Mlađen Cicović: Složni i u dobru i zlu

Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji 28. februara organizuje prijem u Starom dvoru u Beogradu povodom Dana Republike Srpske. U intervju za „Vesti“, Mlađen Cicović, šef ovog Predstavništa, ocenjuje da je saradnja sa Srbijom na najvišem nivou, kao i da neće proći pokušaji da se Republika Srpska ukine.

Mnoge zbunjuje zbog čega Predstavništvo obeležava Dan republike 28. februara, kada je zvanični praznik 9. januara?

– Predstavništvo Republike Srpske organizuje prijem u Starom dvoru u Beogradu svake godine povodom 9. januara, Dana Republike Srpske, a čini to 28. februara, jer je tog datuma 1992. godine usvojen prvi Ustav Republike Srpske, čime je njeno stvaranje pravno zaokruženo, a i poslata poruka da je Republika Srpska društvo u kojem svi građani imaju pravnu sigurnost i jednakost. Slavimo Republiku Srpsku i obeležavamo dan kad je dobila prvi Ustav i sa ponosom što je naša Republika stvorena pre rata, u miru, a stvorena je kao jedini mogući odgovor na bespravno preglasavanje srpskog naroda i protivustavno izdvajanje iz tadašnje Jugoslavije. Našem prijemu povodom Dana Republike Srpske svake godine prisustvuju najviša rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske, predstavnici diplomatskog kora i ugledni predstavnici nauke, prosvete, kulture, umetnosti i privrednih subjekata, kao i predstavnici medija s obe strane Drine.

„Slepo“ Sarajevo

Ne prestaju pokušaji da se Srpska ukine?

– Izgleda da političari u Sarajevu i oni koji ih slede i podržavaju ne mogu da shvate da je rat završen pre četvrt veka, u jesen 1995, kada je Dejtonski mirovni sporazum istovremeno doneo mir i uspostavio Bosnu i Hercegovinu sa dva državotvorna subjekta koji su deo svoje državnosti uneli u tu BiH po precizno utvrđenim uslovima koje definiše: Ustav BiH, tj. aneks 4 Dejtonskog sporazuma. Bosnu i Hercegovinu čine dva jednakopravna entiteta i tri konstitutivna naroda. Činjenica da su i BiH entiteti, Republika Srpska, stvorena pre rata 9. januara 1992. i Federacija BiH, stvorena u ratu 18. marta 1994, potpisnici Dejtonskog sporazuma, koji je međunarodni dokument, čini ih, kako jednakopravnim tako i međunarodno priznatim. Videvši da zaista, kako rekoste, ne prestaju pokušaji da se Republika Srpska ukine, smatram da je striktno poštovanje Dejtonskog sporazuma jedini način opstanka Bosne i Hercegovine.

Mnogi se, ipak, neće složiti sa tom ocenom?

– Činjenica je da su politički predstavnici druga dva naroda odmah po zaključenju Dejtonskog sporazuma počeli da ga, uz obilnu podršku tzv. međunarodne zajednice oličene u liku Visokog predstavnika, menjaju, prilagođavaju svojim, a najčešće samo bošnjačkim interesima i tako ga urušavaju, pokazuje koliko je to ne samo protiv interesa Srba i Republike Srpske, nego i protiv interesa Bosne i Hercegovine. Sve što je dosad doneto bez pune saglasnosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda ozbiljno je uzdrmalo BiH. Naša čvrsta odbrana srpskih interesa u Bosni i Hercegovini, zalaganjem za doslednu primenu izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma i očuvanje jasno definisane ustavne pozicije Republike Srpske u Ustavu BiH, tj. aneksu 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, istovremeno je i čvrsta odbrana Bosne i Hercegovine.

Istina o zločinima

Prognoza je da će u godini kada se obeležava 25 godina od događaja u Srebrenici ti pokušaji biti još žešći. Uostalom, već su optuženi i sadašnji i prethodni predsednik Boračke organizacije. Može li Srpska da parira takvim izazovima?

