Američka nova era imperijalizma

Vašington je ušao u novu eru imperijalizma i vratio se politici nacionalnog egoizma, smatra nezavisni politički komentator i bivši savetnik predsednika Rusije za politička pitanja od 1991. do 1993. godine Sergej Stankevič, komentarišući američki imperijalizam na Grenlandu.

„Sjedinjene Američke Države ušle su u novu eru imperijalizma, okončavši prethodnu. U prošlosti je vladao kolektivni Zapad, predstavljajući transatlantski tabor koji su činile Zapadna Evropa i SAD. Amerika je ovom savezu obezbeđivala finansije, oružje, koncepte spoljne politike i nuklearnu odbranu, stvarajući sistem atlantske bezbednosti. Ovaj tabor je razvio jednostrana pravila za ceo svet, pokušavajući da ih nametne ostatku sveta“, rekao je Stankevič.

Prema njegovim rečima, sada se sve promenilo.

„Sjedinjene Američke Države vratile su se politici nacionalnog egoizma i imperijalizma, oživljavajući Monroovu doktrinu u ažuriranom obliku, proglašavajući zapadnu hemisferu svojom isključivom sferom bezbednosti“, ocenio je ekspert.

Kako je naveo, SAD nameravaju da selektivno „intervenišu po celom svetu kada je to ekonomski unosno“.

„SAD više neće odgovarati za bezbednost celog sveta, niti će pružati besplatne usluge“, dodao je Stankevič.

On smatra da je glavna pretnja američkog imperijalizma trenutno vezana za Grenland i Venecuelu, a da bi sledeća meta mogla biti Kuba.

„Neki američki ideolozi već odavno pozivaju na agresivne političke korake protiv Kube, koja se nalazi samo 90 milja (144,8 kilometara) od Floride. Sjedinjene Američke Države imaju planove za Meksički zaliv koji je Tramp preimenovao u Američki zaliv. Kuba zavisi od spoljnih isporuka energenata i druge robe i na njenoj teritoriji nalazi se američka vojna baza, koja bi mogla biti pojačana bez prethodnog odobrenja. Kuba nema bliske saveznike koji bi je podržali, a Rusija može ponuditi samo materijalnu i političku pomoć, ali ne i vojnu“, istakao je on.

Što se tiče promena u geopolitičkom statusu SAD, širenje američkih vojnih baza i teritorije neće nužno dovesti do povećanja njihove uloge u globalnom sistemu.

„U eri novog imperijalizma, nije im potrebna velika mreža vojnih baza, kao što je to bilo ranije, kada su pokušavale da deluju kao globalni posmatrač i mešale se u različite sukobe i projekte. To više nije slučaj“, dodao je stručnjak.

Stankevič smatra da će broj američkih vojnih baza verovatno biti smanjen.

„One baze koje su u oblastima od velikog interesa mogle bi biti ojačane. To se, između ostalog, odnosi na baze u Južnoj Koreji i na japanskim ostrvima, posebno na Okinavi, radi praćenja Kine. Baze u Maleziji će takođe biti ojačane, jer se odatle može ugrožavati kineska obala. U Maleziji su već raspoređene američke rakete srednjeg dometa usmerene ka Kini. Prisustvo SAD u Evropi će se smanjiti, kontingent će se smanjiti, a baza Ramštajn suviše je skupa za održavanje i trenutno se ne vidi potreba za njom“, objasnio je Stankevič.

Prema njegovom mišljenju, to bi moglo da utiče na granice na Arktiku i pojača suparništvo između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine.

„Sjedinjene Američke Države će se verovatno mešati u sporove oko arktičkih granica. Kontrola nad Grenlandom je važna za SAD, jer im daje uticaj na susedni arktički šelf, koji će faktički postati američka teritorija, čineći Sjedinjene Američke Države ključnim igračem u podeli Arktika“, zaključio je Stankevič.

Interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za Grenland nije novo, ali je u poslednjim mesecima dobilo dramatičan obrt. Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je izjavio da je „neophodno“ da SAD poseduju Grenland, ne isključujući ni upotrebu sile.

Čak je plasirana i ideja o faktičkoj „kupovini“ ostrva – nudeći novčanu nadoknadu svakom građaninu Grenlanda koji bi prihvatio američki suverenitet.

Razlog koji Vašington navodi jeste bezbednost: strah od jačanja ruskog i kineskog vojnog i ekonomskog prisustva na Arktiku.