Osam decenija Ujedinjenih nacija

Organizacija Ujedinjenih nacija danas obeležava osam decenija postojanja, na dan kada je stupila na snagu Osnivačka povelja OUN.

Godine 1947. usvojena je odluka da se kao Dan OUN obeležava datum stupanja na snagu Osnivačke povelje OUN, 24. oktobar, inače potpisane 26. juna 1945. godine, na Konferenciji u San Francisku.

Povodom jubileja, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, primetio je da se organizacija čiji je smisao postojanja svetski mir, odnosno međunarodna saradnja s ciljem postizanja opšte dobrobiti, nalazi pred novim izazovima.

„Osam decenija kasnije, može se povući direktna linija između stvaranja Ujedinjenih nacija i sprečavanja trećeg svetskog rata“, rekao je Gutereš.

I danas, pod okriljem UN obezbeđeno je prisustvo hiljada pripadnika mirovnih snaga na 11 kriznih žarišta širom sveta, uz gotovo 30 sporazuma o razoružanju, kao i uklanjanje preko 55 miliona nagaznih mina.

Ujedinjene nacije su osnovane kao jedinstvena institucija sa misijom sporazumevanja, unapređenja mira, sprovođenja održivog razvoja i zaštite ljudskih prava, s prevashodnim ciljem da pomognu u okončanju strahota rata i obezbedi održiv mir.

UN takođe dokumentuju kršenja ljudskih prava širom sveta, promovišući poštovanje međunarodnih normi i standarda, uz podršku vladama u njihovim reformskim naporima u preko 90 zemalja.

Stupanju na snagu osnivačkog akta Povelje OUN, pre 80 godina, prethodila je ratifikacija stalnih članica Saveta bezbednosti OUN, Britanije, Francuske, SAD, Sovjetskog Saveza i Kine, koju je tada vodila Čang Kaj Šekova vlada.

Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih Nacija 1947. godine usvojila je odluku da se datum stupanja na snagu Povelje OUN obeležava kao Dan OUN, dok je za međunarodni praznik Dan Organizacije Ujedinjenih Nacija, 24. oktobar, proglašen 1971.

Povelja, kao i čitav koncept Organizacije Ujedinjenih Nacija izrasli su iz iskustva Drugog svetskog rata.

Saveznici su poučeni užasnim iskustvima koje je taj rat doneo bili namerni da ustroje telo koje bi regulisalo potonje odnose među državama, u nadi da će tim putem, koliko je moguće, biti predupređene moguće opasnosti u perspektivi.

Nije bila reč samo o političkim principima i odnosima nego i o merama međunarodne ekonomske saradnje koje su takođe trebale da onemoguće, u budućnosti, krupne ekonomske lomove pa otuda i potencijalno politički opasne situacije.

Tako će biti ustrojen Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druga slična tela.
Ideja je bila da se stvori bitno efikasnije telo od međuratnog Društva naroda koje će, formalno, biti raspušteno 18. aprila 1946.

Prethodno, Povelja UN je razmatrana i uobličena tokom Konferencije u San Francisku, koja je započela 25. aprila 1945. Povelju su potom, posle dvomesečnog rada, potpisali predstavnici 50 zemalja, 26. juna te godine, u San Francisku.

Sadržala je tumačenje ciljeva OUN, razradu strukture i tela organizacije koja je tada bila u osnivanju. Precizirani su glavni organi, kao Savet bezbednosti, Generalna skupština, Međunarodni sud pravde, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet.

Poveljom su članice obavezane da neguju mir, međunarodno pravo, bezbednost, ali i da usaglašavaju ekonomske i socijalne mere, poštuju ljudska prava.

Dokument počinje preambulom, i sadrži ukupno 111 članova raspoređenih u 19 poglavlja.
Preambula sadrži opštu izjavu o ciljevima organizacije i proklamuje obavezu da se članice drže ugovorenog. Oblikovana je uglavnom po uzoru na ustavna načela SAD.

Nadalje su u 19 poglavlja razrađeni svi detalji funkcionisanja OUN.

Okvir potonjih Ujedinjenih nacija stvaran je na više skupova predstavnika zemalja saveznica tokom Drugog svetskog rata, počev od Konferencije održane u Londonu 12. juna 1941, kada je objavljena zajednička Izjava na temu ciljeva i principa zajedničke borbe.
Sastavni deo bila je i vizija sveta po okončanju rata. Već tada je naglašena potreba da u potonjem svetu valja izgraditi ekonomsku odnosnu socijalnu stabilnost za sve. U tom smislu proklamovana je potreba međusobne saradnje „slobodnih naroda“ kako u ratnim naporima tako i u izgradnji poratnog sveta.

Usledila je dva meseca docnije zajednička izjava Sjedinjenih država i Ujedinjenog kraljevstva, koja je donela razradu pomenutih načela.

Taj dokument u istoriju je ušao pod nazivom Atlantska povelja.

Osam tačaka tog dokumenta sadržale su manje više sve ključne odredbe koje će biti unete u osnivačka akta Organizacije Ujedinjenih Nacija.

Prvog dana naredne 1942. predstavnici 30 zemlja saveznica potpisali su Deklaraciju Ujedinjenih nacija, kojom su ponovljeni navedeni principi uz naglasak na zajedničku borbu protiv zemalja Osovine. Tim dokumentom pojavio se izraz Ujedinjene nacije.

Deklaraciju su potpisali i predstavnici Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Tokom Konferencije u Dambarton Ouksu, u Džordžtaunu kod Vašingtona, leta/jeseni 1944. (21. avgust 1944 – 7. oktobar 1944) principi potonje međunarodne organizacije su dalje razrađeni i precizirani. Tada je uglavnom usaglašena struktura sistema OUN.

Dalja usaglašavanja usledila su tokom savezničke Konferencije na Jalti februara 1945. Tom prilikom precizirano kako će funkcionisati Savet bezbednosti.

Prvo zasedanje Generalne skupštine OUN održano je u Londonu, 10. januara 1946. dok se prvo okupljanje Saveta Bezbednosti dogodilo nedelju dana potom.