Žalbeno veće Mehanizma u Hagu osudilo je danas na doživotni zatvor prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja.
Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. godfina bio osuđen na 40 godina.
Iako je odbacilo mahom sve žalbene navode, i tužilaštva i odbrane, žalbeno veće smatra da kazna od 40 godina nije bila adektavna.
– Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična – rekao je u oblazloženju odluke predsednik Žalbenog veća sudija Van Josen iz Danske.
On je dodao da je pretresno veće je pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina.
Karadžić je ponovo osuđen za 10 od 11 tačaka optužnice.
Žalbeno veće Mehanizma u Hagu potvrdilo je da Radovan Karadžić (73) nije kriv za genocid nad muslimanskim stanovništvo u sedam opština BIH u periodu od 1992. do 1995.
Ovom odlukom potvrdilo je prvostepenu presudu u delu kojim je po ovoj, prvoj i jedinjoj od 11 tačaka optužnice bio oslobođen od optužbi.
Žalbeno veće smatra da je sudsko veće, koje je izreklo prvostepenu presudu pravilno zaključilo da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da jesu počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.
Osim jednog delimicno usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbijeni, pored ostalog i onaj kojim je osporavao pravičnost suđenja.
Prema stavu žalbenog veća odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kai ni za „terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH“, rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.
Veće je, kako je dodao, utvrdilo da je Karadžić znao i za ubistva u julu 1995, nakon pada Srebrenice.
– Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice – naveo je sudija Van Josen.
Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa podrucja Srebrenice, a kasnije ubistvima muškaraca i dečaka, podsetio je sudija.
Takođe nije dokazao da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine, dodao je sudija.
– Karadžićevi navodi da je on proglašen odgovornim za to, samo zato što je predsednik su neuverljivi – preneo je sudija Van Josen.
Prema stavu Žalbenog veća, odbrana nije uspela da dokaže ni da je veće donelo pogrešne zaključke u presudi u kojoj je osuđen za zločine u 20 bosanskih mesta“, rekao je predsednik Žalbenog veća.
Govoreći o uzimanju pripadnika UNPROFOR-a za taoce 1995. godine, žalbeno veće je smatra da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN-a zakonito privedeno.
Nakon izricanja kazne, u sudinici su se nmogli čuti pljesak, ali i zvižduci.
Karadžić je presudu saslsusao mirno sedeći na svom uobičajenom mestu mestu.
Čitanje sažetka presude, trajalo je oko sat vremena sa odloženim prenosom od 30 minuta iz bezbednosnih razloga.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
