Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da je teško živeti u zemlji kojom tako dugo jedni isti ljudi vladaju bez potrebe za dogovorom i dijalogom oko važnih tema, kao i da je teško biti građanin države u kojoj zakone najmanje poštuju oni koji su ih sami donosili.
„Mučno je biti pripadnik društva u kom su najveće zarade i najunosniji poslovi zagarantovani samo onima koji su bliski vladajućem režimu. A narodu – mrvice sa stola, kao ispunjenje one potresne biblijske slike!“, ističe se u saopštenju Mitropolije.
Na sve to, kako navode, i na njih u Crnoj Gori, kao i svuda u svetu, Gospod je popustio epidemiju smrtonosnog virusa, samo što se na nju, kod njih, bezbožnom i paničnom medijskom propagandom, pokušava da nakalemi epidemija straha i međusobnog nepoverenja.
“Takav strah za goli život – nikad nije bio svojstven Crnogorcima. Prirodna briga za sopstveno zdravlje i za bezbednost bližnjih, zloupotrebljava se kako bi se pojačala represija nad slobodnim čovekom i kako bi se širilo jednoumlje. No, pored svega toga, naše molitvene litije, na jedinstven način u Evropi, pokazuju da je narod postao slobodan, da je prestao da bude ‘stoka jedna grdna, dobre duše kad joj rebra puču’, „ ističu iz Mitropolije.
Navode da su okolnosti i doba u kom se živi teške i da će situacija biti još teža i da virusnu bolest covid 19, pa zatim virus opšteg bezakonja, i na kraju virus ‘zakona koji leži u topuzu’ – navalili su se na obespravljeni narod, ne birajući među nacionalnim opredeljenjima, među mladima i starima, među nezaposlenim očevima i obespravljenim majkama.
Ističu i da je Crkva, pored brige o sveštenstvu i monaštvu sa mnoštvom novoobnovljenih manastira, od svojih nevelikih sredstava otvorila je i četiri narodne kuhinje u Cetinju, Podgoricu, Beranama, Bijelom Polju u kojima se hrane stotine siromašnih porodica.
Istovremeno, Mitropolija, naročito preko Manastira Ostroga, na svaki način, pomaže velikom broju ugroženih ljudi, a posebna je briga posvećena izbeglicama sa Kosova i Metohije, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske.
Osim toga, dodaju, Crkva se brine i o omladini, koja je budućnost ove zemlje, tako što izdvaja desetine stipendija za studente raznih fakulteta.
„Bukvalno, sve što je stekla i što stiče svojim trudom, kao i što dobije narodnim prilozima, Crkva deli i dodeljuje drugima“, ističu iz Mitropolije.
Monaštvo se sve više bavi poljoprivredom i stočarstvom, obnavljajući duhovno sebe i svetinje, kao i ostatke crkvene imovine koju država nije oduzela. Monasi i monahinje svojim trudom zarađuju svoj hleb, sve im je zajedničko, niko od njih ne stiče za sebe ili svoje nego samo za opštu korist i služenje svima. Tim svojim trudom, kao i uvek, služe za primer svima građanima, naročito onima koji su napustili svoja imanja, a u gradovima ostali i ostaju bez posla i plate, navode iz Mitropolije.
Pozvali su svu bogoljubivu hrišćansku gospodu, svu braću i sestre i sve ljude dobre volje, da pred predstojećim tegobama stojimo dostojanstveno i da sve bratski delimo.
„Da budemo čovekoljubivi u meri na koju nas poziva jevanđelje. Da sve bratski delimo, i da brinemo o prijatelju i komšiji onako kako bismo voleli da neko brine o nama. Naša Crkva to čini koliko može i ume, i činiće i dalje, brinući najprije o onima koji su sami i koji su na ivici gladi. Nas u Crnoj Gori nema previše po broju, i svi smo, manje ili više, u međusobnim rodbinskim i kumovskim vezama. Svaki čovek nam je brat jer smo svi stvorenja jednog Oca Nebeskog. To našu obavezu da jedni o drugima pobrinemo čini još i većom. Oni, kojima je Bog dao da imaju, neka svoju imovinu shvate kao dar koji, u ovim teškim vremenima, po rasuđivanju i onoliko koliko se može, podele sa drugima. A oni koji prime pomoć ili zajam, neka to čine sa blagodarnošću“, naveli su iz Mitropolije.
Ističu: „Kakvi budemo jedni prema drugima, sada kad je najteže, tako će nam i Gospod vratiti, kada, po Njegovoj volji i milosti, dođu dani izbavljenja od vaskolikih napasti koje nas snalaze“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
