Nemačka vlada pojačava pritisak na ljude koji moraju da napuste zemlju. Tokom 2025. registrovan je osetan porast broja deportacija. U Severnoj Rajni-Vestfaliji jedna nezavisna agencija prati kako se pritom postupa.
Mert Sajim često posećuje aerodrome u Severnoj Rajni-Vestfaliji, a posebno glavni grad te savezne zemlje Diseldorf. Samo iz tog grada je 2024. godine iz Nemačke vazdušnim putem deportovano više od 2.800 ljudi. To su bili ljudi čiji su zahtevi za azil odbijeni ili ljudi koji nisu imali izgleda da ostanu u zemlji iz nekih drugih razloga. Preko 20.000 ljudi deportovano je 2024. godine.
Sajim radi za crkvenu organizaciju za socijalne usluge Diakonie kao referent za izbeglice, migracije i integraciju. Njegov je posao da posmatra deportacije na licu mesta i dokumentuje moguće neprimereno postupanje sa pogođenima. Vrlo dobro zna koliko je takvih ljudi. Od 2022. godine on je naime porastao sa nešto manje od 13.000, na preko 20.000 deportacija godišnje.
A njihov broj nastavlja da raste u 2025. Prema navodima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, u prvoj polovini tekuće godine već je deportovano 12.000 ljudi. Sajim će zato imati još više posla kada mnogi ljudi budu primorani da napuste Nemačku, pa i protiv svoje volje – nakon pravne revizije. Redovno se dokumentuje i objavljuje često deprimirajuće utiske.
Tek operisan, a već deportovan
Prilikom predstavljanja aktuelnog godišnjeg izveštaja Kancelarije za praćenje deportacija, Sajim opisuje jedan primer: „Između ostalog, primetili smo deportaciju deteta nakon nedavne operacije srca – i to bez sprovedenog medicinski potrebnog naknadnog pregleda, iako je već bio zakazan.“ U takvim slučajevima Sajim bi želeo da vidi veću osetljivost i fleksibilnost vlasti.
Godišnji izveštaj daje opšte preporuke u tom pogledu: „Prilikom deportacije bolesnih osoba, mora se od slučaja do slučaja ispitati i pratiti ima li dotična osoba zaista pristup potrebnoj medicinskoj nezi u zemlji odredišta. Pritom se mora uzeti u obzir da li im je lečenje dostupno i priuštivo.“ Ako postoje značajni zdravstveni rizici, deportacija se mora obustaviti.
Savezna policija: „Nema deportacija po svaku cenu“
No, to se retko događa. A ako se dogodi da se određena osoba ne deportuje, onda je to verovatnije iz drugih razloga. Na primer, piloti ponekad odbijaju da lete ako osobe koje se deportuju pokazuju agresivno ponašanje. Bezbednost svih putnika u avionu je prioritet. To je i stav Savezne policije, koja je odgovorna za bezbednost granica i s kojom državna nezavisna agencija za praćenje deportacija u Severnoj Rajni-Vestfaliji već odavno sarađuje.
– Nema sprovođenja deportacija po svaku cenu – naglašava glavna inspektorka Andrea Hofmajster iz Kancelarije za saradnju sa medijima Savezne policijske uprave u Sankt Augustinu, koja je upoznata s tim problemom.
Sve kolege uključene u deportacije obučeni su po tom pitanju, neki i kroz specijalizovanu obuku. A na aerodromu su na raspolaganju i posebne prostorije za porodice i decu.
Poziv na veću transparentnost
Posmatrač deportacija Mert Sajim može samo delimično da proceni kako se odvijaju takve mere emocionalnog umirivanja ljudi koji moraju da napuste zemlju. On sme da dođe samo do „mosta“, odnosno prolaza preko kojeg putnici ulaze u avion, ali ne sme da ih dalje prati. To je premalo, po njegovom mišljenju: „Praćenje mera deportacije mora se proširiti i strukturno ojačati“, on poziva na veću transparentnost.
Sajim smatra da nešto takvo treba da bude utvrđeno zakonom i na saveznom ali i na nivou nemačkih saveznih pokrajina. Smatra da bi to trebalo da uključuje i propise koji omogućavaju praćenje celog procesa deportacije: „Konkretno, mislimo na preuzimanje ljudi na njihovom mestu prebivališta i tokom leta.“ To je već propisano kao obavezno direktivom Evropske unije (EU) od 2008, kaže Sajim.
Ministar unutrašnjih poslova za rigorozniji kurs
Međutim, Nemačka ignoriše ovu direktivu i, zajedno sa drugim zemljama, podstiče dalje pooštravanje. Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pozvao je u julu svoje kolege iz Austrije, Danske, Francuske, Češke i Poljske da koordiniraju svoje napore. „Efikasne deportacije ključni su preduslov za jačanje poverenja u uravnoteženu evropsku migracionu politiku“, poručili su oni u zajedničkoj izjavi.
Pastor Rafael Nikodemus iz Diakonie Rheinland Westfalen Lippe, koja je odgovorna za praćenje deportacija, želi poverenje, ali u jednom drugačijem smislu: „Transparentnost u ovom zaštićenom području korisna je za sve institucije uključene u proces deportacije. Važno je da vladine i nevladine organizacije dele zajednički stav o tome šta je opravdano sa humanitarne perspektive.“
Crkveni azil umesto deportacije
Pastor Nikodemus takođe oseća posledice sve većeg političkog pritiska i društveno polarizovane rasprave o migracijama i tamo gde ljudi kojima preti deportacija često pronalaze poslednje utočište: u crkvi. U 2024. godini registrovano je 329 novih slučajeva crkvenog azila u Severnoj Rajni-Vestfaliji, kaže Nikodemus. „Toga je bilo manje prethodnih godina.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
