Makedoniju ugurali u NATO, a na putu ka EU zaustavlja je Tito

Nova bugarska prepreka na makedonskom putu u Evropsku uniju je Josip Broz Tito.

Bugarska šefica diplomatije Ekatarina Zaharijeva, posle Goce Delčeva, uputila je kritike vlastima u Skoplju zbog navodnog slavljenja Josipa Broza Tita, navodeći da zemlja koja „želi u EU, ne može da slavi jednog od najmračnijih diktatora“.

Zaharijeva je nekadašnjeg jugoslovenskog vođu pomenula govoreći o razlozima zbog kojih će Bugarska uložiti veto na početak pregovora Makedonije sa EU, pošto je prethodno optužila Skoplje za falsifikovanje istorije i prisvajanje bugarskih istorijskih ličnosti.

Tito definisao makedonsku naciju

Upravo zbog toga što je u Titovo vreme konačno definisana makedonska nacija, Bugarska je „diktatora Broza“ navela kao jednu od prepreka za otvaranje pretpristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU, kaže za Sputnjik istoričar dr Aleksandar Raković.

On dodaje da je u 19. veku u srpskoj intelektualnoj eliti bilo pokušaja da se uspostavi konekcija prema Makedoncima na liniji srpstvo-makedonizam, jer je bilo utvrđeno da srpstvo i makedonizam mogu zajedno, dok se bugarizam i makedonizam „kose sami po sebi“, jer Bugari ne priznaju nijedan element makedonskog identiteta.

Prema njegovim rečima, na tom tragu je trebalo tražiti rešenje u srpsko-makedonskim odnosima – da srpstvo i makedonizam mogu zajedno i nije trebalo, kad je reč o Srbiji, praviti neke greške, kao što je uvlačenje Makedonaca u srpski nacionalni identitet.

– Srbi su izvukli tu pouku i ne prave tu grešku više. Međutim, Bugari nikako da je izvuku, oni ne prihvataju makedonizam kao ideju i ideologiju s kojom mogu da idu ruku pod ruku bilo gde, pa čak ni u EU. Tita smatraju kao glavnog krivca, kao nekog ko je ispravio sve propuste koje srpske vlasti u vreme Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije nisu uspele da isprave. On, odnosno Komunistička partija Jugoslavije je definisala makedonski nacionalni identitet, dala mu oblik i sadržaj – objašnjava Raković.

Arhineprijatelj bugarskog identiteta u Makedoniji

Makedonci neguju poseban nacionalni identitet koji je definisan u socijalističkoj Jugoslaviji, a to Bugari nikako ne mogu da „progutaju“ ni do danas i zbog toga Tita smatraju arhineprijateljem „bugarskog identiteta u Makedoniji“, ističe Raković.

Danas je situacija takva da Bugari ne mogu da računaju ni u perspektivi da će na bilo koji način približiti sebi bilo koji deo Makedonije, pa čak i one rubne delove koji se nalaze uz granicu sa Bugarskom, dodaje Raković.

Makedonci su, isto kao i Srbi, kulturološki oblikovani kao Jugosloveni u socijalističkoj Jugoslaviji, uprkos tome što je makedonski jezik bliži bugarskom nego srpskom, ali to ne igra fundamentalnu ulogu već kulturološka afilijacija, a tu su Makedonija i Srbija mnogo bliže, smatra Raković.

Bugari naučili „grčku lekciju“

Raković ističe da je Zapadu najvažnije bilo da Makedoniju uvuče u NATO i tu se Bugarska nije protivila, iako taj identitetski spor sa Makedonijom postoji od ranije. Međutim, oko pitanja ulaska Severne Makedonije u EU Bugari neće popustiti, kao što nisu ni Grci.

Nisu ni Grci bili neki prejak faktor u EU, ali nikad nisu popuštali pred makedonskim pitanjem, a Bugari su naučili lekciju da će Makedonci kad-tad nešto morati da prihvate, dodaje on.

Za Bugare je pitanje Makedonije fundamentalno nacionalno pitanje koje seže u suštinu njihovog identiteta i zato neće „popustiti ni za pedalj“, a Makedonija će morati da poštuje Sporazum o zajedničkoj istoriji, ističe Raković.

Zajednička istorija – isključivo bugarska

A u tom sporazumu zajedničku istoriju Bugari tretiraju isključivo kao Bugarsku, kaže Raković i dodaje da Bugari čak ne priznaju ni makedonski jezik. I tu se ništa neće menjati ni oko njihove, kako oni govore, zajedničke prošlosti, ni oko Goce Delčeva i cara Samuila, ni oko drugih istorijskih ličnosti, ni oko karaktera VMRO-a.

– Za sve ono za šta Bugari misle da treba da ih spaja — tu neće biti nikakvog kompromisa. Dakle, neće priznati da je Goce Delčev po nacionalnosti bio Makedonac, što i nije bio, bio je Bugarin, neće priznati VMRO-u nikakav drugi karakter osim bugarskog, što nije do kraja tačno, jer je egejsko krilo VMRO-a bilo projugoslovenski orijentisano. To su oni koji su kasnije bili proterani u Bugarsku i Jugoslaviju kad su ih Grci izbacili. Ima tu još puno slučajeva, ali Bugari neće popustiti ni za pedalj – naglašava Raković.

Bugari sebe smatraju za naciju sa vrlo dubokom prošlošću, što i jesu, sa tradicijom od više od hiljadu godina i ne vide uopšte mogućnost da sebe upoređuju sa Makedoncima niti da pregovorima sa njima dođu do kompromisa, kaže Raković i dodaje da se na grčkom primeru pokazalo da kompromisa ni ne mora da bude, jer su Makedonci prihvatili sve.

Gde je kraj drobljenju makedonskog identiteta?

Raković smatra da ne mora da znači da će se kriza okončati tako što će pre ili kasnije Makedonci prihvatiti sve uslove Bugara, jer su dobili lekciju posle pregovora sa Grcima — ušli su u NATO, ali su krenula nova uslovljavanja koja idu dalje ka „drobljenju njihovog identiteta“.

U jednom momentu Makedonci će morati da kažu da li im je identitet važniji od evropskih integracija, jer ako oni prihvate da su Bugari, to će biti kraj makedonskog identiteta, koji više u svojoj suštini neće postojati, ističe naš sagovornik.

– Moguće da će ovi pregovori nastaviti da budu u zastoju u kakvom su bili i pregovori sa Grčkom. Videćemo šta će biti za pet, deset, ili 20 godina, ali ako bi Zaev to prihvatio, to bi bio njegov kraj na izborima i totalni poraz i kraj Makedonije, jer i Albanci mogu da ispostave i svoje zahteve kad vide koliko se narušava makedonski identitet i da na kraju čitavog ovog slučaja Makedonija, odnosno ono što ostane od nje, počne da traži neki savez sa Beogradom, koji jedini ne negira ništa od makedonskog identiteta – zaključio je Raković.