Najveći saveznici Ukrajine u Evropi spremni su da od Evropske unije zatraže desetine milijardi evra kredita kako bi zajednički kupili oružje za Kijev i za jačanje sopstvene odbrane.
Pre isteka roka za prijavu za novu šemu kredita za oružje u okviru Fonda za bezbednosnu pomoć za Evropu od 150 milijardi evra, nekoliko članica EU je reklo za Politiko da razmatraju korišćenje tog novca, kako bi pomogli Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.
Šemu kredita je predložila EK u martu kao deo svog šireg programa „ReArm Europe“ i cilj joj je da podstakne evropsku odbrambenu industriju i smanji decenijsku vojnu zavisnost od Sjedinjenih Država.
Finska, Danska, Estonija, Litvanija i Slovačka razmatraju preuzimanje kredita, reklo je nekoliko diplomata za Politiko, dok su Poljska, Češka, Letonija, Bugarska i Grčka već potvrdile da će to učiniti.
Zajedničkom kupovinom oružja putem te šeme zemlje mogu da obezbede nižu cenu nego što bi dobile da su išle same da isporučile naoružanje Ukrajini.
Francuska će, verovatno, takođe aplicirati za kredite, dok se očekuje da će Nemačka, Švedska i Holandija to odbiti.
Evropske zemlje se suočavaju sa sve većim pritiskom da povećaju sopstvene zalihe oružja i da pojačaju vojnu pomoć Ukrajini, nakon što je američki predsednik Donald Tramp signalizirao nespremnost da nastavi finansiranje ratnih napora Kijeva.
Komesar EU za odbranu Andrijus Kubilijus naveo je da će najmanje 20 zemalja tražiti do 100 milijardi evra u okviru ove šeme, a konačna cifra biće jasnija u utorak, kada ističe rok za podnošenje zahteva za kredite, iako je Brisel naznačio da ni oni koji zakasne neće biti uskraćeni.
Brisel je ponudio rok od 45 godina za otplatu kredita, uz učešće do 15 procenata. Program je prvobitno bio privlačan za oko 20 zemalja, za koje su krediti EU dolazili po povoljnijoj kamatnoj stopi nego što bi im tržište ponudilo da su pozajmljivale u svoje ime.
Ponuda je u početku delovala neprihvatljivo za bogate nordijske zemlje, koje su sumnjičave prema zajedničkim šemama zaduživanja i imaju jake kreditne rejtinge, poput Švedske, Danske i Finske, ali se sada pretpostavlja da će Danska i Finska verovatno prihvatiti ponudu.
Zemlje sa visokim dugovima i deficitima, poput Austrije i Italije, nerado uzimaju kredite zbog straha od povećanja postojećeg duga, a Francuska, dugogodišnji zagovornik veće potrošnje EU na odbranu, verovatno će uzeti kredit, uprkos ograničenjima domaćeg budžeta. Belgija, koja je takođe opterećena visokim dugom, tražiće između sedam i 11 milijardi evra u okviru šeme.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je danas da će njegova zemlja zatražiti 1,2 milijarde evra kredita, dok zemlje koje su dalje od Rusije, poput Malte i Španije, verovatno neće tražiti kredite.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
