Ciljevi rezolucije američkog Kongresa: “Revizija Dejtona i likvidacija Srpske”

Predlog rezolucije američkog Kongresa o događajima u Srebrenici jula 1995. nije ništa drugo do udar na Republiku Srpsku i retorička vežba koja ne doprinosi smirivanju zategnutih odnosa i uzavrelih strasti između tri naroda u BiH.

Ovim potezom, predlagači iz SAD pravdaju donacije koje su godinama dobijali.

– Rezoluciju o osudi genocida i drugih zločina nad Bošnjacima, koje su srpske snage počinile u Srebrenici jula 1995. – javnosti je 13. jula predstavila članica Kongresa Edi Bernis Džonson, a podržali su je kolege Eliot Engel, osvedočeni albanski lobista i predsedavajući Odbora za međunarodne odnose Predstavničkog doma i kongresmen Džejms Mekgavern.

Cilj rezolucije – revizija Dejtona i likvidacija Srpske

Prema rečima politikologa Srđe Trifkovića, predlog rezolucije tipičan je primer „propagandističkog diskursa koji nas prati već četvrt veka kada je reč, ne samo o Srebrenici, već i o prirodi rata u BiH“. Radi se o „retoričkoj vežbi“ onih koji su godinama primali donacije

– Oni koji ovakvoj retorici pribegavaju, zapravo sprečavaju pomirenje i normalizaciju prilika u BiH, jer sve dok se bude insistiralo na navodnoj srpskoj krivici za navodni genocid i navodnih osam hiljada i više žrtava, a ništa od toga čak ni pred Haškim tribunalom nije dokazano, žele da se ta hipoteka sada obnovi kako bi se išlo na reviziju Dejtona i likvidaciju Republike Srpske“, kaže on.

U predlogu rezolucije optužuje se rukovodstvo Republike Srpske da je, pomognuto tadašnjim srpskim i jugoslovenskim rukovodstvom, izvršilo agresiju i etničko čišćenje u BiH, „što je dovelo do raseljavanja više od dva miliona osoba i preko sto hiljada ubijenih, desetine hiljada silovanih, mučenih i zlostavljanih, uključujući koncentracione logore na području Prijedora“.

U delu koji se odnosi na Srebrenicu, predlagači rezolucije pominju da je „pogubljeno više od osam hiljada muškaraca i dečaka, uglavnom bošnjačkih i da su oni zakopani u masovne grobnice“. Autori predloga nisu propustili ni napad na sadašnja rukovodstva Srbije i Srpske, sa posebnim osvrtom na predstavnika Srba u Predsedništvu BiH Milorada Dodika, koji, po njihovom mišljenju, genocid u Srebrenici lažno označavaju izmišljenim mitom i najvećom obmanom HH veka i negiraju da je masakr u Srebrenici bio genocid.

Od Kongresa, trojka koja je stala iza predloga traži:

– osuđuju se izjave, radnje i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da je masakr u Srebrenici predstavljao genocid;
– podstiče se Veće za sprovođenje mira da da puna ovlašćenja visokom predstavniku u BiH da osigura sprovođenje Opšteg okvirnog mirovnog sporazuma i da pozove na okončanje istorijskog revizionizma, što se posebno odnosi na genocid u Srebrenici;
– podstiču se SAD da održavaju i iznova potvrđuju svoju politiku podrške suverenitetu, pravnom kontinuitetu, jedinstvu i teritorijalnom integritetu BiH, unutar njenih međunarodno priznatih granica;
– ponovo se potvrđuje snažna podrška narodu BiH na njegovom putu ka evroatlantskim i evropskim integracijama;
– podstiču se svi politički lideri u BiH da prestanu da koriste retoriku podela i podrivanja etničkih sukoba kako bi postigli kratkoročni politički dobitak.

Američki predlog ne doprinosi pomirenju

S obzirom da rezolucija nema obavezujuću snagu, ona je dokument koja izražava stav jedne interesne grupe, komentariše politički analitičar iz Banja Luke Anđelko Kozomara. Iako je Amerika vodeća svetska sila koja diktira procese u BiH, rezolucija, ako bude usvojena, ipak neće, prema njegovom mišljenju, imati negativnih posledica po srpski narod i Republiku Srpsku.

– Genocid u Srebrenici utvrdio je Haški tribunal u presudama učesnicima tog događaja iz Vojske RS i političkog rukovodstva RS. Podsećam da je u presudi Radovanu Karadžiću već u drugoj rečenici rečeno da je tužilaštvo utvrdilo da je u Srebrenici ubijeno oko 4300 ljudi. Dakle, nema govora o više od 8000. I Haško tužilaštvo je, dakle skrenulo pažnju na to da zločin jeste velik, ali ne u onim razmerama kako se godinama prikazuje u domaćoj i svetskoj javnosti – kaže Kozomara.

Ovakva rezolucija neće doprineti pomirenju i smirivanju uzavrelih strasti u BiH, u kojoj su, prema Kozomarinim rečima, odnosi između Srba, Hrvata i Bošnjaka zategnuti do pucanja.

– Ta rezolucija neće imati veliki domet i mislim da neće ni biti usvojena ili će neke neprimerene izjave biti izmenjene jer ne ide da američki Kongres o jednom narodu govori tako kao što su ovi bošnjački propagandisti napisali – zaključuje Kozomara.