Crnom Gorom već dva meseca idu protestne litije, a na čelu onih u Murinu je krepka starina koja sa crnogorskom kapom na glavi i pod starom srpskom trobojkom korača ka 15 kilometara udaljenoj Andrijevici. Novak Marković, možda i najstariji stanovnik u ovom delu Crne Gore, priprema se da ubrzo proslavi i stoti rođendan.
– To je priroda i božja volja. Dugog veka bili su i moji preci. Eto, otac Obrad umro mi je u 107. – veli koščati starac, koji mladićki nosi preteško breme, a sa krepkošću starine Novaka u skladu su njegova bistrina i lucidnost.
Markovići su u Brezojevice doselili iz Gornje Morače oko 1880. godine. Njegov otac Obrad tada je bio dečak. Tu su pod skutom drevne nemanjićke zadužbine, manastira Sveta Trojica, pustili korene i ostali jedna od najuglednijih porodica u kraju.
Novak se oženio Ikonijom, rodom od Obadovića sa Police kod Berana i sa njom dobio sedam sinova: Milosava, Radosava, Radisava, Čedomira, Dragomira, Marka i Tomislava. I ćerku Stanicu. Svi su živi i zdravi i imaju svoje porodice izuzev najmlađeg Tomislava, koji živi s ocem otkad mu je pre nekoliko godina umrla supruga Ikonija.
Zvonar ceo život
– Ja sam uvek bio vezan za crkvu. Krstili su me kao dete u kolevci, a kao da je juče bilo pamtim kad su me prvi put poveli u crkvu, kojoj nikada nisam okrenuo leđa, pa neću ni ovo još malo života što mi je ostalo. A sad je i najvažnije i kakav bih ja čovek bio da izostanem u litijama. Nisam crkvu zaobilazio ni u vreme komunista, a ne da se plašim sad kad je neko naumio da nam otima svetinje – veli starina Novak.
Njegov sin Dragomir priča da mu je otac oduvek pomno brinuo o manastiru i kad u njemu nije bilo popa. Nikad nije dopustio da se ne oglasi zvono na velike svece, pa je čak i nas slao da zazvonimo ako je on slučajno bio sprečen.
Rad ga održao
– Ni danas mu nije teško da se popne na Gradac i zazvoni, a onda da uđe u manastir i pomoli se. Otac je i sada aktivan kao kada je imao pedesetak godina. On s Tomislavom drži trideset ovaca i dve krave. Letos je s nama, kosio, plastio, prašio kukuruz i kopao u bašti, a kad ustreba lati se i sekire, motorne testere – kazuje Dragomir.
Ovaj mudri starac kaže da ne zna koliko mogu trajati protesti i litije, ali zna i siguran je da neće prestati dok vlast ne uvidi u kakav je greh zagazila i ne odustane od suludog nauma da oduzima svetinje i ono što je verni narod vekovima gradio i čuvao, da crkvu podjarmljuje i određuje ko će se, gde i kako Bogu moliti. Ni da silom vlasti osniva nekakve svoje crkve na štetu one koja ovde bar osam vekova postoji.
Potomci najveće blago
Novak kaže da su za njegovu dugovečnost najzaslužnija deca i njihov lepi porod. Nisu, istina, svi ostali u blizini (Milosav Živi u Ivanjici, Radosav, afirmisani i poznati slikar, u Velesu u Makedoniji, a Čedomir je poslom vezan i često boravi u Moskvi), ali su svi u stalnom kontaktu, održaljvaju bratske veze i okupljaju se oko oca kao oko tvrdog i pouzdanog stožera. Od sedmoro do sada oženjene i udate dece ima 25 unučadi i praunučadi.
Murino ne prašta
U ciklusu sve masovnijih litija u Crnoj Gopri, glas iz Murina ima posebno značenje. Ova mučenička varošica na obalama Lima je, ni kriva ni dužna, 1999. godine preživela stravično bombardovanje. Pored strašnih razaranja i velikog broja ranjenih, šestoro stanovnika poginulo je, a među njima i troje dece: Olivera Maksimović, Miroslav Knežević i Olivera Brudar. Crnogorska vlast nikada nije osudila taj zločin, prihvatila jer objašnjenje agresora da je to bila „kolateralna šteta“. Murinjani to nikada nisu, a kako kažu, neće ni zaboraviti niti oprostiti ovom režimu…
Svetinja od osam vekova
U Brezojevici, na oko kilometar od kuće Novaka Markovića, stoji manastir Sveta Trojica, jedan od najstarijih hramova u Crnoj Gori, čiji temelji datiraju iz vremena Nemanjića, s kraja 12. veka. Po legendi je tridesetak godina stariji i od Visokih Dečana (smatra se da je ovo nekada bio metoh upravo Dečana i Pećke patrijaršije). Ono što je sigurno i što dokazuju i dva zapisa u samom manastiru, posle turskog razaranja 1567. godine ga je obnovio jeromonah Nestor Dečanski.
Manastir je tada živopisan, a učinili su ti isti majstori koji su u to vreme obnovili i veliki živopis u Moračkom manastiru. Crka je, inače napravljena u vizantijskom stilu, jednobrodna građevina bez kubeta sa pripratom i polukružnom apsidom. Podignut je ispod uzvišenja Gradac, na kom je nekada bila neka tvrđava, na samom ušću rečice Komarače u Lim.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
