Muftija koji je zadužio Srbe

Jednako su ga cenili i Srbi, Hrvati i Bošnjaci, a zbog onoga što je uradio početkom januara 1942. godine ostao je zlatnim slovima upisan kao čovek na čijoj je sahrani 1963. prisustvovalo više od 10.000 ljudi.

„Vesti“ podsećaju na muftiju Muhameda Šefket ef. Kurta – muftiju koji je zadužio Srbe u Drugom svetskom ratu kada je, za pravoslavni Božić, rizikujući život svoje porodice i svoj, sprečio ustaški masakr u Sabornom hramu u Tuzli.

Za ovaj junački čin, muftija Kurt je posle rata odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda, a ideja je i da u Banjaluci, mestu gde je jedno vreme službovao, jedna ulica ponese njegovo ime.

Jedan od njegovih daljih rođaka, Ahmet Kurt, autor knjige „Porodica Kurt iz Mostara – historija i rodoslov“, u razgovoru za „Vesti“ kaže da je o hrabrom muftiji snimljen samo jedan dokumentarni film, ali da ljudi iz godine u godinu sve više saznaju o njegovoj hrabrosti i herojstvu.

Reč je o događaju s početka 1942, kada je tajni ustaški odbor za istrebljenje Jevreja i Srba iz Tuzle odlučio da u znak odmazde za ubistvo grupe ustaša kod Doboja, u Saborni hram postave eksploziv i aktivira ga dok crkva bude puna vernika za Badnje veče 6. januara.

– Kako bi ostvarili taj plan, ovaj odbor je pozvao zloglasnog Vječeslava Montanija, kotarskog predstojnika za Brčko, koji se već pročuo po krvavim nedelima. Plan je bio da se posle ovog zločina razori srpska varoš u tom gradu i kompletno stanovništvo pobije i otera u logore. Čim je čuo za taj plan, muftija Kurt je organizovao konferenciju uglednih Bošnjaka Tuzle. Odlučeno je da predvodi tročlanu delegaciju koja je otišla u nemačku komandu u Tuzli. Muftija je komandantu grada, Hohbajeru rekao da, ako ne spreče ustaški naum, svi muslimani iz Tuzle će otići u šumu. I nemačka komanda je zaista pisanom naredbom zabranila ustašama da preduzimaju bilo kakve mere odmazde bez njenog odobrenja. Ali, tu se ne završava muftijino angažovanje. Da bi predupredio svaki slučaj, on sa grupom uglednih Tuzlaka odlazi i u Zagreb kako bi ih primio Ante Pavelić. Umesto njega, sa njima je razgovarao ministar Andrija Artuković od koga su takođe tražili da ustaše ne diraju mirno srpsko stanovništvo. Zahvaljujući angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina – priča Ahmet Kurti.

Sagovornik „Vesti“ otkriva da je tokom Drugog svetskog rata bilo još sličnih događaja u kojima su u spasavanju Srba učestvovali članovi jedne od najstarijih porodica u Tuzli.

– Ima više tih epizoda iz moje porodice u Tuzli, Sarajevu i Mostaru, ali niko nije smatrao da se o tome treba pričati i hvaliti na sve strane. To su bila normalni ljudski odnosi da se pomogne ljudima u nevolji. U knjizi sam naveo i slučaj iz mahale Carina u Mostaru gde je po dvadesetak srpskih komšija bilo sakriveno u kući Kurta od ustaškog proganjanja za vreme leta 1941. godine – navodi Ahmet.

Muftija Muhamed Šefket ef. Kurt je posle rata bio poslanik Narodne skupštine BiH, a kada je, 1963. preminuo, ispratilo ga je više od 10.000 ljudi, mahom Srba.

– Na dženazi, posmrtni govor je održao prota Đorđe Jovanović. Uslišena je i njegova intimna i neuobičajena molba da on bude taj koji će u efendijin grob sići pre njega, dočekati tabut s efendijinim telom i položiti ga u kabur – podseća Ahmet Kurt, hroničar ove porodice.

Spomenik Šantiću

Ahmet Kurt kaže da je tokom poslednjeg rata, u leto 1992. u Mostaru spomenik Aleksi Šantiću miniran i bačen u Neretvu, a potom je deo biste ovog pesnika završio na crnoj berzi antikviteta.

– Dvadeset godina kasnije, moj brat Ismet je saznao da se na crnom tržištu ratnih relikvija hrvatskih snaga prodaje deo lica sa miniranog spomenika. Uložio je dosta truda i sredstava da dođe u posed tog dela biste i nije se dvoumio šta raditi sa tom krhotinom. Pozvao je na kafu našeg komšiju Ratka Pejanovića, u to vreme generalnog sekretara mostarskog ogranka Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, i predao mu. Pejanović je taj deo predao Muzeju Hercegovine i sada se nalazi u radnoj sobi Alekse Šantića u spomen-kući Svetozara Ćorovića.

Za buduće naraštaje

Ahmet Kurt kaže da je građu za knjigu o ovoj porodici prikupljao više godina posećujući i mnogobrojne istorijske arhive, ali da mu cilj nije bio da promoviše porodičnu istoriju.

– Cilj mi je bio da usmenoj istoriji suprotstavim činjenice iz dostupnih dokumenata i arhiva. Nikome ne koristi pravljenje bolje prošlosti. Ali, ako ostavimo što realniju sliku onoga što se desilo, time budućim naraštajima pomažemo da izgrade bolju budućnost – navodi Kurt.

Knjigu možete besplatno preuzeti na: https://porodica-kurt.com/knjiga-porodica-kurt/

Rasuti po svetu

Ahmet Kurt kaže da je kao i kod drugih bošnjačkih familija iz BiH „rat kao udar meteorita podigao i raspršio Kurte širom sveta“.

– Neki su izgubili živote, pa postali zvezdana prašina. Jedni su posle silnih razaranja nastavili život na istom mestu, drugi su odbačeni do tamnih skandinavskih šuma, sprženih šikara Arizone, ledenih Toronta i Osla, te predgrađa američkih megapolisa – priča naš sagovornik.

Reakcije

Ahmet kaže da su reakcije na herojski čin iz Drugog svetskog rata veoma pozitivne, a da su na društvenim mrežama mnogi Srbi za svoje profilne slike uzeli lik upravo ovog muftije.

– Ljudi pišu kako se treba širiti i pričati dalje o muftijinom primeru. Ima i negativnih komentara tipa da je muftija bio budala kad je spasao Srbe, da bi oni kasnije pobili njegove sunarodnike. Ali ti su u manjini – ističe naš sagovornik.