Srbija ne da na sebe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je ovog vikenda, posle obilaska 15. tenkovskog bataljona Prve brigade kopnene vojske u Sremskoj Mitrovici, da će država nastaviti sa daljim opremanjem i modernizacijom Vojske Srbije nabavkom novih letelica za potrebe ratnog vazduhoplovstva i sistema protivvazdušne odbrane, ali i daljim značajnim ulaganjem u proizvode domaće namenske industrije najavljujući nove narudžbine oklopnih transportera „miloš“ i „lazar“, kao i dalekometnih lansera „nora“ ili novih sistema PASARS koji bi trebalo da budu uvršćeni u naoružanje do kraja ove godine.

Vučićeva najava dogodila se istog dana kada je objavljeno da Francuska nudi Hrvatskoj da kupi polovne borbene avione rafal, a da su SAD isporučile oklopne automobile hamvej Kosovu, dok se odranije zna da i Nemačka pregovara da Prištini pošalje i teško naoružanje.

Uprkos tome, predsednik Vučić poručio je da se Srbija ovim nabavkama ne uključuje u regionalnu trku u naoružavanju, već čini sve da bi sebi garantovala sigurnost, stabilnost i mir radi odvraćanja onih koji misle da mogu vojnom agresijom da ostvare političke ciljeve protiv naše zemlje.

Važni Rusija, Kina i SAD

Nekadašnji načelnik Vojne akademije, a sada predsednik SUBNOR-a, general Vidosav Kovačević ocenjuje da je aktuelnom modernizacijom i naoružavanjem Vojske Srbije, država dobro ukomponovala diplomatiju i meku moć svojih oružanih snaga.

– Ulaganje i opremanje Vojske Srbije poslednjih godina, bilo da je reč o kopnenim, rečnim i vazduhoplovnim snagama, jasna je poruka svima u regionu: hoćemo da razgovaramo i pregovaramo, ali sa nama se nije igrati. U tom svetlu treba posmatrati i činjenicu da Srbija ostvaruje odličnu vojnu saradnju kako sa Rusijom i Kinom, tako i sa SAD što je posebno važno za rešavanje pitanja KiM – objašnjava general Kovačević.

PASARS hit u svetu

On naglašava da će svojevrstan „bum“ predstavljati uvođenje u naoružanje domaćeg protivavionskog samohodnog artiljerijsko-raketnog sistema PASARS, koje se očekuje do kraja ove godine.

– Reč je o projektu koji je razvio Vojno-tehnički institut namenjen za trupnu protivvazdušnu odbranu i zaštitu objekata. I borbeni modul na vozilu je domaće proizvodnje i sastoji se od topa Bofors 40 mm i dve rakete sa IC glavom za navođenje dometa osam kilometara čime bi se faktički zamenilo zastarela trupna oruđa strela 1M i strela 10M. Pritom, na ova vozila mogu da se montiraju rakete „mistral“ koje dobijamo od Francuza – navodi general Kovačević.

Vojni komentator „Politike“ Milan Galović dodaje da sa projektom PASARS Vojska Srbije ulazi u svet proizvođača hibridnih sistema PVO koji su u stanju da koriste čak tri tipa raketa: ruske „šilo“, fransucke „mistral“ i domaće „RLN“.

– Pravi izazov će biti razvoj domaće rakete PVO. Nedavno je uspešno obavljeno opitno gađanje i ukoliko se u tome uspe, biće to veoma značajan prodor na svetsko tržište – navodi Galović.

Moćna namenska

Vojni komentator „Politike“ Milan Galović objašnjava da srpska odbrambena industrija mnogo nudi i može, navodeći projekte u toku poput modernizacije tenka M-84, samohodne haubice gvozdika ili borbenog vozila pešadije M-80A.

– Ta borbena sredstva biće preporođena, a uposliće se domaće fabrike – objašnjava Galović i dodaje da je poslednjih godina u naoružanje VS uvršćeno nekoliko domaćih proizvoda poput oklopnih transportera „lazar 3“ i „miloš“, ali i samohodne haubice „nora B-52“.

