Muhamed i Bakir brane Krajišnika

Važno i mišljenje iz Bosne: Momčilo Krajišnik u haškoj sudnici

Krajišnik, kojeg je Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora i koji se nalazi u zatvoru u Belmaršu, stekao je pravo da se obrati nadležnima u Hagu za prevremeno puštanje na slobodu.

Uz zahtev za prevremenu slobodu, Krajišnik bi trebalo da predoči mišljenje vlasti zemlje u koju će se vratiti, kako će na javno mnjenje i političku situaciju delovati njegov povratak iz zatvora. Pošto Krajišnik želi da se vrati na Pale, odlučio je da se u vezi sa tim pitanjem obrati svim nivoima vlasti u BiH i da se, pored predstavnika vlasti, obrati i političkim partijama odnosno strankama čiji su predstavnici u vlasti kojoj se obraća, kao i određenom broju ličnosti i udruženja.

Krajišnik bi od njih želeo da dobije odgovore na pitanja: da li ta ličnost ili partija, stranka odnosno organizacija u kojoj je član, zna za neki zločin koji je on počinio, osim onih za koje je osuđen pravosnažnom presudom, da li zna za neko pozitivno delo koje je Krajišnik učinio tokom rata, te da li bi njegov prevremeni izlazak na bilo koji način promenio političku situaciju u RS i BiH.
 

Zahtevi još uvek nisu svima upućeni, a Krajišnikov tim za sada je dobio odgovor iz SDS-a, čiji je bio visoki funkcioner. U odgovoru na postavljena pitanja, koji je potpisao predsednik ove partije Mladen Bosić, navodi se da SDS nema nikakva saznanja o bilo kakvim zločinima koje je učinio ili u njima učestvovao Krajišnik, te da njegov izlazak na slobodu ne bi pogoršao političku situaciju, već bi bio shvaćen kao gest dobre volje i dolaska novog vremena koje nije isključivo vezano za raspad bivše Jugoslavije.
 

"Krajišnik je svojim ukupnim političkim radom u najvišim institucijama RS i unutar SDS-a uvek delovao pozitivno i u dobroj demokratskoj praksi, nikada ne podstičući bilo kakve oblike nacionalizma ili šovinizma. Bio je poznat kao čovek kompromisa i dijaloga, kao i upornog insistiranja na traženju nekonfliktnih rešenja u najtežim situacijama, pre i tokom građanskog rata u BiH", navodi se u odgovoru SDS-a.
 

I akademik Muhamed Filipović potvrdio je da će preporučiti da Krajišnik bude pušten na slobodu.
"Krajišnik nije bio čovek, koji je bio za rat, nego čovek koji se našao u njemu. To mu daje određeno pravo da aplicira. Moje mišljenje će biti pozitivno", rekao je on.
 

Martin Raguž, potpredsednik HDZ 1990, još nije doneo definitivnu odluku, i kaže da Krajišnika zna iz vremena kada je on bio načelnik Odeljenja hrvatskog člana Predsedništva BiH kada su sarađivali na izgradnji institucija BiH.
 

Bakir Izetbegović, funkcioner SDA, takođe kaže da odluku nije doneo, a za Krajišnika je izjavio da je bio "pristojan čovek, koji je počinio strašan greh".
 

Jakob Finci, ambasador BiH u Švajcarskoj, kaže da je za Krajišnikov apel čuo iz medija i da lično još ništa nije dobio. O njegovom zahtevu izjasniće se, kako je rekao, kada ga prouči.
 

U institucijama RS i BiH rečeno nam je da još nisu upoznati sa Krajišnikovim zahtevom. Međutim, kako smo nezvanično saznali, sve institucije RS daće Krajišniku pozitivan odgovor.

U opštini Pale i gradu Istočno Sarajevo, odakle je Krajišnik, takođe su nam potvrdili da će podržati njegov zahtev.
 

"Nismo još dobili zahtev, ali naravno da ćemo pozitivno odgovoriti jer da je pravde Momčilo Krajišnik ne bi ni bio u Hagu. Ne vidim šta on, kao ‘spiker parlamenta’ može biti kriv, ako su, s druge strane, oslobađani bošnjački vojni komandanti po čijem naređenju su počinjeni najsvirepiji zločini. Puštanje Krajišnika na slobodu makar bi delom ispravilo greške međunarodne zajednice prema srpskom narodu" kaže predsednik gradske skupštine Istočno Sarajevo Darko Babalj.
 

U saopštenju Krajišnikovog tima za odbranu se naglašava da bi Krajišnik od institucija, organizacija i pojedinaca kojima se obraća želeo da dobije odgovore na pitanja: da li ta ličnost ili partija, stranka odnosno organizacija u kojoj je član zna za neki zločin koji je on počinio, osim onih za koje je osuđen pravosnažnom presudom, da li zna za neko pozitivno delo koje je Krajišnik učinio tokom rata, te da li bi njegov prevremeni izlazak pogoršao ili poboljšao političku situaciju u opštini, odnosno Republici Srpskoj i BiH ili ne bi značajno uticao ni pozitivno ni negativno.