Prema izveštaju američkog Ministarstva spoljnih poslova, stanje ljudskih prava u Nemačkoj se pogoršalo. Nemačka vlada tome oštro protivreči. Pre svega, tvrdi da nema cenzure.
Američko Ministarstvo spoljnih poslova (Stejt department) objavljuje godišnje izveštaje, za brojne zemlje, za prethodnu godinu. Procenjuju se stanje i kršenje osnovnih prava i sloboda, kao pravo na život, slobodu mišljenja i izražavanja, okupljanja, veroispovesti, prava manjina, radnika, pravično suđenje, kao i antisemitizam i mere za njegovo suzbijanje.
Nemačka vlada je demantovala izveštaj koji ovoj zemlji za 2024. pripisuje ograničenu slobodu govora. Evo na priemr šta piše u američkom izveštaju:
„Nemački Ustav garantuje slobodu govora i štampe, a nemačka vlada je u načelu poštovala ovo pravo. Ipak, u skladu sa nacionalnim zakonima, vlada je nametala ograničenja govora grupama koje je smatrala ekstremističkim. Vlada je uhapsila, sudila, osudila i zatvorila više pojedinaca zbog govora za koji su vlasti smatrale da podstiče rasnu mržnju, odobrava nacizam ili negira Holokaust“.
„Ovde u Nemačkoj nema cenzure“, naglasio je zamenik portparola vlade Štefen Mejer. „U Nemačkoj imamo veoma visok nivo slobode govora, i nastavićemo da je branimo u svakom obliku“.
Šef poslaničke grupe Unije CDU i CSU, Jens Špan, takođe je odbacio optužbe iz Vašingtona.
„Svako u Nemačkoj može da kaže šta misli. Ovo je slobodna zemlja“, rekao je za Velt TV. Istovremeno je naglasio da, naravno, postoje granice – na primer kod krivičnih dela ili uvreda.
Pozivajući se na zahteve EU da Fejsbuk ili Iks brišu govore mržnje, u američkom izveštaju se navodi da postoji „cenzura“ na onlajn platformama:
„Zakon zahteva od internet kompanija, uključujući američke internet platforme, da uklone govor mržnje u roku od 24 sata ili da se suoče sa visokim novčanim kaznama. Vlasti su krivično gonile i onlajn sadržaje, uključujući citate koji su lažno pripisani javnim ličnostima ili drugim osobama, kao i lične uvrede na račun političkih ličnosti“.
Iz nemačkog Saveznog ministarstva za digitalizaciju kažu da EU zahtevi nisu predmet pregovora. Takvi propisi „ne mogu biti deo nikakvog dogovora“, odnosno dila, rekao je portparol ministarstva.
Američki izveštaj takođe se navodi porast antisemitskih incidenata u Nemačkoj – te da u borbi protiv uzroka antisemitizma, nemačka vlada stavlja prevelik naglasak na desničarske ekstremiste i umanjuje ulogu muslimanskih imigranata.
I ovde je portparol vlade Mejer branio rad crno-crvene koalicije: „Savezna vlada se bori protiv antisemitizma u svim njegovim oblicima“.
No, istraživanje Univerziteta u Hamburgu pokazalo je da su među mladima od 16 do 21 godine muslimanski migranti daleko skloniji od Nemaca ili migranata nemuslimanskog porekla da podrže antisemitistička uverenja.
Istraživanje je ukazalo da je važan faktor antisemitizma u Nemačkoj (i kada je reč o aktivnostima i kada je reč o stvarnom nasilju) masovno doseljavanje (legalno, ilegalno i kroz azil) populacija koje su znatno sklonije antisemitističkim uverenjima nego domaći Nemci, a u poslednjim godinama zabeležen je rekordan broj migranata iz Sirije, Avganistana i Turske“.
U američkom izveštaju takođe stoji: „Prema podacima nemačkog Saveznog MUP-a, broj antisemitističkih krivičnih dela više nego se udvostručio – vlasti su u prvih devet meseci 2024. godine zabeležile više od 3.200 takvih dela na nivou cele zemlje, u poređenju sa oko 1.600 u istom periodu 2022. godine. Ministarstvo je porast pripisalo terorističkim napadima Hamasa u Izraelu i naknadnoj eskalaciji nasilja na Bliskom istoku“.
Iako je broj politički motivisanih krivičnih dela u prošloj godini naglo porastao, to izgleda drugačije nego što to predstavlja američka vlada.
Prema podacima Nemačke savezne policije (BKA), antisemitska krivična dela su porasla za 20 procenata. Polovina incidenata politički motivisanog kriminala pripisuje se desničarskom ekstremističkom spektru: od 6.236 antisemitskih krivičnih dela 3.016 dela su počinili navodni desničarski počinioci. Broj antisemitskih incidenata najviše je porastao kod desničara, za skoro 50 procenata.
Dalje stoji: „Nemačka vlada je većinu antisemitističkih dela pripisala neonacističkim ili drugim ekstremističkim grupama ili pojedincima. Međutim, 2018. list Vašington post je izvestio da nemačka policija često automatski svrstava antisemitistička dela u kategoriju krajnja desnica kada počinilac nije identifikovan“.
Međutim, to više ne važi. Antisemitska dela čija se kategorija ne može jasno odrediti, od početka 2024. Savezna kriminalistička policija (BKA) registruje u novoj kategoriji – „Ostalo“.
Iz desnog političkog spektra u SAD se već dugo tvrdi da evropski pristup govoru mržnje predstavlja cenzuru.
Tako je sadašnji potpredsednik Džej Di Vens u predizbornoj kampanji pretio ukidanjem američke podrške NATO-a ako Evropljani budu preduzimali mere protiv sadržaja na onlajn platformi Iks Ilona Maska. Prema njegovim rečima, Evropljani se moraju prikloniti američkim vrednostima, kao što je sloboda govora.
Vens je izazvao pažnju u februaru, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada je tvrdio da je sloboda govora u Evropi ograničena i kritikovao odnos prema AfD-u u Nemačkoj.
Američki državni sekretar Marko Rubio je čak govorio o „prikrivenoj tiraniji“ u Nemačkoj, nakon što je nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka u maju privremeno klasifikovala AfD kao „potvrđeno desničarsko-ekstremističku“. Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) je zabranio takvo mešanje u unutrašnju politiku .
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
