Počasna gramata instituta „Diana Budisavljević” za Svetlanu Matić iz Beča

Na svečanoj akademiji posvećenoj obeležavanju 80 godina od proboja logora Jasenovac i osnivanja Ujedinjenih nacija, održanoj u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu počasnu gramatu Instituta „Diana Budisavljević“ dobila je predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča.

Ovaj događaj je organizovala ambasador dr Ljiljana Nikšić, diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova, a cilj obeležavanja je očuvanje kolektivnog sećanja o žrtvama fašizma i genocida u Jasenovcu.

Ovom prilikom su dodeljene počasne gramate za nesebičan doprinos očuvanju kulture sećanja na stradanje dece Srba, Jevreja, Roma i antifašista na teritoriji NDH od 1941. do 1945. godine.

Institut „Diana Budisavljević“, je dodelio gramate, koje je uručio Gojko Rončević Mraović, počasni direktor Instituta i jedan od najistaknutijih istraživača dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kao dete preživeo Logor za decu Jastrebarsko.

Među laureatima su bili ambasadorka Ljiljana Nikšić, Barak Gabor, prof. dr Gideon Grajf, Knut Flovik Toresen, prof. dr Dragoljub Acković i prof. Svetlana Matić iz Beča.

– Kao jedan od osnivača SKPD Prosvjeta i generalni sekretar, zajedno sa drugim članovima upravnog odbora,  imala sam veliku čast i obavezu da se izborim da 2014. godine u devetom bečkom okrugu, jedan park ponese ime Diane Budisavljević. To je bio izuzetno komplikovan proces i borba da ubedimo Austrijance, da je njihova državljanka zaslužila da jedan deo javnog prostora, ponese njeno ime, jer je spasila 12. 000 nedužne srpske, romske i jevrejske dece iz ustaških logora smrti. U parku je postavljena spomen-ploča, na kojoj stoje podaci o Diani Budisavljević na srpskom i nemačkom jeziku. I sama Diana Obekser Budisavljević, koja je bila supruga lekara Julia Budisavljevića, polazila je od stajališta da njen život, nije vredniji od života nedužno progonjenih – navela je u pisanom obraćanju povodom uručenja gramate Matić.

Podsetila je da je Budisavljević vodila kartoteku o deci koju je spašavala  i verovala da bi ta deca mogla biti vraćena svojim biološkim roditeljima.

– Mi smo ostali večito dužni Diani Budisavljević, jer je ona Jovanka Orleanka 20. veka, spremna na žrtvovanje i davanje. Dnevnik Diane Budisavljević objavljen je u Zagrebu 2003. godine, a štampan je u tiražu od samo 700 primeraka. Njeno delo je jedno od najhrabrijih u Drugom svetskom ratu. Nismo se na adekvatan način odužili ovoj velikoj heroini, koja je naša Magnum Mater, pa danas pokušavamo da ispravimo nepravdu i na ovaj način. Sam Institut koji nosi njeno ime je veliki poduhvat i pokušaj da se osvetli lik i delo, istaknu njene zasluge i Diana izbavi iz zaborava. Društvo na čijem sam čelu baštini kulturu sećanja. Organizovali smo, između ostalog, tribinu posvećenu humanitarki Diani Budisavljević i njenom podvigu. U izradi je i izložba posvećena najvećoj humnanitarki  20. veka, koja je svoj život založila u spasavanju zarobljene dece, s obzirom da su Logori za decu postojali samo u nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Krasile su je vrline, kao što su: pravednost, milosrđe, hrabrost, mudrost, požrtvovanost – dodala je ona.

Ukazala je da su u Inzbruku gradske vlasti, uz angažovanje organizacije SPOJI, postavili spomen-ploču na rodnoj kući Diane Budisavljević.

– Naša je obaveza, kao naroda koji je mnogo propatio u prošlosti i položio za svetski mir velike ljudske žrtve, boreći se za mir i svoj, ali i evropski nacionalni identitet, da ne zaboravimo velika dela.  Danas treba da se poklonimo svima Vama, koji ste preživeli teror i horor ustaških zločina. Zahvaljujemo Vam se za hrabrost, odricanje i volju da živite i da našim generacijama prenosite svoja iskustva, koja ne smemo da zaboravimo. Vi svedočite koliko je tanka linija između života i smrti. Vama i Diani smo večiti dužnici. Vi ste naša zvezda vodilja, u borbi između života i smrti  i pobede dobrog nad zlim. Ponosni smo na Vas! Vi ste primer budućim naraštajima. Ovaj stravičan genocid ne sme više nikada da se ponovi! Danas, kada mi se dodeljuje Počasna Gramata Diana Budisavljević izražavam posebnu zahvalnost  Institutu, zahvaljujem se na nominaciji ambasadorki dr Ljiljani Nikšić i obavezujem se da ću i dalje služiti svom hrabrom srpskom narodu, u borbi da istina o našem stradanju i veličini, bude dostupna Evropljanima i čitavom svetu. Da se ne ponovi nikad više! Želim Vam svima dobro zdravlje, mir spokoj i blagostanje – istakla je Matić.