Jovan naše duše

U organizaciji ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“, u Beču je, u prostorijama Zajednice srpskih klubova, održana promocija knjige „Jovan naše duše“, u izdanju „Sveta knjige“ iz Beograda.

Knjigu su priredile dr Vjera Rašković Zec i dr Sanda Rašković Ivić, a priča je posvećena preminulom Jovanu Iviću (1997-2022) koji je pronađen mrtav, izvršivši samoubistvo, 20. januara 2022. godine, ispred zgrade, u Ulici 27. marta, u kojoj je živeo.

Iscrtan mural

Danas se na zidovima ove „uklete zgrade“, kako je Beograđani zovu, jer su u njoj ugašena četiri mlada života, nalazi iscrtan mural posvećen Jovanu Iviću.

Promociju je otvorila prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“, pozvavši prisutne da minutom ćutanja odaju poštu nastradalima u masakrima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u opštini Mladenovac.

Predstavljanje knjige je proteklo u emotivnom naboju, jer je tema samoubistva mladih i suicida uopšte, izuzetno osetljiva i bolna.

Učesnici u programu bili su Nela Bukorović, Mileva Džokić, Dušan Rašković, Slavica Klajn, Svetlana Matić i autorka, koji nisu krili suze i svoja najdublja osećanja, dok su čitali tekstove, koje su mladom Jovanu posvetili članovi porodice, rodbina, Ilija Kajtez, Savo Štrbac, Jovana Šarić, Jovanovi profesori iz osnovne škole, gimnazije i Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Jasna Petrović, Milenko Macura, Biljana Radaković, Maja Kačavenda, Biljana Mijailović, Vidan Bogdanović, Violeta Talović i mnogi drugi.

Tekstove su mu posvetili i porodični prijatelji, tetka Vjera, koja je proučavala njegove objave na Fejsbuku i mnogi drugi.

Citiran je i jedan komšija koji je živeo u istoj zgradi, a između ostalog, je rekao: „Uvek se pristojno javljao. Nismo nikad čuli da je imao problema.“

Majka Sanda je doktor psihijatrije i srpska političarka. Vršila je dužnost ambasadora Srbije u Italiji, gde je Jovan proveo tri godine, savladavši brzinom munje italijanski jezik i postavši jedan od najboljih đaka u italijanskoj osnovnoj školi u Rimu.

Velika borba

Jovan Ivić je bolovao od depresije i odlučio je da svoj život završi suicidom.

– Francuski sociolog Dirkem, osnivač suicidologije, tumači suicid kao nesposobnost pojedinca da se integriše u socijalnu sredinu. Stručnjaci napominju da samoubistvo podrazumeva postupke kojima čovek sebi oduzima život, svestan posledica svoje odluke, razume značaj svog čina i vlada svojim postupcima. Čini se da je čin Jovanovog svesnog preseljenje na drugi svet, potkrepilo tumačenja navedenih stručnjaka – objasnile su autorke u svom delu.

Na svojoj stranici Fejsbuka je, neposredno pre ubistva, tog 20. januara 2022. godine, Jovan Ivić, zabeležio:

– Borba je velika i pitanje da li ću se spasiti, ali za sve vas dobre i drage moje ima nade. Neko je prosto proklet. Bol je neizdrživ. Uninija ždere i taj mrak je tu zadnjih 15 godina. Nisam moralista i ne smatram da je to presudno, ali poroci preko kojih sam se predao u Njemu, prepustio, smlavili su me do kraja… Satana stanuje u meni. Oprosti, majko i oče, na svim paklovima, sestrice drage i mili sestrići, prijatelji, kakve je čovek samo mogao zaželeti. Oprostite i hvala vam, sve velike ljubavi moje, bio sam mračan u svojoj demonskoj prirodi često, a život ste mi učinili srećnim. Shvatio sam da su Ljubav i Politika jedine dve stvri koje su me uvek pokretale. Lud jesam, ali ovo je pakao. Najgori osećaj što ništa stvarno nisam doprineo drugima. Ego beše jak. Oprosti, Gospode Isuse Hriste, što te izdah i napustih… Samo mi je dosta pretvaranja, nek zna ceo svet za lajsnu moju pa nek sam deklarisano lud u zemlji ludaka. Vaskrsenje ne biva bez smrti, a smrti nema ima seoba!“

Knjige o Jovanu su besplatno podeljene prisutnima, a dr Vjera Rašković Zec se kratko osvrula na svoje delo „Pasijans ili strpljenje“.

Roman je autobiografskog karaktera i sadrži 11 priča, svedočenja, putopisa, ali u sebi poseduje i traganje za budućnošću i optimizmom.

I ćirilica i latinica

Ova knjiga je doprinos očuvanju našeg srpskog jezika, koji, kako je autorka navela, ima dva pisma, ćirilicu i latinicu, i mi Srbi, spadamo u samo četiri zemlje na svetu, po ovom fenomenu.

Književnica Slavica Klajn je poklonila svoje umetničko delo „Manastir“ dr Vjeri Rašković Zec.

Skup je završen zajedničkim slikanjem i potpisivanjem knjiga, a prikupljeni prilog od prodatih knjiga je autorka poklonila ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“, čija je članica od samog osnivanja.

Gosti

Na ovoj književnoj manifestaciji, pored kulturnih poslenika, između ostalih, prisustvovali su Vladislav Vukotić, savetnik u Ambasadi Republike Srbije i Diana Gušić, savetnica u Predstavništvu Republike Srpske u Beču.