Srpska ne ulazi u NATO!

„Republika Srpska ne želi u NATO, niti će za to dati saglasnost, a za svaku promenu Ustava Bosne i Hercegovine potreban je sporazum oba entiteta“, poručio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

On je povodom izjave američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona da treba reformisati Dejtonski sporazum i Ustav, jer građani BiH žele da budu deo transatlantske zajednice, ukazao da to nisu nove inicijative.

Stav ambasadora SAD u Sarajevu izrečen u jednom intervjuu, prema rečima Miloša Šolaje, profesora banjalučkog Fakulteta političkih nauka, nigde nije objavljen kao zvanična inicijativa.

– U Sarajevu je bilo više pokušaja nekakvog „Dejtona dva“, kojim je bošnjačka politika htela da, uz pomoć međunarodne zajednice, ostvari veći stepen centralizma i umanjenje
nadležnosti entiteta. Zato bih rekao da je nova inicijativa pokušaj da „na mala vrata“ uđe revizija Dejtonskog sporazuma. Do izmena se, međutim ne može doći ako se ne slože i svi garanti sporazuma, osim u slučaju da bude zanemareno međunarodno pravo – tumači naš sagovornik.

Šolaja je ukazao da su značajne i najveće promene ustava „de fakto“ sprovedene intervencijama međunarodne zajednice, ali da nisu ugrađene u tekst Ustava BiH.

– Sad se javlja ideja izmene Dejtonskog sporazuma, odnosno prvenstveno ustava. BiH ima Aneks 4 usvojenog mirovnog sporazuma koji naziva ustavom, a da ga nikad nisu prihvatili
građani, osim što prećutno funkcionišu po njemu – naveo je ovaj stručnjak za spoljnu politiku.

Šolaja smatra da Zapad pokušava da progura te promene „na papiru“, mada nisu usaglašene između naroda u BiH. Upitan da li se pitanje BiH, ustava i Dejtona pokreće u ovom trenutku zbog predstojećih američkih predsedničkih izbora, on je odgovorio da je „sve podređeno“ tim izborima.

– Odlučuju tri konstitutivna naroda i samo rešenje do kojeg se dođe konsenzusom može da bude prihvaćeno. Takođe, garant Dejtonskog sporazuma su osim Srbije, Hrvatske i oba
entiteta BiH i pet članica Kontakt grupe, među kojima je i Rusija, pa teško da može da se izvrši jednostrana izmena. Prisile ne bi smelo da bude, jer je reč o osetljivom zahtevu i
moglo bi da dođe do komplikacija i eskalacije krize – tumači Šolaja.

Srpska, kako je istakao Milorad Dodik, ne da saglasnost da BiH ide ka NATO.

– Ona u tom smeru neće ni ići, i to je jasno – decidan je Dodik.

Srpski član Predsedništva BiH je, osvrnuvši se na stav Nelsona o ustavnim promenama, ocenio da je inicijativa ambasadora SAD u tom pravcu dobra, jer je uvideo gde su problemi u BiH koja „živi nelegalno od Dejtonskog sporazuma“.

– Inicijativu za promene Ustava slavodobitno dočekuju u Federaciji BiH, misleći da će
prenos nadležnosti biti pokriven određenim ustavnim promenama. To nije uspelo ni u butmirskom, ni u prudskom procesu, pa neće ni sada – uveren je Dodik.

Propali pokušaji

BiH iza sebe ima dva bezuspešna pokušaja ustavnih promena. Prudski proces 2008, posvećen, između ostalog, ustavnim reformama, propao je pošto je lider SDA Bakir Izetbegović bio protiv podele BiH na četiri federalne jedinice, tvrdeći da je na štetu Bošnjaka. Isto je bilo i sa Butmirskim pregovorima započetim 2009. godine, a Zapad je tada tvrdio da je njihov cilj „uspostavljanje funkcionalnijih institucija BiH da bi mogla da napreduje ka evroatlantskim integracijama“.

Živi dokument

Erik Nelson predlog reformi obrazložio je potrebom da ustav bude „živi dokument“ koji bi omogućio donošenje amandmana.

– Dejtonski sporazum okončao je užasni rat 90-ih u BiH i u smislu okončanja konflikta se pokazao vrlo efikasnim, kao i u smislu posleratne reizgradnje. Dejton je takođe doneo i ustav i to se može nazvati početnim ustavom. Svaki ustav treba da bude živi dokument koji se dopunjava i mora definisati proces donošenja amandmana. Tako da pre ili kasnije svaka zemlja shvati da su joj potrebne neke reforme i očigledno je da su Ustavu BiH potrebne reforme – obrazložio je on.