Sudbinske veze Andrića i Beograda

Austrijsko-srpsko kulturno društvo iz Beča obeležilo je 130 godina od rođenja nobelovca Ive Andrića. U prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču održano je prigodno predavanje dr Žanete Đukić Perišić. Inače, ovo je bilo prvo predstavljanje njene knjige „Nebo nad Beogradom – Andrić i prestonica“.

Prisutne je ispred Zajednice pozdravio Luka Marković, predsednik ove krovne organizacije i napomenuo da Zajednica nastoji da podrži rad svih udruženja, a time i aktivnosti ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“.

Profesorka Svetlana Matić, predsednica društva „Vilhelmina Mina Karadžić“, istakla je značaj Andrićevog celokupnog književnog dela, angažovanja u diplomatiji i učešća u društvenom životu tadašnje Srbije. Podsetila je da je Nobelova nagrada Andriću dodeljena za tri književna dela „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“.

– On je Nobelovu nagradu dobio za „epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom jednog značajnog istorijskog perioda svoje zemlje“. Zanimljivo, Andrić je celokupni novčani iznos od Nobelove nagrade, poklonio bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine – istakla je Matićeva.

Dr Žaneta Đukić Perišić, kao jedna od najboljih poznavalaca Andrićevog života i dela je napomenula da je, radeći u „Zadužbini Ive Andrića“, bila na izvoru informacija i da je svoje proučavanje doživela kao vrstu misije.

– Na Andrićevo delo su uticali Strinberg i „Crvene zastave“. Na njegov pogled na svet zasluge su imali Marko Aurelije, Tomas Man i Dostojevski. Delo Andrića je prožeto istorijskim podacima. Za njega su Beograd, Višegrad i Sarajevo bili veoma važni – objasnila je ona.

Knjiga „Nebo nad Beogradom“ paralelno, objasnila je, razmatra istoriju Beograda i životnu i stvaralačku priču pisca Ive Andrića.

– Njihove su sudbine isprepletane i čvrsto vezane: koliko je Beograd dao Ivi Andriću, koliko mu je pružio i u profesionalnom, ljudskom, socijalnom smislu i uticao na pravac njegovog života. Andrić i Beograd kao da rastu zajedno od velikog preokreta Prvog svetskog rata i uspostavljanja nove države, ogledajući se jedan u drugome, preko borbe te države da opstane na nestabilnom geopoetičkom tlu i u osetljivo istorijsko doba, preko novog rata i, ponovo, preobražaja u novu državu koja nastaje u novom ideološkom ključu. Uporedo sa pričom o menama u Andrićevom životu, u knjizi teče i razuđena saga grada i njegovih stanovnika, svedočeći o istorijskim, velikim, praskovima i sudbonosnim preokretima. Taj uzbudljivi, šareni, bujni beogradski život u knjizi „Nebo nad Beogradom“, ispunjen je sudbinama mnogih ljudi, koji su ostavili trag u istoriji i kulturi naše zemlje – navela je ona.

U toku i posle predavanja, razvila se zanimljiva diskusija, a autorka je odgovarala na pitanja i oduševila prisutne kulturne poslenike, među kojima su, između ostalih bili Tamara Karjuk Drahoš, Marko Dragaš, Duhan Sirađ, predsednik Bosanskog akademskog društva, Mirel Tomaš, predsednica Bečkih poeta, Nevena Džaja, predsednica društva Oaza, Malina Janković, sekretar udruženja Fokus, pisci Dragan Perišić, Zorica Vitomirov, Stana Rakić Dokić, Gordana i Dejan Nikolajević, Zora Majstorović i drugi.

Zahvalnice

Svetlana Matić je Žaneti Perišić Đukić i Izdavačkoj kući „Vukotić media“ uručila zahvalnice za donaciju knjiga Biblioteci „Mina Karadžić“, a Dušanu Borisavljeviću za nesebičnu podršku u radu ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“.

Uskoro nove promocije

ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“ nastavlja da organizuje kulturne manifestacije i tako će već 17. septembra biti održana izložba Tamare Karjuk Drahoš. U subotu 24. septembra Smiljana Vukićević iz Bara promovisaće svoj roman „Miris novca“, koji je osim na srpskom, objavljen i na makedonskom i turskom jeziku. Već 22. oktobra Desa Burazor Aslanidis, predsednica odbora Prosvjete iz Štutgarta, predstaviće bečkoj publici roman „Noć iza berlinskog zida“.

Sve manifestacije počinju u 19.00 i održaće se u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču.