Istraživač na Kembridž univerzitetu Timoti Les smatra da političari EU jednostavno ne znaju šta još da urade sa Balkanom.
„Šta znači kada Evropska unija u jednom trenutku prizna da njena politika prema Balkanu ne funkcioniše, a zatim počne da se ponovo zalaže za sprovođenje iste te politike? Da li je to znak optimizma ili očaja“, upitao je Les u autorskom tekstu za beogradski Medija centar.
On je naveo da ovo pitanje postavlja zbog obnovljenog zalaganja političara širom Evrope da se još jednom pokuša proširenje EU.
Les je podsetio da je prošlog meseca Evropska komisija izdala novi strateški dokument u kojem se traži „povećano angažovanje“ na Balkanu, i da je na zahtev Hrvatske, Savet Evrope održao vanrednu diskusiju u Briselu o načinu postupanja prema ovom regionu.
Kako rešiti etničke probleme na Balkanu?
„Političari su takođe pokrenuli inicijativu za omogućavanje integracije Albanije i Severne Makedonije. Nemački ministar inostranih poslova Hajko Mas posetio je obe države i zahtevao pokretanje pregovora o članstvu u junu. Portugalija kao predsedavajuća država EU objavila je predlog za rešavanje spora između Skoplja i Bugarske povodom pitanja da li su Makedonci zapravo Bugari.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji zahtevao je da se zahtevi Albanije i Severne Makedonije za članstvo u EU razdvoje kako bi bar jedna od njih mogla da nastavi pregovore. Austrija, Češka Republika i Slovenija izdale su izjavu kojom podržavaju zahtev Severne Makedonije za članstvo u EU, a holandska vlada se više ne protivi nastavku integracije Albanije“, naveo je Les.
On je naglasio da je sve ovo dosledno zvaničnoj politici EU prema Balkanu tokom poslednjih dvadeset godina koja posmatra integraciju ovog regiona kao način za rešavanje otvorenih etničkih problema. Međutim, potrebno je da sve uključene strane pokažu veću političku volju.
„Članice EU moraju da imaju više entuzijazma za ideju o integraciji Balkana. Države regiona kao što je Srbija moraju da ulože veće napore u ispunjavanje uslova EU tako što će rešiti pitanje statusa Kosova, uspostaviti demokratiju i vladavinu prava i uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU“, naglasio je Les.
„EU kaže da Srbija isključuje Kosovo“
Prema njegovim rečima, Srbija ne može da dobije članstvo sve dok je u sukobu sa Briselom po pitanju spoljnih granica.
„EU kaže da Srbija isključuje Kosovo. Srbi se očigledno ne slažu i tvrde da je ovo na kraju važnije za njih nego ulazak u EU, pa sklapaju savez sa nezapadnim silama kao što su Rusija i Kina. Kosovo se ne može nadati ulasku u EU zbog toga što ga još nije priznalo pet članica Unije“, pojasnio je Les.
On je upitao zbog čega onda EU zagovara politiku koju poredi sa Sizifom koji je bio osuđen na neprekidno guranje ogromnog kamena uzbrdo i nikada nije stigao do vrha, i zašto EU udvostručuje politiku koja je, po njenom sopstvenom priznanju, nemoguća misija?
„Jedini prihvatljiv zaključak koji se može doneti jeste da političari EU jednostavno ne znaju šta još da urade sa Balkanom. Razlog za zastoj u integraciji su nerešeni problemi državnosti koji sprečavaju zemlje u regionu da ispune uslove za ulazak u EU. Međutim, kao što pokazuju reagovanja na slovenački ‘non-pejper’, najglasnije se u EU čuju oni koji se aktivno protive rešavanju ovih problema menjanjem regionalnih granica“, smatra Les.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