Stižu novi bombarderi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio i mogućnost nabavke novih lovaca bombardera, kao pojačanje za 10 orlova i školske supergaleb G-4.

General Kovačević veći deo karijere proveo je u RV i PVO i kaže da bi svaki avion 4+ generacije sa Zapada ili Istoka bio odličan.

– Takve nabavke su uveliko stvar politike. Nama bi više odgovarali ruski avioni zbog tehnologije, obuke, održavanja i remonta, ali naš kadar brzo možemo da obučimo i za zapadne avione poput švedskih gripena. Uostalom, u naoružanju već imamo radare švedskog i američkog porekla S 600 i TPS 70 – ističe Kovačević.

Milan Galović dodaje da bi srpskim lovcima MIG-29 za podršku bila potrebna i jurišna avijacija koju bi činili američki A-10 ili ruski Su-25.

– Ipak, na osnovu iskustava iz sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, a zatim ratova u Siriji i Ukrajini, za nas bi Su-25 bio pravi izbor – zaključuje Galović.

Oklop za ponos

Milan Galović ocenjuje da je Srbija, proporcijalno broju stanovnika i veličini među vodećim oružanim silama u regionu.

– Izuzetak je Rumunija, koja je znatno veća pa ima i veću vojsku dobro opremljenu kombinacijom pouzdane sovjetske tehnike i savremenog zapadnog naoružanja – kaže Galović i dodaje da je Vojska Srbije ubedljivo na prvom mestu u regionu po broju tenkova.

– Hrvatska ima snažnu kopnenu vojsku opremljenu oklopnim transporterima „patria“ koje sami sklapaju i nemačkim pancer haubicama, kao i nadograđenim višecevnim bacačima raketa ranijeg jugoslovenskog sistema oganj, ali i nekadašnjeg ponosa JNA, tenkova M-84 – kaže Galović.

On ukazuje da Oružane snage BiH uglavnom raspolažu nasleđenim oružjem JNA, uključujući i tenkove M-84, ali i američke M-60, dok Vojsku Crne Gore uglavnom čini pešadija opremljena manjim nemačkim terenskim vozilima. Bugarska vojska se može porediti sa našom, ali im je oslonac i dalje sovjetska tehnika.

Kada je reč o ratnom vazduhoplovstvu, Rumunija je i u tom segmentu regionalni lider jer poseduje lovce F-16, a u saradnji sa Izraelom modernizovala je migove 21 i 29.

– Hrvatska nadzvučna avijacija je u agoniji. Zastarelim migovima 21 ističu resursi nakon traljavog remonta u Ukrajini. Propala im je nabavka F-16 iz Izraela i sada se postavlja pitanje da li će zadržati lovačku avijaciju, ili će se osloniti na to da im NATO čuva nebo kao u Sloveniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji – kaže Galović i zaključuje da je Srbija napravila pravu stvar prihvatajući rusku i belorusku donaciju migova 29.

– Imaćemo eskadrilu od 14 modernizovanih migova 29 koja će sačuvati našu nadzvučnu avijaciju do 2030. godine. I to za male pare, ako se zna koliko novca za lovačku avijaciju izdvajaju zemlje regiona – zaključuje Galović.

Pancir za mirno nebo

General Kovačević kaže da je sa nabavkom pancira S1 Vojska Srbije krenula sa mrtve tačke posle 40 godina.

– Pancir je odličan artiljerijsko-raketni sistem malog dometa i trebalo bi nabaviti još četiri-pet baterija. Kada je reč o sistemima velikog dometa tada bi idealno bilo imati dva do tri diviziona S-300 ili S-400, a u slučaju da je to preskupo onda barem sisteme Buk, srednjeg dometa do 100 kilometara – kaže Kovačević.

I Galović kaže da je za Srbiju najrealnije da nabavi sistem Buk, a da je kupovina S-400 nerealna ne samo zbog geopolitičkih reakcija ili cene, već i zbog samih karakteristika ovog sistema koji je ipak stvoren za odbranu mnogo većih država.

– Buk bi uspešno zaokružio sistem PVO Srbije u sledećih 20 godina – kaže Galović.