Putinove poruke oštrije nego inače

Oni koji prate rad Vladimira Putina shvataju da su njegove izjave povodom otkazivanja samita u Budimpešti, isporuke „tomahavka“ Ukrajini i najnovijih evro-američkih sankcija, oštrije nego inače. Međutim, pitanje je da li ti shvata i publika, ali i politička elita na Zapadu.

Ovako za Sputnjik poruke ruskog predsednika Vladimira Putina izrečene povodom najnovijih poteza Donalda Trampa i evropskih političara ocenjuje novinar i kolumnista Nebojša Malić.
Putin je upozorio Sjedinjene Države na ozbiljan odgovor Rusije u slučaju udara po njenoj teritoriji američkim raketama „tomahavk“.

„Ako udari po ruskoj teritoriji budu izvedeni takvim oružjem, odgovor će biti veoma snažan – ako ne i zapanjujući. Neka o tome dobro razmisle“, upozorio je on.

Govoreći o novim američkim sankcijama, Putin ih je nazvao neprijateljskim činom koji ne doprinosi jačanju rusko-američkih odnosa. Uverio je da se ograničenja neće značajno odraziti na stanje ekonomije: gubici će postojati, ali se ruska energetika, kako je rekao, oseća stabilno.

Sa Zapadom samo „šakom u glavu“

Malić, kako kaže, ne zna da li su pripadnici zapadnih političkih elita, a to je ciljna grupa kojoj su Putinove reči najpre upućene, dovoljno inteligentna da razluči nijanse u Putinovom obraćanju. Zato je za komunikaciju sa Zapadom, možda, dobro pratiti zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji „ide šakom u glavu“.

„U ovih proteklih tri-četiri godine, sva ta ruska mudrost i pristojnost nije uspela da odvrati Zapad od dalje agresije i daljih agresivnih i suludih mera, koje, istina, škode samom Zapadu, ali istovremeno i nanose štetu ljudima koji se nađu između dve vatre, kao što smo mi“, navodi Malić.

U političkom i ekonomskom smislu, zapadne sankcije imaju više efekata na male države, nego na samu Rusiju, pojašnjava naš sagovornik.

Amerika da se odrekne Ukrajine

Što se otkazivanja samita u Budimpešti tiče, Malić navodi da Tramp, prilikom susreta sa Zelenskim nije prekinuo doturanje pomoći kijevskom režimu. Postavlja se pitanje koliko je jak unutrašnji pritisak na američkog predsednika da uvede novu partiju sankcija – neko je Trampa verovatno ubedio da su sankcije magično rešenje za rešenje krize.
Međutim, dogovor sa Rusijom mora da bude postignut pre ili kasnije, jer sukob se ne vodi između Rusije i Ukrajine, već između Rusije i Amerike, gde je Kijev oružje u američkim rukama. To oružje Tramp je nasledio.

„Problem je u tome što on to oružje neće da ispusti ako zauzvrat ne dobije neku korist, a najveći problem za njega je što te koristi nema. On Ukrajinu mora da otpiše kao promašenu investiciju i što pre to uradi, to će gubitak biti manji i po njega, i po Ukrajinu. Ali ne mislim da on to još uvek razume“, konstatuje Malić.

Samoubilačko ponašanje

Sa druge strane, uvođenjem sankcija EU, već odavno je jasno da je EU time napakostila samoj sebi, jer je cela evropska privreda zavisna od ruskih energenata kojih na drugim mestima nema. Da ih ima, Evropljani bi ih već odavno uvezli.

„EU se ponaša samoubilački i potpuno iracionalno, a Amerika isto tako strada od visokih cena nafte, jer Amerikanci moraju da voze. Tako su napravili zemlju i ne mogu da se čak i dužem roku prilagode na nešto drugo. I njih visoke cene benzina puno koštaju i bole politički i ekonomski. Tako da je Tramp uvođenjem sankcija sebi napravio medveđu uslugu“, kaže Malić.

Kakva je svrha samita na kome ništa neće biti rešeno
Za susret ne postoji svrha sve dok Amerikanci igraju na varijantu zamrznutog konflikta, primirja ili nekog novog Dejtonskog sporazuma, što je, prema Malićevim rečima, najviši domet američke diplomatije.

„To nije rešenje uzroka konflikta. Rusi stalno ponavljaju da koreni sukoba moraju da budu otklonjeni, a to je neonacistički režim u Ukrajini koji je 2014. doveden na vlast američkim pučem. I dok se to ne reši, nema rešenja konflikta. Jer sukob je, ponavljam, između Rusije i Amerike, a ne između Rusije i Ukrajine. Fokusiranje priče na Ukrajinu, na teritoriju, potpuno promašuje poentu, tako da ne vidim kakva je svrha od toga da se Putin i Tramp sastanu da bi se sastali. Bespredmetno“, smatra Malić.

Dvojica lidera sastaće se i potpisaće mir najverovatnije po ruskim uslovima, pre ili kasnije, ali ne za nedelju ili mesec dana. Biće to kada Ruzsija postigne svoje ciljeve. Ne samo da za Rusiju radi vreme, nego i situacija na frontu, kao i kratkoročna i dugoročna ekonomska situacija.

„Tramp je pod daleko većim pritiskom da ovo reši, i kod kuće i u svetu. što duže ovo traje gore je po nejga lično i po Ameriku. Tako da je, mislim, za Ameriku racionalno da otpiše promašenu investiciju i da dogovori dobre uslove pod kojim američka imperija treba da prestane da bude globalistička i povuče se na zapadnu hemisferu, ako je to Trampova namera. A to je jedini racionalan put, jer je održavanje globalne hegemonije nemoguće“, zaključuje Malić.