obavesti ljude o ovoj opasnosti. Verujem i da će naša Crkva, ali i državne institucije RS uspeti da nađu rešenje kako da se o tome obaveste ljudi koji ne žive u BiH, već su ili u Srbiji ili u nekim trećim zemljama širom sveta. Ljudi moraju znati šta se može dogoditi sa njihovom imovinom, kućama, šumom i onda će morati na nađu načina da se sami zaštite. Nažalost, kako je reč o privatnoj svojini, tu niti Crkva niti država ne mogu puno, već će svaki vlasnik morati da pokaže incijativu ukoliko želi da zaštiti svoju imovinu. Mada u BiH još nije usvojen zakon o restituciji, mi u Crkvi u ovakvim prilikama uvek angažujemo pravnike kako bismo zaštitili crkvenu imovinu. I to je onda borba.

„Šaka glasnih“ muti radost

Vladika Fotije je prokomentarisao sve „užareniju“ situaciju na Cetinju navodeći da će patrijarh srpski Porfirije 5. septembra prisustvovati ustoličenju mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju.

Nažalost, svedoci smo nemilih scena na Cetinju, ali i otvorenih pretnji i zastrašivanja svima koji odluče da prisustvuju ustoličenju mitropolita Joanikija. Plašite li se incidenata?

– Veče pre ustoličenja mitropolitija Joanikija, patrijarha će u Podgorici, u Crkvi Vaskrsenja Hristovog, dočekati sveštenstvo, monaštvo i narod. Molimo se Bogu, ali i Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Petru Cetinjskom da zaštiti Crkvu i narod. Ali, takođe se nadamo i da će vlasti u Crnoj Gori uspeti da urazume tu „šaku glasnih“ i učine sve da ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog prođe u miru i na radost i Crkve i naroda. Čudim se tim događajima i nadam da je to mala grupa ljudi koja svojom glasnoćom želi da sebi da značaj veći nego što jeste, pogrešno uverena da biti glasan znači i da je neko važniji i snažniji nego što jeste. Kao član Svetog Sinoda biću u pratnji srpskog patrijarha i svi se nadamo i Bogu se molimo da će ustoličenje proći u najboljem redu i miru. Sukobi nikada nikome dobra nisu doneli, ni Crkvi, ni narodu. Takva situacija može odgovarati samo pojedinim ljudima koji imaju drugačije svetonazore i kakvu već veru ispovedaju i koliko uopšte poštuju crkvu i svetinje. Zato i očekujemo od državnih institucija da urazume tu šaku glasnih, a da Mitropolija crnogorsko-primorska s ustoličenjem novog mitropolita počne da živi punim plućima.

Koliko je bitno ustoličenje mitropolita Joanikija?

– Bitno je. Ustoličenje svakog episkopa u nekoj eparhiji znači da ona počinje da živi punim plućima, tu mislim i na narod i na Crkvu. Zato i nije slučajno što smo svedoci otpora ustoličenju jer oni odlično znaju ili osećaju koliko je značajno da mitropolit Joanikije počne da radi svoj posao kao pastir Crkve u svojoj mitropoliji u Crnoj Gori. Ustoličenjem on dobija i legitimitet što je veoma važno da bi Crkva mogla da živi, da bi narod mogao da se okuplja i na Svetoj liturgiji, ali i na litijama ako bude potrebno.

Mnogi očekuju da će se tog dana potpisati i Temeljni ugovor SPC sa Crnom Gorom?

– Kako stvari stoje, sumnjam da će sve moći da bude pripremljeno za 5. septembar. Komisija Patrijaršije treba da pregleda i usaglasi taj novi tekst Ugovora koji se razlikuje od onog koji je trebalo da se potpiše na majskom Saboru SPC.

Odgovornost i politika

U Vašim istupima niste bili baš „blagoglagoljivi“ prema Valentinu Incku i novom zakonu. Plašite li se da i sami budete jedan od osumnjičenih?

– Valjda nisam na tom spisku ljudi protiv kojih se vodi istraga i ne vidim razlog zašto bih bio. Svi pričaju o „Velikom bratu“ koji sve nadzire i vidi, a sada će valjda i da sluša ko šta govori. A mi u Crkvi propovedamo Jevanđelje Hristovo. Apostol Pavle govori da treba da se „nadzidavamo“ na tvrdom temelju, na Hristu i da čovek ukoliko živi svetotajnim životom uzrasta u Hristu. To je smisao naše hrišćanske antropologije, smisao našeg podviga. O tome govorimo, o učenju naše crkve. Dakle, ima ljudi koji se bave politikom i oni imaju odgovornost prema narodu i prema istoriji.

Imovina SPC

Da li je rešeno pitanje imovine SPC u BiH?

– Kada je reč o imovini Eparhije zvorničko-tuzlanske postoji 36 objekata samo u Tuzli koji bi trebalo da se vrate Crkvi, a te imovine je još više u drugim delovima koji su takođe u Federaciji. Ukoliko bi tu imovinu dobili nazad to bi za nas značilo da možemo opstati, da možemo da razvijamo crkveni život. Nadležnim institucijama smo podneli sve potrebne papire, ali dobijamo odgovor da još nije donet zakon o restituciji i to je ključna kočnica. Istovetan problem opterećuje i druge verske zajednice u BiH.

Složni kad je teško

Srbi su opet složni samo kada ih muka natera?

– Srbi su, to se zna, skloni podelama. Na ovim prostorima je delovao Benjamin Kalaj, psiholog koji je išao po srpskom narodu u BiH za vreme Austro-ugarske i sprovodio razna ispitivanja psihologije našeg naroda kako da ga razjedini. Video je da su ljudi jake ličnosti i da treba što više među njima stvarati partije, da budu podeljeni, a ne zajedno. Za sve je tražio i našao neko rešenje, a jedino nije mogao da nađe za krsnu slavu. Govorio je da se oko krsne slave, sveće i ikone objedine svi koji ne pričaju, posvađane komšije… Šire gledano, krsna slava je deo liturgije i Crkve i još tada je bilo jasno da to ne mogu da nam ukinu. Bilo je posle njega još mnogih koji su se bavili psihologijom Srba kako bi nas razjedinili, okrenuli jedne protiv drugih. Pojedini Srbi su u nekim trenucima mislili da je to vrlina ne shvatajući da zapravo rade tuđ, neprijateljski posao protiv svog naroda. Imamo mi u našoj istoriji taj fenomen kancerogene politike.