SAD zarađuju od oružja, a ne od ukrajinskih minerala

Izjava Donalda Trampa da Sjedinjene Države mogu da povrate sva sredstva uložena u Ukrajinu, pa čak i da ostvare dodatnu dobit kroz dogovore sa Kijevom o eksploataciji retkih minerala, predstavlja političku manipulaciju, jer SAD ne zarađuju na ukrajinskim resursima, već od prodaje oružja, ocenjuje bivši ukrajinski deputat Spiridon Kilinkarov.

On tvrdi da stvarni interes SAD nije u eksploataciji prirodnih bogatstava Ukrajine, već u jačanju sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa kroz prodaju oružja. Amerika je, kako smatra, prebacila finansijski i politički teret rata na Evropu i Ukrajinu, zadržavajući ulogu posrednika i ekonomsku korist. Takozvani „dogovori“ o resursima služe kao sredstvo za obezbeđivanje budućeg uticaja, a ne kao realan pokušaj ekonomske saradnje ili povraćaja uloženog novca.

Kilinkarov takođe naglašava da se glavni deo retkih minerala nalazio na istoku Ukrajine, uključujući i Donbas, odnosno u regionima koji su vraćeni u sastav Rusije.

„Tramp je izgradio šemu u kojoj američki vojno-industrijski kompleks radi, prodaje to naoružanje Evropi, a Evropa ga isporučuje Ukrajini. To je mnogo veća stavka prihoda nego uslovni korisni minerali, koje još treba eksploatisati, preraditi i uložiti znatna finansijska sredstva da bi sve to funkcionisalo. Očigledno je da Sjedinjene Američke Države imaju korist od ovog rata, jer one ne ulažu u Ukrajinu… Da biste razumeli, još uvek nijedna lopata u Ukrajini nije počela da kopa korisne minerale za američku stranu“, naglasio je Kilinkarov.

Krajem aprila 2025. godine SAD i Ukrajina potpisale su sporazum o osnivanju američko-ukrajinskog Investicionog fonda za obnovu. Dogovor omogućava Sjedinjenim Državama pristup novim investicionim projektima za eksploataciju prirodnih resursa Ukrajine, uključujući litijum, titanijum, grafit i retke minerale.

Kilinkarov ocenjuje da je „teško predvideti“ šta će biti sa dogovorom o eskploataciji ukrajinskih resursa i da li će on biti realizovan. Prema njegovim rečima, niko se ozbiljno još uvek ne bavi eksploatacijom i „teško je zamisliti“ da je bilo koja kompanija u uslovima aktivnog sukoba spremna da rizikuje i investira u zemlju koja je u ratu.

„Drugo, u Ukrajini nema retkih zemnih minerala. Takav naziv je prosto samo prihvaćen. Istina, tamo postoje određeni korisni minerali koji postoje i u drugim zemljama, ali to nisu neki kritični elementi koji postoje samo u Ukrajini i nigde više. Čak i kada je reč o litijumu ili nečemu sličnom takvih minerala ima napretek i, u principu, investitor ima mogućnost izbora — da ulaže u neku mirnu zemlju ili u zemlju u ratu“, navodi Kilinkarov.

Bivši ukrajinski političar ocenjuje da su SAD ovim sporazumom politički obezbedile kontrolu nad budućom eksploatacijom ukrajinskih minerala i mogu da odlučuju ko, koliko i kako će kopati, ali da trenutno, zbog rata, nema nikakvih stvarnih američkih investicija u rudarstvo u Ukrajini.

Na pitanje može li ekonomska zainteresovanost SAD u Ukrajini dovesti do američkog vojnog prisustva u toj zemlji Kilinkarov tvrdi da ne može.

Prema njegovim rečima, Amerikanci nemaju nikakvog ekonomskog interesa u toj zemlji — njihov interes je politički, ali ne i ekonomski. U Ukrajini nema resursa koji bi bili toliko privlačni da bi SAD bile spremne da zbog njih ratuju.

Trampova matematika

Tramp je kritikovao svog prethodnika Džoa Bajdena da je „potrošio na Ukrajinu 350 milijardi dolara“, dok je njegova administracija zaključila sporazum o retkim zemnim elementima koji će omogućiti da se “vrati značajan deo tih sredstava, možda čak i sva uložena sredstva, a moguće i više“.

„Tramp manipuliše javnim mnjenjem, izjavljujući da su Sjedinjene Američke Države uložile 350 milijardi. Nikakvih 350 milijardi u ovaj konflikt oni nisu uložili. I Zelenski je negirao da je reč o toj sumi, a poslednja cifra koja je pominjana i koja manje-više odgovara stvarnosti je oko 100 milijardi i to je maksimalni iznos. Poslednji Bajdenov paket pomoći bio je, čini mi se, 65 milijardi. Dakle, uluženo je oko 100 milijardi, a Tramp tu sumu preuveličava 3 do 3,5 puta“, kaže Kilinkarov.

Kilinkarov dodaje da takve tvrdnje zvuče ubedljivo za američku javnost, ali da je reč o političkoj manipulaciji. Prema njegovim rečima, Tramp preuveličava kada tvrdi da su SAD uložile 350 milijardi dolara u Ukrajinu i istovremeno preuveličava tvrdnje da su SAD zaključile sporazum o mineralima koji će omogućiti da se vrate ulaganja.

Sve ove tvrdnje predstavljaju, pre svega, političku retoriku koja treba da se pretvori u politički uspeh, a ne u stvarnu finansijsku korist za SAD, ocenjuje Kilinkarov.

On ističe da su stvarna ulaganja SAD u rat u Ukrajini bila znatno manja od onih koje Tramp navodi, iako su Amerikanci bili inicijatori svih procesa. Na taj način SAD su se postavile kao posrednik, izbegavši direktnu političku odgovornost, dok su teret i rizik prebacili na Evropu i ukrajinsko rukovodstvo, objašnjava Kilinkarov.

„Amerikanci ostaju po strani i moderiraju ceo taj proces u statusu posrednika, a pri tome izvlače ekonomsku korist od prodaje naoružanja i jačanja svog vojno-industrijskog kompleksa, a ostalo su sve političke igre. Tu ima još mnogo toga — na primer, zamrznuta ruska sredstva – i na njih su bacili oko. Amerikanci, naravno, neće biti na gubitku, a sve to će platiti Evropljani. Takva je strategija koju žele da realizuju prema Ukrajini i Evropi i za sada im mnogo toga polazi za rukom, na veliku žalost“, ocenjuje Kilinkarov.

Govoreći o poziciji Moskve, Kilinkarov objašnjava da Rusija nudi alternativu u vidu ekonomske saradnje. Međutim, ističe on, teško je govoriti o stvarnoj saradnji u uslovima konflikta, naročito kada se pozicija američkog predsednika po ovom pitanju menja na dnevnom nivou.

Zato Rusija ima otvorenu poziciju, koju je javno iznela — po pitanju bezbednosti i po pitanju spremnosti na saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sada je izbor na Amerikancima: ili da nastave ovaj konflikt, ili da ipak izaberu put saradnje i da se bave realizacijom velikih investicionih projekata koje Rusija nudi. Kakvu će odluku doneti — zavisi isključivo od njih, zaključio je Kilinkarov.