Kineska armija održava vežbe u okolini Tajvana kao upozorenje vladi u Tajpeju zbog njene namere da od SAD otkupi ogromnu količinu naoružanja, vrednu preko 11 milijardi dolara. To je najveći paket naoružanja koji je Amerika ikada pripremila za Tajvan.
Istočna Azija dočekuje Novu godinu u znaku velike vojne vežbe – kineska mornarica i vazduhoplovstvo opkolili su Tajvan u znak odmazde za kupovinu preko 11 milijardi dolara vrednog američkog oružja, koja je javnosti saopštena pre nešto više od deset dana.
Reč je o vežbama pod nazivom „Pravedna misija“ koju sprovodi komanda Istočnog vojišta Narodnososlobodilačke armije Kine.
Kineska državna televizija prenela je saopštenje vojske da su njeni brodovi zauzeli pozicije na pet lokacija oko ostrvske provincije i da na njima vrše vežbe gađanja i druge aktivnosti.
Portparol Komande Istočnog vojišta kineske vojske Ši Ji rekao je da su vežbe „snažno upozorenje tajvanskim separatističkim snagama i da predstavljaju legitimne i neophodne aktivnosti zarad očuvanja suvereniteta i nacionalnog jedinstva Kine.“
Džang Sjaogang, portparol kineskog ministarstva odbrane izjavio je da odluka Vašingtona o prodaji velike količine naoružanja Tajvanu „predstavlja krupno mešanje u unutrašnja pitanja Kine, šalje jako pogrešan signal tajvanskim separatističkim snagama i podriva mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu.“
Analitičari u Kini, naravno, slažu se s Džangovim rečima da Trampova administracija najvećim paketom naoružanja koje su SAD ikada pripremile za Tajvan na vrlo konkretan način ohrabruje separatističke težnje vlade tajvanske Demokratsko-progresivne partije (DPP) i gura region ka ratu.
Neki od njih smatraju da „Pravedna misija“ nije samo reakcija na američko-tajvanski plan prodaje „HIMARS-a“, haubica, bespilotnih letelica, dronova i drugog naoružanja, već odgovor na celokupnu strategiju i delovanje Vašingtona usmerene na formiranje vojnih saveza sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona i njihovo naoružavanje radi utrvrđivanja de fakto nezavisnosti Tajvana (što se naročito odnosi na Tajvanu susedne Japan i Filipine).
Tajvansko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da će usled tih vežbi doći do poremećaja u redu letenja koji će pogoditi 100.000 putnika u međunarodnom saobraćaju, dok će na domaćim relacijama biti otkazano 80 letova.
Istočnoazijski mediji pišu da su ovo šeste veće vežbe kineske armije kojima se Tajvan uzima u obruč od posete tadašnje predsedavajuće Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu 2022, koja je u Pekingu shvaćena kao ozbiljno narušavanje statusa kvo, odnosno, potez koji sugeriše da se Vašington kreće ka tome da zanemari politiku jedne Kine i de fakto prizna Tajvan kao nezavisan entitet.
Tajvanski mediji javljaju da je tamošnja vojska juče registrovala ukupno 89 kineskih letelica, 14 brodova ratne mornarice i 14 brodova obalske straže u prostoru neposredno oko ostrva, dok su dalje unutar Tihog okeana primećena još četiri plovila Narodnosolobodilačke armije Kine.
Građani Tajvana u intervjuima deluju smireno, izražavajući uverenje da ni ovog puta, kao ni u prošlosti, neće doći da prave oružane intervencije matice, već da je reč prosto o zastrašivanju.
Predsednik Laj Ćingde, koji Tajvan smatra nezavisnom, od matice Kine odvojenom državom, nedavno je podneo na razmatranje parlamentu u Tajpeju predlog za drastično povećanje izdvajanja za armiju, koji bi u nju, pored redovnih preko 20 milijardi američkih dolara godišnje, do 2033. godine ubrizgao i dodatnih 40 milijardi dolara.
Mada njegova Demokratsko-progresivna partija (DPP) drži izvršnu vlast, ona u ovom trenutku nema većinu u tajvanskom parlamentu. Ona je neometano vladala punih osam godina, ali je na parlamentarnim izborima 2024. prepustila većinu u Zakonodavnom Juanu opozicionim partijama Kuomintangu i Tajvanskoj narodnoj partiji, koje su osetno uzdržanije kada je u pitanju naoružavanje ostrva i provociranje matice Kine.
Tu leži nada mnogih komentatora u Istočnoj Aziji – da bi dramatično naoružavanje Tajvana moglo da se odloži, uspori ili ublaži delovanjem opozicionih poslanika u tajvanskom parlamentu i tako izbegne eventualna kineska oružana intervencija.
Jasno je da plan sadašnjih tajvanskih vlasti o ulaganju stotinak milijardi dolara u naoružanje u narednih pet do osam godina može da ima efekat podsticanja pre nego odvraćanja, odnosno, može da privoli maticu Kinu da jednu od vežbi okruživanja ostrva pretoči u vojnu blokadu ili intervenciju kako bi sprečila da ogromne isporuke američkog oružja unište san o ponovnom ujedinjenju kineskog naroda.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
