Plavšićeva je u oktobru 2002. godine priznala krivicu za progon muslimana i Hrvata u 37 opština u Bosni i Hercegovini u vreme rata 1992. godine, što je bio razlog za ovakvu reakciju senata Univerziteta.
"Ovim činjenjem Biljana Plavšić je ukaljala ugled univerzitetskog profesora i dužnosti koja joj je bila poverena, te nanela neprocenjivu štetu Univerzitetu u Sarajevu. Iz ovih razloga i zbog odgovornosti koju Univerzitet u Sarajevu ima u našoj društvenoj zajednici, Biljani Plavšić, haškoj osuđenici za ratne zločine, uskraćuju se sva stečena akademska prava na Univerzitetu u Sarajevu", navodi se u saopštenju Senata.
Mediji prenose da je Univerzitet u Sarajevu ovim putem iskazao protest zbog ’’nedopustivog ponašanja ministra spoljašnjih poslova Švedske Karla Bilta, koji je zloupotrebio svoje funkcije i dao direktan doprinos kako blagoj kazni, tako i prevremenom puštanju na slobodu Biljane Plavšić’’.
Švedsko Ministarstvo pravde odobrilo je prevremeno puštanje na slobodu Biljane Plavšić. Prema švedskim zakonima, zatvorenik može biti oslobođen zbog dobrog vladanja pošto odsluži najmanje dve trećine kazne.
Haški tribunal je 15. septembra odobrio njeno prevremeno puštanje na slobodu, pošto joj je 24. oktobra isteklo dve trećine kazne.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
