Dok je predsednik Rusije Vladimir Putin fokusiran na rat u Ukrajini, njegovi strateški saveznici širom sveta osećaju se zanemareno, piše Blumberg.
Zvaničnici u Venecueli smatraju da je njihov dugogodišnji bezbednosni odnos sa Moskvom bio samo „tigar od papira“, a slično se osećaju i u drugim savezničkim prestonicama. Od Damaska i Teherana do Havane, režimi koji su se oslanjali na bliske veze sa Kremljom u poslednjih 13 meseci otkrili su da ruska podrška izostaje u ključnim trenucima.
Sirijski diktator Bašar al Asad pobegao je u Moskvu nakon što je ruska vojna podrška presušila. Kuba se, bez svog zaštitnika, suočava sa humanitarnom krizom za koju neki smatraju da bi mogla postati „sledeća domina koja će pasti“. Iran, zemlja koju su SAD bombardovale 2025. godine, suočava se sa protestima koji prete opstanku režima, kao i sa pretnjom dalje američke vojne akcije.
Slom poverenja u Venecueli
Najupečatljiviji simbol ruskog zanemarivanja saveznika je sudbina Nikolasa Madura iz Venecuele, koji se nalazi u zatvoru u Njujorku. Dok bezbednosni aparat u Karakasu analizira kako je došlo do njegovog hapšenja, tamošnji zvaničnici u nezvaničnim razgovorima izražavaju zaprepašćenje neuspehom kubanskih i ruskih partnera da ga zaštite, navode izvori upoznati sa situacijom, piše Blumberg.
Iako je američki predsednik Donald Tramp više puta javno najavljivao nameru da smeni Madura, zvaničnici u Karakasu žale se da kubanske i ruske obaveštajne službe, na koje su se oslanjali, nisu uspele da identifikuju ranjivosti niti da pruže konkretne informacije o pretnjama venecuelanskom vođi.
Značajan deo Madurove lične bezbednosti bio je poveren kubanskim obaveštajcima, što potvrđuje i podatak kubanske vlade o smrti 32 njena državljanina tokom američke operacije. Prema rečima zvaničnika, poverenje između Venecuele i kubanskih partnera je nestalo.
Kritike su upućene i na račun ruskih protivvazdušnih sistema S-300 i Buk-M2, koji nisu zaštitili vazdušni prostor Venecuele. Zvaničnici se žale da Rusija nije pružila odgovarajuću tehničku podršku za njihovu operativnu efikasnost. Slično se dogodilo i s sajber odbranom, koja se oslanjala na rusku pomoć, a pokazala se nedovoljnom kada su američki sajber napadi, kako se čini, prekinuli snabdevanje električnom energijom u delovima Karakasa.
Sve je to dovelo do sloma poverenja u bezbednosno partnerstvo Venecuele, Kube i Rusije. U Karakasu, Madurova naslednica Delsi Rodrigez sada ima malo izbora osim da prihvati američke ponude za saradnju i smanji zavisnost od starih saveznika.
Prioriteti Moskve
Putin još nije javno komentarisao američku akciju u Venecueli, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo tek formalnu izjavu u kojoj se navodi da takvi potezi krše osnovna načela međunarodnog prava. Ipak, prema upućenim izvorima, ruski zvaničnici bili su gnevni zbog operacije hapšenja Madura.
Uprkos tome, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama trenutno su Moskvi važniji od Venecuele, otkrio je neimenovani izvor upoznat sa stavom Kremlja. Prema istom izvoru, Madurovo hapšenje jeste neprijatno za Rusiju, ali ne predstavlja katastrofu.
S druge strane, Iran je ozbiljnije pitanje jer je ruska saradnja s Teheranom znatno snažnija, naročito na vojnom planu. Iako bi Rusija mogla javno da podrži Iran, malo je verovatno da će se dublje angažovati u pružanju pomoći, s obzirom na ograničene kapacitete i prioritet koji daje okončanju sukoba u Ukrajini, dodao je izvor.
Takav razvoj događaja ne sluti na dobro za ostala strateška partnerstva Rusije i sugeriše da je Kremlju postalo još važnije da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini bez ustupaka za pregovaračkim stolom. To bi, zauzvrat, moglo dodatno da oteža napore predsednika Trampa da postigne mirovni sporazum.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
