Besede vladike Grigorija na Forumu dijaspore u Banjaluci (2): Pink truje širom sveta

Vladika Grigorije upozorio je da dijaspora ne može da oslobodi svoj puni potencijal bez pomoći matice i onoga što dolazi iz nje. Episkop diseldorfski i cele Nemačke na Drugom forumu dijaspore u Banjaluci istakao je da ni dijaspora, kao ni matica, ne može da napravi ništa dobro sve dok se većina naroda, a posebno omladina, izlaže pogubnom uticaju kiča koji emituju televizije i portali iz matice.

Rampa za kič

Njegovo upozorenje o stanju duha nacije i u matici i u dijaspori, izrečeno na forumu u glavnom gradu Srpske, prenosimo u celini:

– Na ovom forumu otvorilo se mnogo pitanja. Dopalo mi se pitanje šta bi značilo biti Srbin. U jednom sukobu između Nemaca i Francuza, kad su Francuzi bili na vrhuncu moći, rugali su se Nemcima, koji su na njih gledali kao na nekoga ko ima naciju, pa i tu čuvenu revoluciju. Umni Gete je rekao da ako Nemci hoće da budu nešto, onda svaki pojedinac mora da bude čovek. Moramo da obratimo pažnju na pojedince. Pođimo od Tesle i Pupina ili naših sportista koji su ostvarili neverovatne rezultate. Važno je šta dolazi iz matice. Moj brat je sveštenik u Finksu, u Arizoni. Njegov sin je sveštenik u Igalu. Moj brat mi je govorio da mu je vrlo lako da nađe srpske kuće u Arizoni. Kaže: to su one kuće u kojima crevo za vodu nije savijeno i kuće u kojima se gleda BN. Dakle, ako naša omladina u Nemačkoj ili bilo gde drugo bude gledala Pink, nema nam spasa. To je ono što dolazi iz matice. I to je nešto što zagađuje sve. A onda ta naša deca iz osećaja pripadnosti kažu: „Pa to je nešto srpsko.“

I onda idu u te klubove gde slušaju takvu muziku. Sve to utiče na njih. Da bi to izbegli, predlažem nešto što je vrlo važno, a što mogu da urade crkva, ministarstva i svi dobri ljudi zajedno. Treba da napravimo neki portal koji bi pomogao da se našim ljudima pruži najbolje obrazovanje. Naši ljudi u drugoj generaciji iseljenika nemaju šanse da se obrazuju na pravi način. Oni gube jezik. Osim toga, moraju da imaju neko osnovno i srednje obrazovanje iz geografije, istorije i naše književnosti. Ako krenu da listaju naše portale, onda će gledati neke kvazionacionalističke, udbaške portale, koji će da im podmeću razne laži. Oni neće moći da dođu do pravog obrazovanja, pa ćemo imati situaciju da se stalno svađamo, nadgornjavamo i podmećemo jedni drugima. I to će veoma loše uticati na te mlade ljude.

Mi svakako ovih dana slušamo veoma zanimljive stvari. Neko iz sveg srca, a neko podrugljivo govori da je Kosovo srce Srbije. Ali, neki akademik je rekao da je srce Srbije u Torontu zato što tamo živi najviše pametnih, mladih i obrazovaniuh ljudi. Mislim da je dobro da shvatimo da je srce Srbije i u Banjaluci, i u Diseldorfu, i u Podgorici, i u Beogradu i u Zaječaru i, naravno, u Prizrenu i Gračanici. Međutim, srce mora da bude povezano s razumom i mi moramo da postanemo razumni ljudi. Samo onaj koji ima razuma i sluša svoje srce može da bude hrabar čovek. To je čovek koji hoće nešto da napravi.

