Sve je izvesnije da će Bugarska, posle 2022. godine moći da se snabdeva i gasom preko LNG terminala u grčkom gradu Aleksandrupolisu, u kome je bugarska nacionalna kompanija „Bulgartransgaz“ vlasnik petine kapitala.
Pored toga što ubrzano gradi cevovod kojim će ruski gas iz „Turskog toka“ od Tuice kroz Srbiju, Bugarska nastavlja i sa projektima koji će joj obezbediti snabdevanje gasom i iz drugih – neruskih izvora.
I taj terminal, o kome se priča već godinama, nije više samo floskula u političkim obećanjima da će raditi na realizaciji novih izvora snabdevanja gasom.
„Faza povezivanja u ispitivanju tržišta za rezervaciju kapaciteta na plutajućem LNG terminalu u Aleksandropolisu okončana je 24. marta 2020. sa velikim uspehom“, saopštila je grčka kompanija „Gastrejd“, koja razvija ovaj projekat.
Iz „Gastrejda“ su naveli da je reč o dugoročnim zbirnim i obavezujućim ponudama na period do 15 godina, koje su dostigle 2,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Za snabdevanje preko ovog plutajućeg terminala javile su se grčke i međunarodne kompanije, koje se bave prirodnim gasom, kao i krajnji potrošači. Tečni prirodni gas (TPG) koji stigne do terminala biće regasifikovan i isporučen na tržište Grčke i jugoistočne Evrope preko Grčkog nacionalnog sistema za prenos prirodnog gasa (NNGTS).
„Gastrejd“ je, inače, grčka kompanija. Terminal obuhvata priobalnu plutajuću jedinicu za prijem skladištenje i regasifikaciju (FSRU), koja će biti smeštena na 17,6 km od obale grada Aleksandropolisa na severoistoku Grčke (30 kilometara od granice sa Turskom i oko 300 kilometara od Soluna) i gasovod za isporuku gasa, preko kojeg će prirodni gas biti isporučen do NNGTS-a i dalje do krajnjih potrošača u Grčkoj, Bugarskoj…
FSRU će imati nominalni kapacitet regasifikacije i isporuke od 5,5 milijardi kubnih metara (bcm) godišnje i vršni kapacitet tehničke regasifikacije i isporuke 22,8 miliona kubnih metara dnevno, što je ekvivalent 8,3 bcm/god.
Grci navode i Srbiju kao mogućeg korisnika
Kao mogućeg korisnika gasa koji će stizati preko ovog terminala Grci su navodili i Srbiju ali, prema izjavama srpskih zvaničnika, zvanična ponuda za učešće u ovom projektu nikada nije stigla u Beograd.
Grčka ideja bila je da državne gasne kompanije Grčke, Bugarske i Srbije budu suvlasnici sa po 20 odsto akcija u ovom terminal, a ostatak da se finansira učešćem privatnih kompanija. Grčki suvlasnik je tamošnja gasna kompanija DEPA.
Da Bugarska, odnosno, njihova nacionalna kompanija „Bulgartransgaz“ bude vlasnik petine ovog terminala vlada u Sofiji odlučila je početkom 2020. godine. Zanimljivo je da je ta odluka doneta baš 8. januara, kada je u Turskoj upriličeneo svečano puštanje u rad gasovoda „Turski tok“.
U obrazloženju ove odluke vlada Bugarske je navela da se njihovo učešće u ovom projektu uklapa u energetsku strategiju: politiku diversifikacije izvora i maršruta isporuka prirodnog gasa radi garantovanja energetske bezbednosti i postizanja konkurentnih cena za bugarske potrošače. To je, takođe, značajan korak ka ostvarenju ideje o gasnom čvoru „Balkan“, koje je Borisov počeo da najavljuje odmah po odustajanja Bugarske od gradnje gasovoda „Južni tok“, a za koje je dobio podršku od briselske i američke diplomatije.
Rezervisan gas za 10 godina
Bugarska, koja godišnje troši oko 3,5 milijarde kubnih metara gasa godišnje preko gasnog terminala u Aleksandropolisu je rezervisala, za deset godina unapred, dopremanje 500 miliona gasa godišnje.
Bugarska je, inače, sa Azerbejdžanom ugovorila i nabavku gasa iz ove zemlje, koja će u Grčku stizati gasovodom TAP, čiji dovršetak radova se, takođe, najavljuje za kraj ove godine.
I azerbejdžanski i gas koji će stizati preko terminala u Aleksandropolisu u Bugarsku treba da se transportuje preko gasovoda IGB od grčkog grada Komotini do bugarske Zagore. Projektovano je da ovim gasovodom bude transportovano do tri milijarde kubnih metara gasa godišnje, a predviđeno je i povećanje kapaciteta na pet milijardi.
– Iduće godine moći ćemo reći Bugarima: Vi ste gasno nezavisni i možemo da isporučujemo gas odasvud. Praktično, to je stvarna diverzifikacija – rekao je Borisov prilikom obilaska radova na projektu IGB.
Sve zavisi od gasovoda TAP koji nikako da se završi
U ovoj njegovoj samohvali problem je jedino u tome što je iz Grčke gasovodom IGB, kada naravno, bude završen, snabdevanje uslovljeno završetkom gasovoda TAP, koji nikako da bude završen, ali i terminala u Aleksandropolisu, čiji svi akcionari još nisu definisani.
Iz Bugarske je krajem 2019. počeo da teče gas iz „Turskog toka“ za bugarske i potrošače u Severnoj Makedoniji. To je Bugarskoj, svakako obezbedilo energetsku sigurnost jer, ova zemlja više ne zavisi od transporta ruskog gasa preko Ukrajine.
A Borisov, koji izgleda pod „gasna nezavisnost“ smatra smabdevanje neruskim gasom iz terminala u Aleksandropolisu morao bi da zna da i „Gasprom“ otpočinje sa prodajom utečnjenog prirodnog gasa, a da ruski „Novatek“ svoj LNG već prodaje jeftinije od američkog gasa.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
