U Sjedinjenjim Državama, u Njujorku i Vašingtonu, 11. septembra 2001. godine dogodili su se teroristički napadi neverovatnih razmera u kojima je život je izgubilo gotovo 3.000 osoba.
Ukupan broj poginulih bio je 2.996, uključujući i napadače, teroriste Al Kaide, njih 19, a smatra se da je 25 000 osoba povređeno.
Ubrzo je obelodanjeno da su teroristi bili motovisani islamskim ekstremizmom.
Organizatori i izvršitelji terorističkih akata koji su zaprepastili svet, kako veličinom tako i razornošću, bili su pripadnici ekstremne islamističke grupe Al Kaida, pod vođstvom Osame bin Ladena.
Dva putnička aviona su tog 11. septembra2001. u razmaku od 16 minuta, udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, jednog od simbola ne samo tog grada nego i celokupnih SAD.
Tog jutra, nekolicina pripadnika Al Kaide, koji su inače boravili u SAD, gde su i pohađali letačku obuku, oteli su četiri putnička aviona koje su potom iskoristili za napade na važne objekte.
Namera je bila da izborom posebno važnih objekata, simboličnog značaja za SAD, za mete, efektnost terorističkih napada bude što veća.
Oteta letelica Amerikan Erlajnsa, let broj 11, udarila je Severnu kulu Svetskog tgovinskog kompleksa u Njujorku, u 8.46.
Avion iste kompanije, sa leta 175, udario je u Južni toranj Trgovinskog centra u 9.03, odnosno sesnaest ili sedamnaest minuta posle prvog udara.
U roku od sat i četrdeset minuta obe kule Svetskog trgovinskog centra, obe sa po 110 spratova, urušile su se, oštetivši pritom i okolne objekte.
Oteta letelica kompanije Amerikan Erlajnz, let br. 77 udarila je zatim u zdanje Pentagona u Vašingtonu, u 09.37.
Putnicima četvrtog otetog aviona, kompanije Junajted Erlajns, let br. 93, uspelo je da onemoguće teroriste da ga zloputrebe na sličan način. Ta letelica srušila se u 10.03, u polju Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija.
Postoji pretpostavka da su teroristi Al Kaide nameravali da četvrtim avionom udare u zgradu Kapitola u Vašingtonu ili možda u Belu kuću.
Teroristi, islamski ekstremisti, bili su većinom iz Saudijske Arabije, njih 15. Među njima i lider Al Kaide Osama bin Laden. Dvojica su bila iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.
U Njujorku je ukupno poginulo 2.606 osoba, tokom napada na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, a onda i tokom ili od posledica urušavanja kula.
Od njih, 147 su bili putnici ili posade otetih letelica. U Njujorku, 2.192 osobe bile su civilne žrtve. Među njima su 372 lica bili strani građani, iz 102 zemlje. Jedan od njih bio je iz Srbije.
Stradali su i pojedini pripadnici hitnih službi, medicinsko osoblje, zatim 343 vatrogasca, kao i 71 pripadnik policije i drugih bezbednosnih službi.
U Pentagonu, odnosno Vašingtonu, poginulo je 125 lica, uz još 59 osoba koji su se nalazili u otetom avionu, uključujući posadu.
U letelici koja je pala u polje Stonikrik Taunšip, kod Šanksvila, Pensilvanija, ukupan broj poginulih bio je 40. Bili su to putnici, posada aviona, i teroristi otmičari.
Nekoliko sati posle razornih terorističkih napada 11. septembra, predstavnici odgovarajućih službi SAD obelodanili su da su napadači bili pripadnici organizacije Al Kaida.
Priprema SAD za „Rat protiv terorizma“
U Sjedinjenim Državama je ubrzo započela sveobuhvatna priprema za „Rat protiv terorizma“, obračun kako sa Al Kaidom, tako i sa svima za koje je ma u kom vidu procenjeno da su pomagali toj grupaciji.
Usledila je zamašna intervencija u Avganistanu, na osnovu saznanja da je tamošnji režim talibana osnovna podrška mreži Al Kaide.
Izvesni paradoks koji je tada postao očigledan pritom se nalazio u činjenici da su talibani (u značenju učenici, tražioci, u smislu pravoverni) na vlast u Avganistanu dospeli upravo zahvaljujući SAD, u sklopu borbi protiv Sovjeta u vreme ondašnjeg takozvanog hladnog rata.
Amerikanci su ih tada naoružavali i obučavali, medijski i diplomatski podržavali.
U borbama protiv Sovjeta, na strani SAD, učestvovao je tada i sam Osama bin Laden, potonji čelnik Al Kaide, islamski fanatik, milijarder, izdanak jedne od najuticajnijih i najbogatijih porodica Saudi Arabije.
Po liniji islamskog ekstremizma pripadnici mreže Osame bin Ladena, bili su devedesetih, kao mudžahedini, aktivni borci protiv Srba, kako u Bosni i Hercegovini, tako i na Kosovu i Metohiji, posebno u vreme agresije na Srbiju (SRJ) 1999. godine, takođe kao saveznici SAD.
Zvanično, Osama bin Laden je ubijen deset godina potom, 2. maja 2011. je u Abotabadu, u Hazara regionu, na severu Pakistana.
Amerikanci su na prostoru srušenog Svetskog trgovinskog centra u Njujorku na donjem Menhetnu izgradili memorijalni prostor u vidu šume sa 442 stabala hrasta. Sačuvano je pritom jedno stablo kruške koje je nekakvim čudom opstalo pod gomilama šuta, betona i gvožđurije. Izgrađen je takođe muzej, kao i odgovarajuća obeležja u Pentagonu, Vašingtonu, i u Pensilvaniji.
Prostor oko Svetskog trgovinskog centra raščišćavan je prethodno punih osam meseci, dok je Pentagon popravljan punih godinu dana.
Američke trupe su Avganistan napustile krajem avgusta 2021. kada su talibani ponovo osvojili Kabul.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
