“Ni M od Makedonije neće ostati”

„Prioritet za opoziciju u Severnoj Makedoniji je da zaustavi samoubilačku politiku aktuelne vlasti koja može dovesti do toga da ne postoji ni „M“ od makedonskog naroda i jezika, a na kraju i do toga da bude veoma problematično postojanje Severne Makedonije kao unitarne države“, upozorava poslanik makedonskog Sobranja Ivan Stoilković.

Kao što je vlast Mila Đukanovića u Crnoj Gori srušio sporni Zakon o slobodi veroispovesti, vladu Severne Makedonije mogao bi da sruši stav premijera Zorana Zaeva prema pitanju makedonskog jezika, naroda i istorije, upozorava predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji komentarišući uzavrele strasti u zemlji zbog toga što vlada, kako tvrdi opozicija, tajno pregovara o ispunjavanju bugarskih zahteva koji dovode u pitanje makedonski jezik i istoriju.

Najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE organizovala je proteste ispred vlade tražeći ostavku Zaeva.

– Rad opozicije usmeren je u ovom trenutku na to da se vlada spreči da potpiše bilo kakav sraman aneks dogovora sa Bugarskom a da se sa druge strane, ako može, formira neka ekspertske vlada i održe vanredni izbori sledeće godine – precizira Stoilković, najavljujući da će opozicioni blok u Sobranju do 15. decembra podneti zahtev za glasanje o poverenju vladi.

Sličnost događaja u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji

Direktor Instituta novije istorije Srbije Mile Bjelajac takođe vidi sličnost u aktuelnim događajima u Severnoj Makedoniji i nedavnim u Crnoj Gori, gde je neoprezan korak vlasti sa donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti izazvao spontani revolt i litije i bio kap koja je prelila čašu.

– Da li je tako nešto moguće posle nespretnog koraka vlade Severne Makedonije videćemo narednih dana. Možemo biti svedoci pokreta koji će zaista dovesti sadašnju vlast do velikih neprilika i možda do skorih izbora – kaže Bjelajac.

U Crnoj Gori je, podseća, počelo sa uvođenjem crnogorskog jezika, preko prekrajanja udžbenika i dizajniranja nove istorijske svesti koja je kao jedini cilj imala da emancipuje taj novi identitet.

– Bojim se da je i za prostor Severne Makedonije to isti dizajn i red koraka – primećuje istoričar.

Na pitanje šta su tačno dogovarali predstavnici vlade Zaeva sa predstavnicima Bugarske, ne bi li ona dala zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora Skoplja i Brisela, Ivan Stoilković precizira da se to tiče pritiska Bugarske koji se svodi na to da se prizna bugarsko poreklo makedonskog naroda.

Bjelajac skreće pažnju na na činjenicu da je veliki broj građana Severne Makedonije poslednjih godina dobio bugarske pasoše.

– Ne verujem da je ta politika bila benevoletna. Sutra na nekoj konferenciji taj broj će služiti nekom da dokaže da su oni državljani Bugarske. Taj tip državljanstva može da bude zloupotrebljen – veruje istoričar.

Prema rečima Stoilkovića, spekuliše se da je broj ljudi s bugarskim pasošima od 80 do 100 hiljada, a kako kaže, iz toga i Srbija treba da izvuče neke pouke i da i sama olakša postupak dobijanja državljanstva za pripadnike srpskog naroda u dijaspori.

„Operacija lažne zastave“

Poslanik Sobranja smatra i da je u Severnoj Makedoniji na delu šira „operacija lažne zastave“ unutar makedonskog političkog bloka gde su bivši komunisti odjednom postali realizatori bugarske agende, iako je ranije VMRO optuživana za afilijaciju prema Bugarima. Samouvereno ponašanje Bugarske objašnjava time što da su i bugarska vlada i predsednik dobili nedvosmislenu podršku američke administracije za sve što su radili.

Iako ističe da nema straha od velikobugarskog ekspanzionizma, Stoilković kaže da je problem što se u Severnoj Makedoniji već duže vreme vodi specijalni rat i da su građani dovedeni na ivicu izdržljivosti s obzirom da se već nekoliko godina živi u konstantnoj obojenoj revoluciji koja je iz dana u dan urušavala veru u državu.

Mile Bjelajac podseća da su velike sile kroz istoriju oblikovale istoriju Zapadnog Balkana pa čak i stvarale nove nacije.

– Čini mi se da u sadašnjem vremenu neko pokušava da potpuno završi priču sa Balkanom. Ti programi su živi, ali isto tako ima sila koje žele da potvrde svoju novu moć, nekih koje bi da se vrate u arenu i nekih koje bi želele da ih zaustave. Iz štaba Džoa Bajdena pominju nove integracije. To može biti samo u funkciji da samo jedna sila dominira Balkanom jer je on kapija istoka. Mislim da i bugarski stav proizilazi iz nečega što je možda deo tog šireg geopolitičkog plana, jer Bugarska je na važnom mestu – konstatuje Mile Bjelajac.