Šta kad istekne poslednji sporazum, a Amerika ne želi da joj vezuju ruke

Iako START-3, poslednji sporazum o kontroli strateškog naoružanja, ističe 5. februara, Rusija i SAD će ga najverovatnije i dalje neformalno poštovati, osim ako ga SAD ne prekrše.

Sadržaj eventualno novog sporazuma je upitan, jer SAD ne žele nikakva ograničenja koja bi im vezala ruke u razvoju novog oružja, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov.

„A što se tiče novog sporazuma – da li će ga biti ili neće – to je za sada teško reći. Mislim da Tramp ne želi da ga produži, jer on uopšte sve sporazume koji su zaključeni pre njegovog dolaska na vlast ne smatra pravednim. On, po mom mišljenju, misli da jedino on ume pravilno da zaključuje takve sporazume i ne želi da na sebe preuzima ograničenja koja su doneta u nekoj drugoj epohi. Mi smo na to bili spremni, jer je predlog o produženju ovog sporazuma dat, ako se ne varam, pre više od godinu dana. Reakcije na to nije bilo, i mi smo se, shodno tome, na to pripremali“, ocenjuje Svetov.

SAD suštinski ne žele ovaj sporazum o kontroli naoružanja, jer je Rusija danas korak ispred u razvoju savremenih sistema naoružanja, ocenjuje ekspert. U Rusiji se, navodi Svetov, pojavilo novo oružje kakvo nema niko u svetu, poput „orešnika“, „posejdona“ i raketa na nuklearni pogon, dok Amerikanci, očigledno, smatraju da će ograničenja po ovom sporazumu sputati njihov razvoj u tom pravcu i zato ne žele da se samoograničavaju.
„Trampova pozicija je ‘mir uz pomoć sile’. Znači, oni tu silu moraju da stvaraju i na tome će i raditi“, naglasio je Svetov.

Mihail Uljanov, stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču, izjavio je da Sjedinjene Američke Države, po svemu sudeći, nisu spremne da prihvate ruski predlog o dobrovoljnom produženju ključnih odredbi Sporazuma o strateškom naoružanju (START) za još godinu dana.

Uljanov je podsetio na intervju Donalda Trampa od 8. januara, u kojem je američki predsednik rekao da „sporazum ističe, pa ističe“, dodavši da će SAD „zaključiti bolji dogovor“.

Na pitanje koji bi parametri mogli da učine novi sporazum „boljim“ Svetov sarkastično navodi da su to oni koji će Amerikancima dati prednost.

„Svi ti sporazumi su zaključivani u drugoj epohi, u drugim uslovima i tada su Amerikanci mogli mnoge stvari, uslovno rečeno, da nameću Rusiji. Sada to ne mogu, jer danas u čitavom nizu oblasti mi imamo prednost. Na primer, Rusija je modernizovala 95 odsto svojih nuklearnih snaga, a Amerikanci to još nisu uradili. Mi imamo hipersonične rakete koje su već isprobane na bojnom polju, a Amerikanci takve rakete još nemaju. Oni govore o testiranju, ali pitanje je kakve će te rakete biti u realnim borbenim uslovima. Mi imamo nove rakete na nuklearni pogon i taj podvodni bespilotni aparat ‘posejdon’, a oni nemaju“, kaže Svetov.

U nuklearnom ratu nema pobednika

Svetov podseća da je Tramp još u prethodnom predsedničkom mandatu izjavio da Amerika poseduje „super moćnu raketu“ kakve niko u svetu nema, ali takva raketa do danas nije prikazana javnosti.

„Potom su rekli da smo mi stvorili hipersonično oružje, navodno ukravši neke tehnologije od SAD. Dobro, recimo da smo stvarno ukrali, ali gde je onda ono što vam je ostalo?! Polazeći od svega toga, Amerikanci odmeravaju okolnosti i ne ulaze ni u kakve dogovore i sporazume koji ograničavaju njihove mogućnosti“, kaže Svetov.

Osvrćući se na Trampove izjave da će prilikom postizanja bilo kakvog novog sporazuma o nuklearnom oružju pored Rusije i SAD biti potrebno uključiti i „nekoliko drugih igrača“, Svetov ocenjuje da je američki predsednik, pre svega, mislio na Kinu. Sa stanovišta Vašingtona, Rusija bi trebalo da ubedi Kinu da se pridruži tom sporazumu. Međutim, Kina to odbija, s obzirom na to da je njen nuklearni arsenal daleko manji od ruskog i američkog.
Pored toga, dodaje Svetov, moguće je da je imao u vidu i Indiju.

„Ako mi, na primer, kažemo da je u redu takav stav što se tiče Kine, šta ćemo onda sa Engleskom i Francuskom, koje takođe imaju nuklearno oružje? To je jedna duga priča… Jasno je, dakle, da američki analitički centri rade i osmišljavaju različite varijante uspostavljanja novog svetskog poretka, ali u njemu glavno mora biti ‘mir uz pomoć sile’, kojom vladaju Sjedinjene Države“, ocenjuje ekspert.

Kada se govori o scenarijima posle 5. februara, Svetov ističe da postoji mogućnost da će Rusija saopštiti da će i dalje poštovati ograničenja sporazuma, sve dok ih Amerikanci ne prekrše.

„Šta će Amerikanci, sa svoje strane, reći — ne znam, ali bilo je Trampovih izjava o neophodnosti obnove nuklearnih proba, koje su zabranjene. Mi smo odgovorili da smo protiv obnavljanja, ali ako Sjedinjene Države obnove nuklearna ispitivanja, mi ćemo odmah kao odgovor sprovesti svoja“, zaključio je Svetov.

U tom slučaju moglo bi da dođe do trke u nuklearnom naoružanju, što bi dovelo do povećanja strateških rizika i potencijalno ugrozilo globalnu bezbednost. Zbog toga Moskva smatra da je danas kao nikada važno odgovorno i uzdržano ponašanje nuklearnih država.
Rusija je čvrsto odana principu da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on nikada ne sme biti pokrenut.

Rusija i SAD najveće nuklearne sile na svetu

Podsetimo, Amerika i Rusija zajedno poseduju skoro 90 odsto svetskog nuklearnog oružja, ali Rusija ostaje najveća nuklearna sila.

Prvi sporazum START potpisan je 31. jula 1991. na samitu u Moskvi između tadašnjeg predsednika SSSR-a Mihail Gorbačova i američkog predsednika Džordž Buša, a stupio na snagu 5. decembra 1994. godine. Ovo je bio prvi dokument ove vrste između Sovjetskog Saveza i SAD sa ciljem da se osigura paritet između dve strane, a nuklearni potencijal ovih zemalja trebalo je da bude manji za 30 odsto. Ovaj sporazum na snazi je bio punih 15 godina, kada je potpisan START-3, poslednji sporazum o kontroli strateškog naoružanja zaključen između Rusije i SAD nakon završetka Hladnog rata.

Tim praškim dogovorom o razoružanju, koji su 2010. godine potpisali šefovi država Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Amerika i Rusija su se obavezale da nemaju više od 700 raspoređenih nosača glava i ne mogu imati više od 1.550 nuklearnih glava.

Ugovor je isticao u februaru 2021. godine, ali je administracija Džoa Bajdena odlučila da se dogovor produži na pet godina, bez ikakvih dopuna i izmena.