Da deca upamte korene

Srpski kulturni centar „Stevan Mokranjac“ iz Beča održao je tradicionalnu proslavu Svetog Save uz podelu paketića najmlađim članovima.

Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Sašom Kostićem, neguje ovu tradiciju kako naša deca u Austriji ne bi zaboravila na svoje korene i svoje pretke.

Pevanje himne

U „Mokranjcu“ su odlučili da, kao i ranijih godina, prirede skroman svetosavski program sa podelom paketića. Uprava kluba potrudila se da najmlađim članovima priredi lepo veče kroz koje su imali priliku i da nauče nešto o istoriji svog naroda kroz Svetog Savu. Klub je obezbedio 260 svetosavskih paketića punih slatkiša iz domovine. Pre podele paketića deca u uzrastu do 16 godina zajedno su otpevala svetosavsku himnu. Zatim je iz svake grupe desetoro dece recitovalo pesme o Svetom Savi.

Podela paketića

„Mi Svetog Savu proslavljamo tradicionalno. Na taj praznik poklanjamo paketiće, kako bismo decu, pored toga što igraju folklor, učili o našim korenima, istoriji. Kroz recitaciju mališani uče ko je bio Sveti Sava, a time i jedan važan deo srpske istorije“, objasnio je potpredsednik „Mokranjca“ Saša Božinović. Ove godine kao obučen kao Sveti Sava paketiće delio je igrač prvog ansambla „Mokranjca“ Đorđe Petrović. On je istakao da mu je bila velika čast što je dobio priliku da odigra ulogu Svetog Save i obraduje mališane. „Koreograf Milorad Runjo i igrači su odlučili da ja preuzmem ulogu Svetog Save. Bila mi je velika čast i nisam se dvoumio“, rekao je Petrović, koji odlično glumi i igra u izvođačkom ansamblu.

Smotra folklora

Kada je reč o izvođačkom ansamblu, on se uveliko priprema za predstojeća takmičenja – austrijsku i evropsku Smotru foklora. Višestruki austrijski i evropski prvak proteklih dana naporno je radio na uvežbavanju nove koreografije, koja treba da donese i nove nagrade. Tako su u Beču boravili poznati koreograf Zvezdan Đurić, muzički aranžer Darko Ćitić, i prvi put dr Sanja Ranković, etnomuzikolog. Oni su zajedno sa koreografom

„Mokranjca“ Miloradom Runjom postavili novu koreografiju „Srpske igre iz Prizrena“.

„Odlučili smo se za ‘Srpske igre iz Prizrena’, jer je to naš najstariji srpki carski grad. Iz tog grada potiče srpska kultura“, objasnio je Runjo.

Igre iz Prizrena

Runjo je ukazao da društvo podseduje rekonstrukciju nošnje i dodao da je nošnja za igre iz Prizrena jedna od najbogatijih srpskih nošnji.

„Odlučili smo se da izvedemo tu koreografiju zbog Kosova i Metohije. želimo da ukažemo na važnost očuvanja srpske kulture, pošto na Kosovu postoje pokušaji da se potpuno izbrišu srpska kultura i svaki trag o srpskom narodu“, rekao je Runjo.