Od Češke, preko Slovenije, Bosne i Crne Gore, do Bugarske… tu je najveća smrtnost od korone po glavi stanovnika. Stručnjaci kažu da je to jer manje ljudi može u houm ofis i jer je poverenje u vlasti manje.
Prošle godine su još solidno prolazili, ali ove godine statistike kažu da je osam država centralne Evrope i Balkana na prvih devet mesta liste svetskih zemalja kada je reč o broju smrti koje se povezuju sa koronom gledano na milion stanovnika.
Prema oksfordskoj datoteci Our World in Data, tu crnu listu predvodi Mađarska (2.812 smrti na milion ljudi), slede Češka (2.721), BiH (2.579), Crna Gora (2.364), Bugarska (2.342), Severna Makedonija (2.290), Slovačka (2.126), Belgija (2.082) i Slovenija (2.037).
Prema istim podacima, u Srbiji se sa koronom povezuje 927 smrti na milion stanovnika. Ranije su istraživački novinari i stručnjaci iskazali sumnju u zvanične srpske statistike.
Upravo to je najveća slabost ovakvih lista – brojke iz različitih zemalja teško su uporedive. Ima zemalja gde se epidemija ignoriše ili se premalo testira, a različite su i metodologije kako se korona upisuje u uzrok smrti. Tako ispada da u zemljama poput Nigera, Venecuele ili Avganistana gotovo niko ne umire od virusa.
Ako se ipak držimo dostupnih lista, stvar nije u tome da je bolest posebno smrtonosna u centralnoj Evropi i na Balkanu, već da tamo ima previše zaraženih. Do sada je preminulo oko 1,8 odsto registrovanih zaraženih u Češkoj, dok je taj udeo u zapadnijim zemljama osetno viši, recimo u Velikoj Britaniji (2,9%) ili Nemačkoj (2,5%).
Ali, zvanično je čak 15 odsto Čeha imalo ili ima koronu. Stvarne brojke su, kao i u svakoj zemlji, verovatno višestruko veće.
Sa druge strane, mnogoljudne zemlje poput Indije i Brazila, gde preti humanitarna katastrofa, prema zvaničnim podacima do sada nisu u toj meri pogođene virusom. U Indiji je tek 1,2 odsto ljudi zvanično registrovano kako pozitivno od početka pandemije, u Brazilu 6,7 odsto.
Ipak, u centralnoj Evropi i na Balkanu se, za razliku od Brazila i Indije, ovaj talas korone konačno polako primiruje. Ali, zašto se desilo da se zarazi i umre toliko više ljudi nego u zapadnoj Evropi?
Kad rad od kuće nije opcija
Deo odgovora možda leži u razlikama u privredi zapada i istoka Evrope. Tokom decenija su proizvodne trake sa Zapada izvezene na istok. Recimo, 37,3 odsto zaposlenih u Češkoj radi u industriji. Taj procenat u Mađarskoj i Poljskoj iznosi 32, dok je, prema Svetskoj banci, taj udeo znatno niži na zapadu Evrope (20 odsto u Francuskoj i 18 odsto u Velikoj Britaniji).
Češka i Slovačka su, uprkos malobrojnom stanovništvu, treća i četvrta zemlja EU po broju napravljenih automobila. Tamo su, između ostalih, fabrike nemačkih automobilskih giganata.
To naprosto znači da u takvim zemljama više ljudi mora da ide na posao jer se fabrički rad ne može prebaciti u houm ofis, kaže Marijan Hajduk, direktor Instituta za molekularnu medicinu na češkom Palackijevom univerzitetu.
Slično kaže i Rihard Kolar, matematičar koji pravi epidemiološke modele i savetuje slovačku Vladu. Kaže, lepo se vidi i razlika po regionima. Tako je Bratislava manje pogođena od manjih slovačkih mesta jer 60 odsto stanovnika glavnog grada može da radi od kuće.
U prvom talasu korone na proleće prošle godine su isprva i fabrike smanjile ili zaustavile proizvodnju. Danas to nije slučaj. Slovačka, kao najveći svetski proizvođač automobila po glavi stanovnika, privlači i mnogo gastarbajtera od kojih poneki svakodnevno putuju u fabrike. To povećava rizik od širenja virusa.
Hajduk nam kaže da su u ovom pogledu Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka veoma slične. Uz to, u Češkoj su ljudi koji ne mogu na posao jer su u karantinu dobijali samo 60 odsto svoje zarade.
„To je demotivisalo ljude da odu u karantin ako treba ili da prijave sa kim su bili u kontaktu. Političari su to tek nedavno promenili tako da se i u karantinu dobija gotovo puna plata, i to je odmah naišlo na prihvatanje u stanovništvu“, kaže Hajduk.
Slično, Slovačka je kasno počela sa isplatama radnicima koji gube zarade tokom pandemije. „U siromašnijim regionima na istoku i severu, kad bi neko dobio pozitivan nalaz na korona-testu, teško je sebi mogao da priušti ostanak kod kuće“, kaže Kolar. „A ljudi koji rade na crno ionako ništa ne bi dobili. Mislimo da su baš zato najsiromašniji regioni najviše pogođeni koronom.“
Visoko nepoverenje u vlast
Možda postoji još jedan razlog što su bivše komunistiučke zemlje više pogođene. Neki istraživači naime vide direktnu vezu između poverenja u vlasti i štete koju nanosi pandemija.
Prema jednoj studiji Eurofonda, građani Slovačke, Poljske, Mađarske, Bugarske i Češke imaju daleko manje poverenja u vlasti od proseka u EU. Prema Transparensi internešnalu, u svima korupcija predstavlja veliki problem.
Tome političari pokušavaju da doskoče na pogrešan način, kažu sagovornici DW. Recimo, tako što donose popularne i jednostavne mere, umesto efikasnih. Hajduk ističe da je Češka u godinu dana promenila četiri ministra zdravlja. Nisu pomogli ni izbori za gornji dom parlamenta pred koje su vlasti oklevale da uvedu mere i time ugroze svoju popularnost.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