Zato je važno da smo se mi ovde skupili ne da se ja svađam sa nekim ljudima nego da probamo da nađemo put. To, međutim, podrazumeva razgovor i iznošenje argumenata. To ne podrazumeva klevetanje i laži. Udba je to radila i Udba to i danas radi. U mračnim odajama smišlja kako je ovaj ovo, a onaj ono. Ali, pravi čovek iznosi sve na svetlo dana i izlazi sa argumentima. Možda ja nisam negde u pravu, možda sam u krivu, ali je bitno da razgovaramo i ne plašimo se razgovora. Bitno je da budemo ljudi, što bi rekao Gete, a to je i te kako ponavljao patrijarh Pavle. Ako budemo ljudi, onda ćemo moći da budemo zajednica.

Šta je hrabrost?

Ali, Srbi nisu sposobni za asocijacije. Zašto? Zato što neće da koriste i razum i srce. Mora oboje. Crkva je tu da čovek može da prevaziđe sebe i bude iznad sebe. A sva naša udruženja do dana današnjeg su posvađana. Naše stranke su posvađane između sebe i sa drugima. Sve je posvađano. Zašto? Zato što nećemo da ima neko iznad nas i da je iznad nas Bog. Vrlo često i naciju postavimo za Boga. Međutim, tek kada budemo verovali u Boga, moći ćemo da verujemo jedni drugima. I kada god to govorim Srbima vidim da im je teško. Ipak, Srbi su težak, ali moćan narod. U tom smislu je teško izaći na kraj, ali se moramo boriti i rvati. I u tom smislu je platforma crkve da bude crkva, države da bude države, prosvete da bude prosveta, a ne da bude Pink ni crkva, ni država, ni prosveta. Naravno da je velika hrabrost reći nešto protiv Pinka, a mala je hrabrost reći nešto protiv vladike i crkve.

Odneo pola srca

Govoreći o potrebi da spojimo razum i srce, vladika je otkrio šta mu se desilo kada se spremao se da preuzme eparhiju u Nemačkoj.

– Kad sam pošao iz Herecegovine, desilo mi se nešto jako čudno – i prijatno i neprijatno u istom trenutku i nešto duboko ljudsko i čovečansko. Rekao sam onako slučajno da odlazim, ali da pola mog srca ostaje tu. A neki Lazar koji hoda ulicama kao da se otprilike malo razbole, ali je vrlo inteligentan, sreo me je i rekao mi: – Ti reče da ode i odnese pola srca, a da pola ostavljaš ovde. Ali, to nije fer jer ti odnosiš i pola mog srca – ispričao je Grigorije.

Crkva nije kafana

Vladika smatra da poguban uticaj medija iz matice i u dijaspori može da proizvede situacije da mladi i obrazovani Srbi počnu da beže iz sredina koje se duhovno hrane Pinkom i sličnim sadržajima.

– Oni pametni ljudi kojima je stalo da nešto rade i stvaraju bežaće iz takvog okruženja. Oni neće hteti da budu tu. Kad u nekim crkvama imate stanje da je važno samo da se peku ćevapi, da se peva, svira, veseli udara nogama u zid, pametni ljudi kažu: „Mi nećemo tamo da idemo.“ I onda ja dođem tamo i izbacim te što lupaju i kažem da od sada to više neće biti tako. I zato sam ja za neke izbacivač. Ali, s druge strane, suština je da mi koji smo vođe sopstvenim primerom i hrabrošću pokažemo da mi vodimo narod, a ne da nas i ceo narod vode neki koji misle da mogu da rade šta hoće. Jer, u Nemačkoj ljudi žive i vole tamo da žive zato što u njoj vlada red. Ali, naši ljudi koji su neuspešni uspeli su da zauzmu naše klubove, naše crkve i pokušavali tu da ostvare sebe zato što se nisu ostvarili na onom polju na kome je trebalo to da urade. Zato mi treba da stvorimo mogućnosti da uspešni ljudi imaju prostor u kome mogu da se ostvaruju. U tom smislu je ovaj forum veoma bitan i velika je prilika da to počne da se sprovodi.