Srpska porodica u Beču traži pravdu: Deca im oduzeta bez osnova, institucije neme

Već šest meseci, dvoje maloletne dece nalazi se pod starateljstvom Grada Beča, odnosno Službe za decu i omladinu Magistrata 11. Njihovi roditelji kažu da su odvojeni bez osnova i da njih niko nije saslušao, već su im decu oduzeli i smestili ih u objekat koji, prema njihovim rečima, više liči na zatvor nego na dom za decu.

Otac dečaka i devojčice, poznati biznismen i humanitarac srpskog porekla (čiji je identitet poznat redakciji Vesti online) koji je svojom plemenitošću zavredeo brojna priznanja širom regiona, apeluje na institucije da čuju za njihov problem i pomognu im da decu vrate u roditeljski dom iz kojeg nikada nije ni trebalo da budu odvedena.

Priča da je dete 7. maja u školi reklo da ga roditelji tuku, ljuto na njih jer su mu, po kazni, oduzeli telefon.

Bez dodatne provere, deca su hitno oduzeta porodici. Kasnije je dete, prema rečima roditelja i zaposlenih u školi, priznalo da je priču izmislilo jer mu je bilo oduzeto korišćenje telefona i igrica.

Uprkos tome, mera razdvajanja porodice ostala je na snazi.

Roditelji navode da ih niko iz institucija nikada nije pozvao na razgovor, niti su imali priliku da objasne okolnosti. Sva rešenja, kažu, donošena su bez njihovog prisustva i bez njihove saglasnosti.

Pričaju da se deca ne nalaze u klasičnom kriznom centru, već u kući pod nadzorom Grada Beča u kojem su uslovi izrazito ograničeni – ograničeno kretanje, zaključana vrata, rešetke na prozorima,zabrana igračaka i minimalan kontakt sa spoljnim svetom.

Roditelji ga opisuju kao „zatvor za decu“.

Majci je dozvoljena jedna poseta nedeljno, pod nadzorom, dok je ocu kontakt zabranjen.

„Naša deca plaču, mole da se vrate kući, ali njihovi glasovi ne dopiru do onih koji odlučuju“, navode roditelji.

Prema dostupnim informacijama iz drugih slučajeva, isti objekat bio je predmet više pritužbi i nadzora zbog nehumanih uslova, što je potvrdila i institucija austrijskog Ombudsmana.

„Naše dete, trogodišnja devojčica, preuzeto je direktno iz obdaništa, bez našeg prisustva, advokata ili svedoka. Kao razlog su navedene sporedne okolnosti: da je dete ‘fizički nerazvijeno’, da ‘majka nije donela papuče tri dana’ i da su roditelji ‘neorganizovani’. Naša ćerka je bila zdrava i negovana. Danas je bolesna i psihički povučena“, pričaju zabrinuti roditelji.

Posebno ih plaši to što, kako kažu, od trenutka odvajanja, deca pokazuju znake teške emocionalne traume. Jedno dete pati od neurodermitisa – bolesti koja se često razvija na psihičkoj osnovi, kao posledica stresa, tuge i osećaja napuštenosti, dok drugo ima poremećaj sna, anksioznost i povlačenje.

„Svaki dan bez njih je nova rana. Deca više ne spavaju i pitaju kada će kući“, dodaju roditelji.

Roditelji tvrde da o sudbini njihove dece u praksi odlučuje samo jedna osoba – službenica Magistrata, bez spoljne kontrole, nadzora ili timske procene.

Prema njihovim rečima, ta osoba deluje kao da ima apsolutnu vlast nad svim odlukama – od prava na kontakt, do trajanja i smera čitavog postupka.

„Rekla nam je: ‘Decu nećete videti do njihovog 18. rođendana. Ja odlučujem. Ja sam zakon. Možete da se žalite kome god hoćete“, očajni su roditelji.

Ističu da ovakav pristup nije samo neprofesionalan i nehuman, već je u direktnoj suprotnosti sa zakonskom obavezom timske i višestruke procene u slučajevima starateljstva i zaštite dece, koja postoji u Austriji.

Izražavaju zabrinutost da osoba koja vodi slučaj nije u stabilnom zdravstvenom i emocionalnom stanju potrebnom za tako odgovoran posao.

Navode da se u njenom radu primećuju česta odsustva, iscrpljenost i promenljivo raspoloženje, što po njihovom mišljenju može uticati na sposobnost donošenja objektivnih odluka u interesu dece.

A, svaka odluka direktno utiče na razvoj i budućnost male dece.

Nisu sedeli skrštenih ruku, pa se porodica 22. jula obratila gradskim vlastima Beča, uključujući i kancelariju gradonačelnika i njegovog zamenika, tražeći nezavisnu proveru slučaja.

Umesto pomoći, upućeni su ponovo na iste službe protiv kojih su se žalili.

„Zatražili smo proveru, a oni su nas vratili istima. Od tada je postalo još gore“, navode roditelji.

Ovaj slučaj, prema njihovim navodima, nije usamljen, jer samo njihov advokat, kažu, trenutno zastupa više od desetak srpske dece.

„Mnogo naše dece je oteto, a roditelji su nemoćni“, dodaju.

Zato upozoravaju da problem ima širi, sistemski karakter i da se najčešće pogađaju strane porodice, roditelji sa slabijim nemačkim jeziom i oni koji ne poznaju austrijski pravni sistem, što dovodi do neravnopravnog položaja pred sudom.

Inače, postupanje u ovom slučaju u suprotnosti je sa osnovnim međunarodnim dokumentima koje je potpisala Austrija, pre svega sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta čiji članovi 3 i 9 koji se odnose na najbolji interes deteta i na zabranu prisilnog razdvajanja od roditelja, ali i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja zabranjuje nehumano postupanje i garantuje pravo na porodični život), te sa Poveljom EU o osnovnim pravima čiji se član 24 odnosi na zaštitu dece i prava porodice.

Roditelji ovo dvoje dece zato apeluju na institucije, domaće i međunarodne, da im pomognu i vrate im decu.

„Nikada nismo bili nasilni, nismo kažnjavani, ne pijemo, ne pušimo, ne koristimo droge. Bavimo se poslom, živimo mirno i samo želimo da se naša deca vrate kući. Ovo nije borba protiv države, već borba za istinu i dečije pravo na roditelje. Naša deca nisu zločinci, već žrtve sistema koji je izgubio ljudskost. Svaki dan koji provedu bez nas je nova kazna za sve“, kažu roditelji.

Od 7. maja žive bez osmeha njihove dece. Sobe su im pune igračaka, ali su njihovi kreveti šest meseci prazni.

„Svaki dan čekamo poziv koji ne dolazi, svako veče gledamo njihove slike i pitamo se – da li su jeli, da li su zaspali, da li znaju da ih volimo. Ne tražimo milost, tražimo pravdu i ljudskost. Ako sistem može da oduzme dete bez dokaza, bez suza da čuje i bez srca da razume – onda to nije sistem zaštite, već sistem straha. Naša deca nisu broj u predmetu, već dvoje malih bića koja žele zagrljaj svojih roditelja. Molimo sve koji imaju moć da pomognu – ne okrećite glavu. Vratite decu roditeljima. Vratite detinjstvo onima koji ga upravo gube“, mole ovi zabrinuti roditelji.