Srbe nema ko da zaštiti

Čelnici dva najveća srpska udruženja u Beču SKC „Stevan Mokranjac“ i KSD Bambi izražavaju nezadovoljstvo radom krovnim organizacija naših klubova, Savezom Srba u Austriji i Zajednicom srpskih klubova u Beču, navodeći da su odavno izgubila svrsishodnost jer ne zastupaju srpsku zajednicu već samo služe za promovisanje ličnosti.

Neposredan povod za obraćanje javnosti ova dva kluba jeste što nema reakcije na rigorozne mere koje je Austrija zbog korona virusa uvela za povratak iz Srbije i drugih zemalja.

– Savez Srba u Austriji praktično već duže ne postoji. Nije se oglasio nijednom od početka pandemije korona virusa. Takozvani predsednik Darko Jurišić nije se setio da se obrati srpskom narodu i klubovima i pita kako prolaze kroz ovu krizu, da li im treba pomoć. Ni u momentima kada je austrijska vlada uvela neshvatljive mere za ulazak u Austriju iz zemalja Zapadnog Balkana, u koje spada i naša matica, nije bilo nikakve reakcije Saveza, a ni Luke Markovića, predsednika Zajednice u Beču – ističu iz najbrojnijeg srpskog kluba u Beču Srpskog kulturnog centra „Stevan Mokranjac“.

– Kako to da našim krovnim organizacijama nije važna srpska zajednica, ni srpski klubovi?! Zar niko od njih da upita kako to da se Hrvatska, koja beleži neverovatan rast novoobolelih nije na spisku rizičnih zemalja, već samo mi? – pitaju iz „Mokranjca“.

U „Mokranjcu“ ističu da je takva situacija jer su na čelu krovnih organizacija ljudi koji žele da grade političku karijeru u austrijskim strankama i ne žele da se zameraju partijskim kolegama potezanjem tema važnih za srpski narod.

– Oni zbog svojih interesa žrtvuju interese srpskog naroda, a to se posebno videlo tokom ove krize i novih mera za ulazak u Austriju – podvlače u „Mokranjcu“ smatrajući da je došlo vreme da u krovnim organizacijama dođe do promena ili da se prizna da nemaju nikakav značaj, što dovodi u pitanje svrsishodnost njihovog postojanja.

Sličnog je stava i Aleksandar Stanković, predsednik Kulturno-sportskog društva Bambi iz Beča.

– Nažalost, naš savez i zajednice ćute, kao da čekaju da sve prođe samo od sebe i prepuštaju sve nas na milost i nemilost trenutnoj situaciji. U bliskoj budućnosti imaćemo izbore u Beču i ti isti predstavnici koji se sada nalaze na čelu naših udruženja počeće da se pojavljuju i traže podršku za sebe i svoje kandidate. Ovim putem apelujem na sve ove predstavnike iliti predsednike saveza i zajednica srpskih klubova, ako su već rešili da se bave politikom, da se oglase i bar pokušaju da ublaže posledice ovakve politike Austrije prema Srbiji i Srbima – poručuje Stanković.

Uputiti apel vlastima

– Nažalost, zbog svoje nesloge smo osuđeni da nemamo svoje predstavnike u vlastima Austrije (a neke druge manje brojne nacije imaju), koji bi mogli da se oglase protiv ovako nepravednog tretmana naših sunarodnika sada prilikom povratka iz zavičaja u Austriju kao i po mnogim drugim pitanjima. Savez i Zajednice srpskih klubova u pokrajinama su jedina udruženja iz kojih proizlaze pojedinci koji nažalost do sada na političkom planu nisu ostvarili neki viši rezultat i domen. Ipak, možda je potrebno da se kao što su to predstavnici nekih drugih zajednica uradili oglasimo i uputimo apel na vlasti Austrije da jednako sprovode propisane mere i jednako tretiraju građane koji žive i rade u Austriji, a potiču iz gore pomenutih zemalja – smatra Stanković.

Drugi dižu glas

– Neaktivnost krovnih organizacija pokazuje da ne postoje i da nemaju nikakvu svrhu. Krivci za tu situaciju su čelni ljudi, a naravno i mi članovi koji smo tolerisali do sada – samokritično konstatuju u Mokranjcu.

– Na drugoj strani krovne organizacije drugih zajednica u Austriji su aktivne, javljaju se čim neko pipne njihove pripadnike i tako privlače pažnju austrijske vlasti. Srpski narod u Austriji, zbog neaktivnosti krovnih organizacija, niko ne shvata ozbiljno, niko ni za šta ne pita. Austrijske vlasti sve odluke koje donose, a tiču se nas, ne moraju ni da preispitaju sa nama, jer znaju da naše krovne organizacije neće reagovati – kritikuju iz najtrofejnijeg evropskog srpskog kulturno-umetničko društvo.

– Mi smo kao Srpski kulturni centar pisali institucijama, ali predstavljamo samo manju grupu Srba koja je vezana za naše društvo, a ne, kako bi to trebalo da bude, celu srpsku zajednicu, što može samo krovna organizacija – objašnjava „Mokranjac“.