– Ko god da je to prognozirao nije to rekao bez osnova, jer i do sada su svake godine, i ne samo o godišnjici događaja u Srebrenici, iz Sarajeva prisutni pritisci na Republiku Srpsku i uz podršku određenih krugova iz sveta, pa i iz regiona, priželjkivali i tražili takvo nešto. Pozicija Republike Srpske je, kao i do sada, kao i ubuduće, insistiranje na istini i samo istini, kako o zločinu u Srebrenici, tako i oko Srebernice, ali i u drugim mestima u BiH. U tom smislu bitno je reći da je put do istine i formiranje međunarone ekspertske komisije koja će na tome raditi zaista profesionalno, nepristrasno. Pritisci na Srpsku preko Srebrenice, naravno, nisu ni jedini, ni najjači, nekad su prava i mogućnosti Republike Srpske urušavani pomoću Visokog predstavnika, koji je radio uvek i samo po želji Bošnjaka i uvek i samo na štetu Srba. Sada to isto rade preko Ustavnog suda BiH u kojem tri stranca i dva bošnjačka člana mogu da donesu, pa i donose isto takve odluke: uvek i u svemu na štetu Srba i Republike Srpske. Koliko je to postalo nepodnošljivo, užasno, pokazuje i poslednja odluka tog „suda“, odluka koja je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom BiH, a ambasadori zapadnih zemalja u Sarajevu se prosto utrkuju ko će pre kazati da se sve to „mora poštovati“. Srpski član Predsedništva BiH gospodin Milorad Dodik, reagujući na tu nezakonitu odluku Ustavnog suda, rekao je da je to prekoračenje crvene linije, te da će u BiH konačno morati ili da se radi po izvornom tekstu Ustava, kao što se radi u drugim zemljama, ili da se razilazimo! Rekoh Vam u odgovoru na prethodno pitanje da je Republika Srpska u Dejtonu unela u BiH deo svoje državnosti, te je i logično da to što je tada unela može sada i da iznese, ako ne prestane pravničko nasilje u Sarajevu.

Direktor ste jednog od najvažnijih predstavništava Republike Srpske. Kako ocenjujete saradnju sa Srbijom?

– Saradnja Republike Srbije i Republike Srpske je sada na najvišem nivou – nikad nije bila bolja nego što je u poslednjih pet godina. Uz sve ostalo, skoro da nema grada i opštine u Republici Srpskoj u kojim nije realizovan neki projekat finansiran iz Srbije. Samo u 2019. godini Republika Srbija je u Republici Srpskoj finansirala izgradnju škola, bolnica, vrtića, puteva i realizaciju drugih važnih projekta u opštinama i gradovima Republike Srpske u vrednosti od 37.460.000 evra, gde je i pomoć za četiri opštine u Federaciji u kojima Srbi čine većinu: Petrovac, Drvar, Grahovo i Glamoč. Što se tiče predstavništava, a Republika Srpska ima još sedam u svetu, mislim da je svako na svoj način važno, jer svi mi imamo i iste i različite obaveze u sredinama u kojima predstavljamo politiku, privredu, kulturu, nauku, prosvetu, umetnost i sve ono što čini našu Republiku Srpsku i mi to činimo svako na svoj način i u obimu koji je primeren i potreban u sredini u kojoj to radimo. Ne mogu da kažem da je Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji najvažnije.

Pomoć privrednicima

Koliko te dobre političke veze prati i ekonomska saradnja?

– Slobodno mogu reći da dobre političke odnose Republike Srpske i Republike Srbije prati i dobra ekonomska saradnja. Republika Srbija pomažući finansijski Republici Srpskoj u suštini čini značajan napor da u ekonomskom smislu osnaži i pomogne Republiku Srpsku. Ekonomska saradnja privrednih subjekata iz Republike Srbije i Republike Srpske i robna razmena beleže stalni rast. Ekonomska saradnja Republike Srbije i Republike Srpske je slobodna, a ono što naše Predstavništvo može da učini, ne umanjujući tu slobodu koja je osnovni uslov ekonomski isplative saradnje, jeste da im pomognemo da lakše pronađu potencijalne partnere: po sličnosti posla ili samo po mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Predstavništvo organizuje susrete privrednika u kojima se oni sami prepoznaju i vide, sarađuju i svoju saradnju unapređuju. S druge strane, interes Republike Srpske je, na primer, da neka predstavništva koja privrednici iz Republike Srbije, sada imaju u Federaciji BiH, dobiju u Republici Srpskoj bolje uslove i presele tamo svoje predstavništvo. Tu je, takođe, i nastojanje da privrednici iz Republike Srbije otvore i svoje proizvodne pogone u Republici Srpskoj… Predstavništvo u okviru privredne i ekonomske saradnje pomaže privrednicima iz Republike Srpske pri učešću na sajmovima u Beogradu poput Međunarodnog sajma turizma i vina Beovajn, pa Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća i Međunarodnog sajma naoružanja i vojne opreme, ili u Novom Sadu Poslovni forum Republika Srpska – AP Vojvodina i Međunarodni poljoprivredni sajam… Naravno, Predstavništvo isto tako pruža informacije i pomoć i privrednicima iz Republike Srbije kad idu u Republiku Srpsku.

Jedinstvena dijaspora

Obe zemlje insistiraju na većem kulturnom zajedništu. Da li već ima pozitivnih pomaka?

– Kultura i umetnost su zaista polja u kojima je saradnja Republike Srbije i Republike Srpske u punom zamahu. Razmena kvalitetnih programa iz oblasti kulture i umetnosti je gotovo svakodnevna, a Predstavništvo ima i posebno pripremljene manifestacije koje se već deceniju i više redovno odvijaju i privlače mnogo publike. U početku nam je bilo dovoljno da se više čuje za Republiku Srpsku, a sad kad smo svojim programima predstavljanja kulture, umetnosti, nauke i prosvete iz Republike Srpske, pa i privrede u pratećim programima manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“, svake godine prisutni od Subotice do Vranja, od Užica do Vršca, možemo reći da se u mnogim mestima u Srbiji i unapred raspituju šta bi koje godine mogli da dobiju: pozorišnu predstavu, film, književno veče, muzički program (etno- grupe, ozbiljnu muziku, džez) ili privredni forum. Manifestacija Dani Srpske u Srbiji, koja je prošle godina bila sedma po redu, imala je u periodu od samo sedam dana čak 24 programa u 30 izvođenja u 21 gradu Srbije. Pored te manifestacije mi u saradnji sa institucijama kulture u Republici Srbiji organizujemo i podržavamo zaista veliki broj programa iz oblasti kulture i autorske umetnosti, kao i narodne kroz saradnju sa zavičajnim udruženjima. Držimo da nam je naročito važan reprezentativan nastup Republike Srpske na Međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga, kao i naučni skupovi i konferencije koje organizujemo na teme iz istorije, ali i nekih aktuelnih tema koje zahtevaju brz i tačan odgovor naučne javnosti.

Brojna je srpska dijaspora u svetu. Ipak, i tamo ima podela, pa čak i na dijasporu iz Srbije i onu iz Srpske. Može li se to promeniti?

– Republika Srbija i Republika Srpska imaju potpisan Sporazum o zajedničkom delovanju prema dijaspori. Ali i da nema tog sporazuma obavezni smo da na svakom mestu naglasimo da nije dobro deliti dijasporu na onu iz Republike Srbije i onu iz Republike Srpske i onu iz drugih srpskih država. Srpska dijaspora mora biti jedinstvena. Verujem da se i u rasejanju popravlja stanje, jer Srbi i ovde i u svetu bi morali biti svesni činjenice da je sloga prvi uslov za dostojno i dostojanstveno negovanje i odbranu svog ljudskog i nacionalnog identiteta, svog jezika i svoje ćirilice, svoje vere pravoslavne, kulture i tradicije našeg naroda, a baš to je meta svih onih koji nam ne žele dobro.

Svetkovina u 21 gradu

Mlađen Cicović podseća da je tokom prošlogodišnje manifestacije Dani Srpske u Srbiji u sedam dana održavanja (od 4. do 10. oktobra) organizovano čak 24 programa u 30 izvođenja u 21 gradu Srbije.

– Na svečanom otvaranju manifestacije u Narodnom pozorištu u Beogradu govorio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, a umetnički program bio je po scenariju Milovana Vitezovića u režiji Dragana Elčića, posvećen 800. godišnjici samostalnosti srpske Crkve – ističe Cicović.

Od Kočića do Liciderskog srca

Mlađen Cicović podseća da Predstavništvo u saradnji sa institucijama kulture u Republici Srbiji organizuje i podržava veliki broj programa među kojima su: dečji festival Mali pobednik, sa kojeg najuspešniji takmičari idu na međunarodno takmičenje u Banjaluci Dječje carstvo, Beogradski festival harmonike, na kojem učestvuju i mladi svirači iz Republike Srpske i čuveno međunarodno Licidersko srce u Užicu, ali i u Andrićgradu, u Višegradu.

– Treba pomenuti i Kočićev dan u Beogradu i Dane Ćirila i Metodija, koje realizujemo sa Udruženjem književnika Srbije, gde dodeljujemo i književnu nagradu Izvor za najlepše pesme i priče o zavičaju sa konkursa koji organizujemo sa redakcijom časopisa „Žrnov“, a naročito je važan reprezentativan nastup Republike Srpske na međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga. Takođe posebno ističem saradnju sa Maticom srpskom iz Novog Sada sa kojima smo objavili „Rječnik srpskog jezika ijekavski govor“ i „Normativnu gramatiku srpskog jezika ijekavski govor“… Pozorišni, muzički i književni programi su najčešći. Istovremeno, naučni skupovi i konferencije koje organizujemo na teme iz istorije, ali i nekih aktuelnih tema koje zahtevaju brz i tačan odgovor naučne javnosti imaju veliku pažnju i uglavnom posle objavimo zbornik sa tih skupova.

O iseljavanju mladih

Najbolnija tačka i Srbije i Republike Srpske je odliv mladih kadrova. Kako sprečiti iseljavanje?

– Nesporno je da dosta mladih ljudi iz Republike Srbije i Republike Srpske ide u svet iz ekonomskih razloga. Republika Srpska i Srbija čine ne male napore da se taj odlazak smanji ako već ne može da se zaustavi. Taj problem je zaista prioritet, ali ne treba verovati da se to može nekim čarobnim štapićem danas ili sutra rešiti. Verujem da ćemo, ipak, uspeti da stvorimo bolje uslove za ostanak mladih ovde, pa i za povratak onih koji su otišli.