Posledice Nato bombardovanja Jugoslavije, kojim je prekršeno međunarodno pravo, osećaju se i danas, a napadom na SRJ rat je vraćen na prostor Evrope, ocenjeno je večeras na simpozijumu „Rat Nato 1999 – uzroci, posledice, pouke“, koju je Austrijsko-srpski pokret solidarnosti organizovao povodom godišnjice početka agresije.
Sociolog iz Beograda Zoran Avramović istakao je da će u nacionalnoj svesti Srba, Nato bombardovanje zasigurno ostati upamćeno kao što se pamti i Kosovska bitka.
On je rekao da kosovsko pitanje i Nato agresija imaju „jugoslovenski kontekst“, jer Jugoslavija, od svog nastanka, nije uspela da reši međunacionalne probleme.
– Kada je došlo do raspada Jugoslavije pojavio se, pored republičkog kriterijuma i onaj pokrajinski, sa Kosovom i Metohijom – ukazao je Avramović.
Podsećajući da je Nato svoju intervenciju pravdao tvrdnjama da na Kosovu preti humanitarna katastrofa i da se sprovodi etničko čišćenje, naveo je da je Alijansa u svom trijumfalizmu imala ideju da Srbiju uvede u novi svetski poredak.
– Treći uzrok je psilogija besa i mržnje kod evropskih lidera – dodao je Avramović.
Napomenuo je da je počelo mnogo pre 1999. godine.
– Bil Klinton je 1993. pisao Slobodanu Miloševiću preteći mu da će u slučaju sukoba na Kosovu, koji bi bio izazvan od strane Srbije, Amerika biti spremna da pošalje vojsku. A Klinton nije bio jedini koji je tada tako gledao na pitanje Kosova – objasnio je Avramović.
Sa druge strane, ukazao je da Srbi kažu da nije bilo humanitarne katastrofe, ni etničkog čišćenja, te da krajnji cilj, zapravo, geopolitičko slabljenje Srbije.
Postavlja se, dodaje on, pitanje – zašto je 19 evropskih država bombardovalo Srbiju zbog jedne pokrajine, ako nije cilj bio slabljenje Srbije, budući da je postojao prikriveni plan da se Kosovo otme i integriše sa Albanijom.
– Nato bombardovanje je događaj koji je ostao snažno utisnut u svest i pamćenje Srba. Sigurno će se pamtiti kao što se pamti Kosovska bitka. Nemoguće je takav događaj izbaciti iz kolektivne memorije – uveren je Avramović.
Kazao je i da se od 1990. do danas primećuju jasne naznake diskriminacije Srba, dehumanizacije cele nacije, uz širenje laži o srpskom narodu.
– Velika je zabluda da je Kosovo izolovano pitanje. Kosovo i 1999. godina su širom otvorili vrata nekim procesima koji teško da mogu biti kontrolisani u budućnosti – upozorio je sociolog.
Istakao je i da su Nato agresijom pogažena sva relevatna međunarodna dokumenta.
– Dve su velike lekcije Nato agresije. Prva se tiče kršenja međunarodnog prava, koje ne može ostati bez posledica, a druga je podrivanje demokratskog poretka – rekao je
Avramović.
U sistemu UN postoje 192 države, koje su gotovo sve višenacionalne.
– U takvoj situaciji, budućnost država može da se kreće u dva pravca, ili će narodi postići konsenzus i živeti zajedno ili će jačati separatizam – dodao je Avramović.
Naglasio je da je Nato agresijom 1999. godine uzdrmao i temelje demokratije i demokratskog poretka.
– Teoretičari su tvrdili da tamo gde postoji demokratija nema rata, a ratovi u Jugoslaviji su usledili posle demokratskih izbora. Na osnovu ovog iskustva može se reći da demokratski poredak nije garant mira. Države koje su bombardovale SRJ nisu u spoljnoj politici demokratske – rekao je Avramović.
Aktivista Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti David Štokinger rekao je da je bombardovanje Jugoslavije vratilo rat u Evropu i uzdrmalo međunarodno pravo.
To, kako je dodao, nije bilo samo kršenje međunarodnog prava, već jasna agresija u kojoj su namerno gađani civilni ciljevi, u cilju ekonomskog slabljenja, uz podsećanje da je bačeno više stotina tona osiromašenog uranijuma koji je ostavio trajne posledice po zdravlje ljudi.
Austrijski publicista i istoričar Hanes Hofbauer govorio je o Nato agresiji i evropskoj integraciji Balkana ukazujući da je ekonomska dezintegracija dovela do raspada Jugoslavije.
Podsetio je da je BDP po glavi stanovnika 1990. u Sloveniji iznosio 5.500 dolara, a u Srbiji 2.200, dok je na Kosovu bio na svega 730.
Takva razlika nije bila izdrživa na duge staze, rekao je on navodeći kao primer Austriju, u kojoj razlika u BDP-u po glavi stanovnika između pokrajina iznosi maksimalno jedan do 1,7 puta.
Hofbauer je ukazao da je Austrija imala negativnu ulogu u raspadu Jugoslavije, te da je podsticala i ubrzavala taj proces.
Prema njegovim rečima Narodna partija Austrije (OVP) i Zeleni su zahtevali priznanje republika koje žele da se otcepe, tvrdeći da se tako može sprečiti rat.
Hofbauer je konstatovao i da 26. godina posle Nato bombardovanja postoji snažan geopolitički pritisak.
Inače, na skupu, koji je okupio veliki broj ljudi, pre svega Austrijance, prikupljana su sredstva za pomoć Srbima u Goraždevcu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
