Novi uzlet srpstva

Anegdota kaže da kad su pitali đeda na planini da li je Srbin ili Crnogorac, on je odgovorio „jesam“. Međutim, na popisu svako ko želi da izrazi nacionalnu pripadnost mora jasno da se opredeli, pa i na onom koji sledi u Crnoj Gori naredne godine, kad će se napokon saznati koliko Srba ima u Srpskoj Sparti.

Prošlo je 14 godina od referenduma koji je razdvojio narod, a Srbi postali glavni politički neprijatelj odlazećeg režima Mila Đukanovića. Sada se napokon stiču uslovi za pošteno prebrojavanje posle koga niko neće sumnjati u zvanične rezultate koji su u Crnoj Gori uz optužbe za manipulacije bili osporavani kao i izbori i sam referendum. Takođe, nova vlast ima zadatak da obezbedi da se više niko nacionalno ne opredeljuje pod pritiskom siromaštva, strepnjom i pretnjom da će ostati bez posla i da se neće zaposliti, ili ostati bez nekog prava.

Istorija i identitet srpstva u Crnoj Gori star je od doseljavanja u sedmom veku. Uz sve svoje specifičnosti, kako je to Sveti Petar Cetinjski u pismu knezu Milošu definisao „jednovjerna i jednokrvna braća“, nije bio sporan donedavno. Tek je raspad Jugoslavije u punom zamahu pokrenuo ovo pitanje, pa je 1991. godine Srba u Crnoj Gori bilo 9,34 odsto, 2003. godine 32 odsto, a u popisu iz 2011. navedeno je da Srbi čine 28,73 posto stanovnika u Crnoj Gori.

Borba za duše

Pri tom je nesrazmerno malo bilo Srba u državnoj službi, počev od javnih preduzeća, pa do zdravstva i vojske, što je rađalo takozvane milogorce koji su koristili situaciju da zauzmu ta mesta uz obaveznu netrpeljivost prema srpstvu kojom se izražavala odanost režimu.

Od referenduma su mnogi crnogorski političari s obe strane navodili da je Milo Đukanović otac obe nacije, jedni s radošću, drugi sa zabrinutošću, a svi sa strepnjom. Srbi su se bojali da će pod pritiskom nestati, a klika okupljena oko Mila Đukanovića da neće uspeti da asimiluje i umiri buntovni narod koji je označen okosnica opozicije.

Prethodno je već sve bilo učinjeno da se potpuno promeni identitet Crne Gore. Zamenjeni su državni simboli, praktično je ukinut srpski jezik i osmišljen crnogorski, pri čemu su najureni s posla mnogi profesori koji su čuvali dostojanstvo i suprotstavili se.

Ključni značaj

Zakon kojim je bila predviđena otimačina svetinja CPC trebalo je da bude odlučujući udarac glavnoj nacionalnoj instituciji Srba u Crnoj Gori koja okuplja i pravoslavne s crnogorskim identitetom. U SPC su toga od početka bili svesni, pa je odavno jedan viđeniji sveštenik rekao: „Meni u crkvu dolaze i jedni i drugi i ja ne znam ko će od Srba za pet godina biti Crnogorac, a ko od Crnogoraca Srbin, ali moram da služim svima.“

Poslanik DF Slaven Radunović prošle godine ocenio je da je cilj Mila Đukanovića da Srbe spusti ispod 20 odsto, kako bi mogao da kaže da to dominantno država Crnogoraca. U to vreme i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je za njega od ključnog značaja popis stanovništva 2021. godine.

– Bilo bi katastrofa da se na tom popisu pokaže da Srbi u Crnoj Gori nestaju – rekao je tada Vučić i najavio je i aktivnosti sa ciljem ohrabrenja da se srpski narod u Crnoj Gore izjasni onako kako su to činili njegovi preci.

Nismo budale

Publicista Jovan Markuš, nekada gradonačelnik Cetinja, kaže da su preci ljudi u Crnoj Gori dobro znali ko su.

– Da im je neko rekao da nisu Srbi po narodnosti, smatrali bi ga budalom. Nema razloga da budemo različiti od predaka. Nameravali su da pravoslavne Srbe pretope u Crnogorce, da bi ovi postali natpolovična većina, a posebno kada im to ne uspeva kod Albanaca, muslimana, Bošnjaka i Hrvata – smatra Markuš i podseća da je za poslednji popis od 2011. godine od početka mirisalo da se vlast sprema da našteluje rezultate.

Pravo dato rođenjem

Dr Ljiljana Vujadinović, profesor Univerziteta u Podgorici, kaže da se na antisrpskoj matrici veštački gradio takozvani crnogorski identitet, od jezika do crkve.

– Nadam se da će u novim okolnostima nacionalno izjašnjavanje biti slobodno, bez pritisaka i straha. Pripadnost naciji je objektivna kategorija, ona nam je data rođenjem – poručuje profesorka Vujadinović.

Mi znamo ko smo

Prelomi 20. veka u Crnoj Gori su po pitanju identiteta pravili ogromne promene. Tako se 1909. godine čak 95 odsto stanovnika izjasnilo kao Srbi, dok ih je informbirovske 1948. bilo tek 1,78 odsto.

Da bi se sve to prevazišlo, grupa mladih entuzijasta pokrenula je projekat Mi znamo ko smo s ciljem promocije srpskog identiteta i očuvanja narodnog imena na popisu 2021. u Crnoj Gori. Očekuje se da se na krilima narodnih litija i pobede nad tri decenije nedodirljivim režimom uključe i drugi činioci.

Stefan Sinanović, jedan od inicijatora akcije, kaže da je reč o pokušaju da se narod izvuče s margine, skine žig sa srpskog imena i promoviše ono najbolje: kultura, zdrava misao, društvena i građansku odgovornost, solidarnost i briga za ljude koji ne zaslužuju da im se odlazeća politika ponavlja.

– Jedna od ključnih stavki mora biti očuvanje srpskog jezika kojim se i po režimskim istraživanjima služi najveći procenat stanovnika Crne Gore. Srbi u Crnoj Gori već imaju svoje renomirane institucije koje će ubrzo krenuti sličnim putem. Mi samo želimo da ponovo oživimo onaj duh koji su bezuspešno pokušavali da amputiraju proteklih decenija – kaže Sinanović.

Nismo na prodaju

Milivoje – Brdža Brković je neformalni lider Podgoričke gospode, za koji kaže da je organizacija koja ne zna ni koliko članova broji, ali animira mlade ljude poput humanitarnih akcija za Kosovo, davalaštva krvi i sportskih aktivnosti.

– Mi živimo srpsku priču u Crnoj Gori i mislim da je potrebno sledeće godine na popisu da damo doprinos tome. Ljudi su se oslobodili straha i verujem da treba da se izjašnjavamo onako kako su to činili i naši preci – rekao je Brković koji se sa drugovima proslavio tako što je Podgoricu za vreme litija prefarbao u trobojku, a još više po spokoju pred policijom, dok je njegovo tamnovanje u spuškom kazamatu opevao čuveni epski pesnik iz Crne Gore Slavko Perošević.

Podgorički gospodin Brdžo kaže da su ih roditelji koji su bili oponenti Đukanoviću tri decenije podizali da ne budu neko ko će da se proda za novac i privilegije i tako izgube ono što su bili njihovi preci.