Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, upozorio je javnost i ambasade u BiH da su Srbi u ovom entitetu BiH potpuno marginalizovani ne samo u izvršnoj vlasti, već i u državnoj upravi čak šest bosansko-hercegovačkih kantona.
– Je li moguće da nijedan Srbin nije dovoljno pametan ni školovan da bude inspektor u Federaciji jer federalni inspektorat ima 150 zaposlenih, od toga nula Srba? – pitao je Radanović.
On za „Vesti“ objašnjava da je uvidom u Specijalni izveštaj ombudsmana BiH o učešću konstitutivnih naroda u organima uprave i telima vlasti utvrđeno da u Federaciji BiH, u šest kantona gde je apsolutna bošnjačka većina, postoji oko 30 ministarstava s nula zaposlenih Srba.
– U praksi se odvija proces potpunog izopštavanja Srba iz svih institucija, pa čak i tamo gde prema Ustavu FBiH broj zaposlenih mora proporcionalno da odgovara nacionalnom sastavu stanovništva iz 1991. Ukoliko bi se Ustav poštovao Srbi bi imali 18 posto od svih zaposlenih u Federaciji, ali u praksi se to ne dešava. Zapravo, bošnjačke partije se polomiše od „brige“ za multietničnost i poštovanje zakona, posebno pred predstavnicima diplomatskog kora, a u praksi to znači da su Srbi u bošnjačkim institucijama na nivou statističke greške – ističe Radanović i kao primer navodi da je od 210 Srba koliko treba da bude zaposleno u kantonu Sarajevu, radi njih – 15, od čega je troje na rukovodećim mestima.
U organima Federacije, od ukupno 3.886 zaposlenih, Srba je 97, od čega samo šestoro na rukovodećim funkcijama. U Predstavničkom Domu parlamenta Federacije nema nijednog zaposlenog Srbina, kao ni u federalnim ministarstvima prometa i komunikacija, pitanja boraca, prostornog uređenja, uprave za inspekcijske poslove, direkcije robnih rezervi…
Kad je reč o institucijama na nivou kantona, Srba uopšte nema ni u Ministarstvu zdravlja, ni u Ministarstvu za boračka pitanja kantona Sarajevo.
U ovom kantonu bi, ukoliko bi se poštovao Ustav, u državnim institucijama trebalo da radi 210 Srba. Umesto toga, zaposleno je samo 15.
U tuzlanskom kantonu, nijedan Srbin nije zaposlen u ministarstvu za prostorno uređenje, zatim poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zdravlja, kao i Ministarstva za boračka pitanja.
U zeničko-dobojskom kantonu nijedan Srbin nije zaposlen ni u Ministarstvu za prostorno uređenje, poljoprivrede, boračka pitanja, pa čak ni u ministarstvu za rad i izbeglice. U srednjobosanskom kantonu Srba uopšte nema ni u ministarstvima obrazovanja, pravosuđa, zdravlja, boračka pitanja, ali i Ministarstva za socijalnu politiku i izbeglice ovog kantona.
– Tamo gde su bošnjačke političke partije vlast Srbi se mogu nabrojati do broja 10 i to je sve. Pritom, bošnjačke partije vešto koriste svakog njima vernog Srbina da bi ga postavili u rukovodstvo svoje stranke i mahali njime da su multietnični, ali u stvarnom životu kad Srbina treba zaposliti – Srba nema! – zaključuje Radanović.
Lažne brojke
Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović kaže da zabrinjavajuće deluje ponašanje bošnjačkog člana Predsedništva Šefika Džaferovića.
– On u Banjaluci drži predavanje o ugroženosti Bošnjaka u Republici Srpskoj, iako u svakoj opštini u RS radi značajan broj Bošnjaka, a kao primeri se mogu uzeti Prijedor, Doboj, Bijeljina ili Zvornik – navodi Radanović.
Gujon u poseti
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon obišao je prošle nedelje Srbe u Federaciji BiH. On se sastao sa načelnicima opština Drvar, Glamoč i Istočni Drvar, kao i predstavnicima srpskih udruženja i sveštenstvom u Drvaru i Glamoču.
– Ovde sam lično mogao da se uverim u svu težinu položaja našeg naroda na ovim prostorima, ali i njihovu ljubav prema zavičaju i nesalomljiv krajiški duh koji je mnoge od njih održao na vekovnim ognjištima. Iskoristio sam priliku da obiđem crkvu Svetih apostola Petra i Pavla gde sam sa grahovskim sveštenstvom upalio sveću u spomen meštanima ovog kraja koji su stradali u ratu od 1991-95. godine – izjavio je Gujon posle obilaska Bosanskog Grahova u kojem su tokom proteklog rata sve kuće spaljene.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
