AP: Kako je Evropa naučila da kaže “ne” Trumpu

Nema više ulizivačkih pohvala, uljudnog zaobilaženja i diplomatije starog kova. Donalda Trampa više niko ne naziva „tatom“. Evropski lideri, koji su godinu dana pokušavali da se snađu sa osnaženim američkim predsednikom u njegovom drugom mandatu, sada su blizu toga da kažu jasno „ne“ njegovom zanemarivanju međunarodnog prava i teritorijalnim pretenzijama, piše AP.

Čini se da je Trampovo obećanje o preuzimanju Grenlanda i kažnjavanju svake zemlje koja se tome usprotivi bila kap koja je prelila čašu. „Crvene linije“ pređene su ove godine kada je Tramp iznenada oživeo svoj zahtev da Sjedinjene Države „apsolutno“ moraju zavladati Grenlandom, poluautonomnom regijom koja je deo Danske, saveznice u NATO-u.

To je podstaklo i najblaže diplomate na oštra upozorenja protiv Trampa, kojeg su do tada obasipali kraljevskim tretmanom i pohvalama. „Britanija neće popustiti“ u svojoj podršci suverenitetu Grenlanda, izjavio je britanski premijer Kir Starmer. Nekoliko kontinentalnih lidera poručilo je da „Evropa neće biti ucenjivana“ zbog Grenlanda.

Veliki preokret

– Pretnjama nema mesta među saveznicima – rekao je norveški premijer Jonas Gar Stere. Međutim, napeti diplomatski razgovori o sukobu prošle nedelje u Davosu nisu jedini faktor koji vrši pritisak na Trampa. U novembru se približavaju američki kongresni izbori, a sve to u jeku pada berzovnog tržišta i njegove popularnosti.

Evropski lideri takođe nisu prvi koji su se suprotstavili Trampu tokom njegovog drugog mandata, primer je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel. Ipak, veliki preokret među evropskom elitom, od popuštanja do prkošenja Trampu, nudi uvid u napore nekih nacija da nauče reći „ne“ predsedniku koji to mrzi da čuje i poznat je po osvetoljubivosti.

– Želimo komad leda za zaštitu sveta, a oni ga neće dati – rekao je Tramp publici na Svetskom ekonomskom forumu. „Možete reći da, i bićemo vrlo zahvalni. Ili možete reći ne, i mi ćemo zapamtiti.“

Jedinstven evropski nastup

Evropa je proteklih dana na više načina odbila Trampove zahteve, od pretenzija na Grenland i poziva za pridruživanje njegovom novom Odboru za mir, pa sve do onoga što je Kanađanin Mark Karni nazvao „fikcijom“ da savez funkcioniše za dobrobit bilo koje zemlje više od one najmoćnije. Taj je trenutak označio jedinstvo koje su evropski lideri teško postizali proteklih godinu dana.

– Kad Evropa nije podeljena, kad stojimo zajedno i kad smo jasni i snažni i u našoj spremnosti da se zauzmemo za sebe, tada će se rezultati pokazati – rekla je danska premijerka Mete Frederiksen. „Mislim da smo nešto naučili.“

Frederiksen je sama dobar primer tog procesa učenja. Pre godinu dana, ona i drugi lideri bili su u odbrambenom položaju i uglavnom su samo reagovali na poteze Trampove administracije. U februaru 2025. osetila je potrebu da kaže novinarima: „Mi nismo loš saveznik“, nakon što je potpredsednik Džej Di Vens izjavio da Danska „nije dobar saveznik“.

Tramp je transakcijski orijentisan. Retko se služi diplomatijom i nema „potrebu za međunarodnim pravom“, kako je rekao za Njujork tajms“ ovog meseca. U tome leži nesrazmera između evropskih lidera, koji su skloni saradnji, i republikanskog predsednika koji se vratio u Belu kuću sa idejom da SAD preuzmu Grenland, Panamu, a možda čak i Kanadu.

– U Trampovom prvom mandatu, Evropa nije znala šta da očekuje i pokušala je da se nosi s njim koristeći stara pravila diplomatije, s očekivanjem da će, ako nastave da razgovaraju s njim odmerenim tonom, promeniti svoje ponašanje i ući u klub – rekao je Mark Šenahan, vanredni profesor političkog angažmana na Univerzitetu Sari.

„Dosta!“

Svrha tradicionalne diplomatije je očuvanje mogućnosti za saradnju. To često znači izbegavanje direktnog „ne“ kad god je to moguće. No, Trampov potez s Grenlandom bio je toliko oštra pretnja jedne članice NATO-a drugoj da je grenlandski premijer zaista izgovorio tu reč.

„Dosta“, rekao je Jens-Frederik Nilsen u izjavi nedugo nakon Trampovih komentara 5. januara. „Nema više pritiska. Nema više nagoveštaja. Nema više fantazija o aneksiji.“ To je pomoglo da se odredi smer dalje rasprave. Danska liderka izjavila je da bi takva invazija na Grenland značila kraj NATO-a i pozvala je članice saveza da pretnju shvate ozbiljno.

One su to i učinile, objavljujući jednu za drugom izjave kojima odbacuju ponovljenu pretnju. Tramp je prošlog vikenda sa svog golf terena na Floridi odgovorio pretnjom da će u roku od mesec dana uvesti carinu od 10% na robu iz osam evropskih zemalja, Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske.

Pre nego što je sišao sa pozornice u Davosu, Tramp je počeo da popušta. Povukao je pretnju da će upotrebiti „silu“ za preuzimanje Grenlanda. Nedugo zatim, potpuno je promenio pristup, najavljujući „okvir“ za dogovor koji bi njegovu pretnju carinama učinio nepotrebnom.

Tramp je za „Foks biznis“ rekao da će „imati potpuni pristup Grenlandu“ prema tom „okviru“, ne otkrivajući šta bi to moglo da znači. Frederiksen je ponovno reagovala. U izjavi je poručila: „Ne možemo pregovarati o našem suverenitetu.“ Drugim rečima: „Ne.“